Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu zbog navodne povrede prava na suđenje u razumnom roku u drugostepenom postupku. Sud smatra da ukupno trajanje žalbenog postupka nije nerazumno. Deo žalbe o povredi prava na pravno sredstvo je odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nataše Bulajić iz Kosovske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. novembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Nataše Bulajić izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Beogradu u predmetu Gž. 4750/09, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nataša Bulajić iz Kosovske Mitrovice je 29. marta 2010. godine, preko punomoćnika Marije Kitarović, advokata iz Beograda, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Beogradu Gž. 4570/09, kao i prava na pravno sredstvo zajemčenog odredbom člana 36. stav 2. Ustava i člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda .

Podnositeljka je istakla da je Okružni sud u Beogradu u postupku po žalbi na presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 556/09 od 8. jula 2009. godine, održao sednicu veća 21. oktobra 2009. godine i doneo presudu Gž. 4570/09 kojom je preinačio prvostepenu presud u i odbio tužbeni zahtev tužilje. Navela je da je drugostepeni sud postupio suprotno odredbi člana 383. Zakona o parničnom postupku i da je spise predmeta vratio prvostepenom sudu posle proteka roka od 30 dana od dana donošenja odluke, odnosno 1. marta 2010. godine, usled čega je podnositeljka imajući u vidu odredbu člana 38. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, onemogućena u korišćenju vanrednog pravnog leka, tj. revizije. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu , objavi odluku u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a istakla je i zahtev za naknadu štete u visini tužbenog zahteva i troškova postupka.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 556/09 od 8. jula 2009. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe i obavezana je tužena Republika Srbija da tužilji isplati na ime razlike u visini isplaćenih i pripadajućih plata za period od 1. januara 2006. godine do 31. decembra 2008. godine ukupan iznos od 694.025,55 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose. Stavom drugim izreke ove presude obavezana je tužena da za račun tužilje doplati Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje za period od 1. januara 2006. godine do 31. decembra 2008. godine obračunate na iznose razlika plata iz stava prvog izreke (u visini koju obračuna navedeni fond) , a stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka.

Odlučujući o izjavljenoj žalbi tužene, Okružni sudu u Beogradu je presudom Gž. 4570/09 od 21. oktobra 2009. godine, preinačio presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 556/09 od 8. jula 2009. godine u stavu prvom, drugom i trećem izreke i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime manje isplaćenih zarada za period od januara 2006. godine zaključno sa decembrom 2008. godine isplati pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da se obaveže tužena da doplati Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 1. januara 2006. godine do 31. decembra 2008. godine obračunate na iznose razlika plata, kao i da se obaveže tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka.

Uvidom u povratnicu utvrđeno je da je punomoćnik tužilje, primerak presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 4570/09 od 21. oktobra 2009. godine primio 1. marta 2010. godine.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva , je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) je propisano da kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (član 29. stav 1.); da je drugostepeni sud dužan da vrati spise prvostepenom sudu u roku do 30 dana od dana donošenja odluke (član 383.).

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 111/09 ) od 29. decembra 2009 . godine je propisano da se član 394. menja i glasi: „protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude; da revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne Banke Srbije na dan podnošenja tužbe (član 38. stav 1. i 2.); da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, okončati po odredbama ovog zakona; da izuzetno od stava 1. ovog člana, o revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odlučivaće Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od troje sudija, po pravilima parničn og postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona (član 55.) ; da ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ (član 56.); da je revizija izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava (član 395.).

5. Analizirajući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine Ustavom utvrđenog prava na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da radnjama Okružnog suda u Beogradu podnosi teljki ustavne žalbe nije povređeno pravo iz člana 32. stav 1. Ustava.

Okružni sud u Beogradu je presudu Gž. 4570/09 doneo na sednici veća održanoj 21. oktobra 2009. godine, a uvidom u povratnicu utvrđeno je da je punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe osporenu presudu primio 1. marta 2010. godine.

Ustavni sud je pošao od odredbe člana 383. Zakona o parničnom postupku kojom je propisano da je drugostepeni sud dužan da vrati spise prvostepenom sudu u roku do 30 dana od dana donošenja odluke. Međutim, i majući u vidu citiranu odredbu, Ustavni sud je ocenio da je rok od 30 dana od dana donošenja odluke u kome je drugostepeni sud dužan da vrati spise prvostepenom sudu instrukcioni rok, iz čega proizlazi da njegovo kršenje ne znači automatski i povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud je, rukovodeći se svojom praksom, ali i praksom Evropskog suda za ljudska prava, konstatovao da navedena dužina trajanja žalbenog postupka ukazuje da je taj postupak okončan u okviru granica razumne dužine.

Naime, kako je postupak pred Okružnim sudom u Beogradu okončan za manje od osam meseci , to je Ustavni sud našao da podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer je o njenoj žalbi rešeno u okviru prihvaćenih standarda. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu , kao u prvom delu izreke.

6. U vezi navoda podnositeljke ustavne žalbe da joj je usled nepostupanja Okružnog suda u Beogradu povrđeno pravo na pravno sredstvo zajemčen o odredbom člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud nalazi da se nepostupanje drugostepenog suda ne može dovesti u vezi sa povredom navedenog prava, s obzirom da podnositeljka ustavne žalbe nije ni izjavila vanredno pravno sredstvo odnosno reviziju. Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je primenom odredbe člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu podnositeljke u ovom delu odbacio, kao u drugom delu izreke.

7. Odlučujući o zahtevu podnositeljke ustavne žalbe da se odluka Suda objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, zahtevu za naknadu štete u visini tužbenog zahteva i troškova postupka, Ustavni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju nisu konstatovane povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, kao ni prav a iz člana 36. stav 2. Ustava, pa je primenom odredbe člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , u ovom delu takođe odbacio ustavnu žalbu, kao u drugom delu izreke.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević