Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog produženja pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu podnosilaca protiv rešenja o produženju pritvora u složenom krivičnom postupku. Sud je utvrdio da pritvor nije bio proizvoljan, da su razlozi za produženje bili opravdani i da pravo na suđenje u razumnom roku nije povređeno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stevana Stevanovića i Paje Jurića, obojice iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. juna 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Stevana Stevanovića i Paje Jurića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 306/09 od 26. avgusta 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kž.O.K. 235/09 od 11. septembra 2009. godine i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Okružnim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje u predmetu KP. 7/08, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stevan Stevanović i Paja Jurić, obojica iz Subotice, preko punomoćnika Nemanje Jolovića i dr, advokata iz Beograda, podneli su Ustavnom sudu 22. septembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv više rešenja Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje i Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje donetih u krivičnom postupku koji se vodi protiv njih u predmetu Ki. P. 46/07, zbog povrede prava zajemčenih odredbama čl. 27, 30, 31. i 32. Ustava Republike Srbije.

Podnosioci u ustavnoj žalbi navode: da se protiv njih i još 25 lica pred Okružnim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje vodi postupak zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, i da je postupak u fazi glavnog pretresa; da je istražni sudija Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje rešenjem Ki.P. 46/07 od 15. septembra 2007. godine podnosiocima ustavne žalbe i još devetorici okrivljenih odredio pritvor na osnovu člana 142. stav 2. tač. 1, 2. i 3. Zakonika o krivičnom postupku; da se od ukupno 27 okrivljenih petorica i dalje nalaze u pritvoru (među kojima i podnosioci ustavne žalbe), dok se ostali brane sa slobode; da je osporenim rešenjima Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje, odnosno osporenim rešenjima Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje podnosiocima ustavne žalbe produžavan pritvor uvek na osnovu odredaba člana 142. stav. 2. tač. 1, 2. i 3. Zakonika o krivičnom postupku; da su razlozi na kojima je sud zasnivao odluke o produženju pritvora podnosiocima apstraktni, nejasni, neodređeni i stereotipni, uvek isti, odnosno da ni prvostepeni ni drugostepeni sud u svojim rešenjima nisu dali dovoljno jasne, ubedljive i individualizovane razloge za određivanje, odnosno produženje pritvora, već su razlozi iz rešenja u rešenje prepisivani; da se podnosioci ustavne žalbe i dalje nalaze u pritvoru, odnosno neprekidno preko dve godine, počev od 13. septembra 2007. godine; da je odluke u drugom stepenu donosio Vrhovni sud Srbije, čija nadležnost je odavno prestala; da ovaj postupak, do sada, traje neopravdano dugo i da je glavni pretres prekidan na rok duži od tri meseca; da su osporenim rešenjima podnosiocima ustavne žalbe povređena ustavna prava zajemčena odredbama čl. 27, 30, 31. i 32. Ustava. Podnosioci predlažu da Ustavni sud utvrdi povrede označenih prava, poništi osporena rešenja i svoju odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Iz navoda i sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da se povrede prava koje podnosioci ističu odnose na odredbe člana 27. stav 1, člana 30. stav 1, člana 31. st. 1. i 2. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 170. Ustava preuzeta je u odredbi člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07).

Prema odredbi člana 84. stav 1. navedenog zakona, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Članom 113. istog zakona je propisano: da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.); da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).

Članom 27. stav 1. Ustava zajemčeno je da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.

Odredbom člana 30. stav 1. Ustava zajemčeno je da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka.

Članom 31. Ustava utvrđeno je: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, i da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, s tim da ga viši sud može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, a ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3.).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, zajemčeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Razmatrajući blagovremenost ustavne žalbe, Ustavni sud je pošao od toga da iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi:

- da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije od 8. novembra 2006. godine;

- da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta donetog nakon proglašenja Ustava a pre stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona;

- da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta donetog nakon stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu, u roku od 30 dana od dana njegovog dostavljanja.

S obzirom na to da su osporena rešenja istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Ki.P. 46/07 od 15. septembra 2007. godine i Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 295/07 od 12. oktobra 2007. godine doneta nakon proglašenja Ustava a pre stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu, kao i da je ustavna žalba izjavljena 22. septembra 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u odnosu na ova rešenja podneta po isteku roka propisanog članom 113. Zakona o Ustavnom sudu.

Imajući u vidu da je dostavljanje osporenih rešenja Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kr.O.K. 23/07 od 11. decembra 2007. godine, Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kž.O.K. 219/07 od 28. decembra 2007. godine, Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 69/08 od 13. marta 2008. godine, Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 110/08 od 11. aprila 2008. godine, Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kž.O.K. 75/08 od 29. aprila 2008. godine, Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 145/08 od 9. maja 2008. godine, Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kž.O.K. 99/08 od 28. maja 2008. godine, Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 174/08 od 6. juna 2008. godine, Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kž.O.K. 122/08 od 1. jula 2008. godine, Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 174/08 od 6. juna 2008. godine, Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kž.O.K. 122/08 od 1. jula 2008. godine, Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 211/08 od 4. jula 2008. godine, Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 271/08 od 4. septembra 2008. godine, Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 337/08 od 4. novembra 2008. godine, Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kž.O.K. 236/08 od 26. novembra 2008. godine Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 421/08 od 30. decembra 2008. godine, Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kž.O.K. 15/09 od 26. januara 2009. godine, Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 63/09 od 27. februara 2009. godine, Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kž.O.K. 58/09 od 17. marta 2009. godine, Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 143/09 od 27. aprila 2009. godine, Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kž.O.K. 111/09 od 12. maja 2009. godine, Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 210/09 od 26. juna 2009. godine i Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kž.O.K. 171/09 od 7. jula 2009. godine, izvršeno pre 10. jula 2009. godine, što se utvrđuje iz prijemnog pečata branioca podnosilaca, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u odnosu na navedena rešenja podneta nakon isteka roka propisanog članom 84. stav 1. navedenog zakona.

Shodno navedenom, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u odnosu na napred navedena osporena rešenja odbacio kao neblagovremenu.

4. U odnosu na osporena rešenja Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 306/09 od 26. avgusta 2009. godine i Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kž.O.K. 235/09 od 11. septembra 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba izjavljena u roku propisanom odredbom člana 84. stav 1. Zakona, s obzirom na to da je poslednje navedeno rešenje, prema pečatu branioca podnosilaca, primljeno 11. septembra 2009. godine.

5. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pred Okružnim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje, protiv podnosilaca ustavne žalbe i još 25 lica vodio se krivični postupak u predmetu KP. 7/08, zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, po optužnici Okružnog javnog tužilaštva – Specijalnog tužilaštva KT.S. 19/07 od 13. marta 2008. godine.

Istražni sudija Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje je 15. septembra 2007. godine (kada su podnosioci ustavne žalbe lišeni slobode) doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki.P. 46/07, kojim je podnosiocima ustavne žalbe odredio i pritvor, na osnovu odredaba člana 142. stav 2. tač. 1), 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP). Pritvor je podnosiocima, po istom osnovu, produžavan više puta i to kako tokom istražnog postupka, tako i nakon podizanja optužnice i to sledećim osporenim rešenjima:

- Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 295/07 od 12. oktobra 2007. godine;

- Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kr.O.K. 23/07 od 11. decembra 2007. godine, potvrđenog rešenjem Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kž.O.K. 219/07 od 11. decembra 2007. godine;

- Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 69/08 od 13. marta 2008. godine;

- Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 110/08 od 11. aprila 2008. godine, potvrđenog rešenjem Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kž.O.K. 75/08 od 29. aprila 2008. godine;

- Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 145/08 od 9. maja 2008. godine, potvrđenog rešenjem Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kž.O.K. 99/08 od 28. maja 2008. godine;

- Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 174/08 od 6. juna 2008. godine, potvrđenog rešenjem Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kž.O.K. 122/08 od 1. jula 2008. godine;

- Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 211/08 od 4. jula 2008. godine;

- Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 271/08 od 4. septembra 2008. godine;

- Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 337/08 od 4. novembra 2008. godine, potvrđenog rešenjem Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kž.O.K. 236/08 od 26. novembra 2008. godine;

- Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 421/08 od 30. decembra 2008. godine, potvrđenog rešenjem Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kž.O.K. 15/09 od 26. januara 2009. godine;

- Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 63/09 od 27. februara 2009. godine, potvrđenog rešenjem Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kž.O.K. 58/09 od 17. marta 2009. godine;

- Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 143/09 od 27. aprila 2009. godine, potvrđenog rešenjem Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kž.O.K. 111/09 od 12. maja 2009. godine;

- Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 210/09 od 26. juna 2009. godine, potvrđenog rešenjem Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kž.O.K. 171/09 od 7. jula 2009. godine.

Pre podnošenja ustavne žalbe, podnosiocima je pritvor poslednji put produžen osporenim rešenjem Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 306/09 od 26. avgusta 2009. godine. Prema obrazloženju ovog rešenja, krivično veće je po službenoj dužnosti ispitalo da li još postoje razlozi za zadržavanje okrivljenih (ovde podnosilaca ustavne žalbe) u pritvoru, pa je došlo do zaključka da i dalje postoje razlozi propisani odredbama člana 142. stav 2. tač. 1) i 3) ZKP. Veće prvostepenog suda je zaključilo da iz spisa predmeta proizlazi osnovana sumnja da je okrivljeni A.S. organizator kriminalne grupe, koja je neovlašćeno nabavljala iz inostranstva razne vrste cigareta koje su, prema navodima optužnice, stavljane u promet takođe u inostranstvu, na način što su podnosioci ustavne žalbe u tu svrhu osnovali razna preduzeća u više stranih država, te da postoji osnovana sumnja da su pri tome uspostavili i održavali veze i kontakte sa licima iz inostranstva. Pored ovoga, Paja Jurić ima dvojno državljanstvo (Republike Srbije i Republike Hrvatske) i boravište na području Republike Hrvatske, gde poseduje i nepokretnosti, pa sve napred navedene okolnosti, po oceni veća, ukazuju da bi okrivljeni korišćenjem uspostavljenih kontakata i porodičnih veza mogli pobeći ukoliko bi se našli na slobodi, zbog čega je neoophodno protiv njih produžiti pritvor u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 1) ZKP. Veće je zaključilo da i dalje postoje razlozi za zadržavanje okrivljenih u pritvoru i na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 3) ZKP, jer iz spisa predmeta proizlazi osnovana sumnja da su okrivljeni, u okviru dobro organizovane kriminalne grupe i u dužem vremenskom periodu vršili krijumčarenje cigareta na teritoriji više država, pri čemu su preduzeli veći broj radnji izvršenja, što ukazuje da njihova delatnost nije bila usmerena na jednu radnju, niti je bila u tom smislu vremenski ograničena, pa ove okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da bi boravkom na slobodi mogli ponoviti isto ili istovrsno krivično delo. Ovo rešenje potvrđeno je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje Kž.O.K. 235/09 od 11. septembra 2009. godine, kojim je drugostepeni sud u potpunosti prihvatio razloge prvostepenog suda u pogledu postojanja zakonskog osnova za dalje zadržavanje podnosilaca ustavne žalbe u pritvoru.

6. Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09), važećim u vreme donošenja osporenih rešenja, bilo je, pored ostalog, propisano: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće potrebno vreme (član 16. stav 3.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, te da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti, čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. st. 1. do 3.).

Odredbama člana 142. stav 2. Zakonika bilo je propisano: da ako postoji osnovana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo, a ne postoje uslovi za pritvor iz stava 1. ovog člana, u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, pritvor se protiv tog lica može odrediti: ako se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1)); ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače (tačka 2)); ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)).

Ostale odredbe Zakonika o krivičnom postupku koje su od značaja za odlučivanje propisivale su: da posle predaje optužnice sudu, do završetka glavnog pretresa, pritvor se može, po pribavljenom mišljenju javnog tužioca, kad se postupak vodi po njegovom zahtevu, odrediti ili ukinuti samo rešenjem veća, da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, da žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja i da protiv rešenja veća kojim se odbija predlog za određivanje ili ukidanje pritvora žalba nije dozvoljena (član 146. stav 1. do 4.); da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća ako ovim zakonom nije drugačije određeno, a da rešavajući o žalbi, sud može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili kao nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu, ili uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti, i po potrebi, predmet uputiti na ponovno odlučivanje (član 401. stav 1. i 3.).

Prema odredbi člana 17. stav 1. tačka 1) podtačka a) Zakona o sudovima ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 46/91, 60/91, 18/92 i 71/92), Vrhovni sud je bio nadležan da odlučuje o redovnim pravnim lekovima protiv odluka okružnih sudova.

Odredbom člana 14. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 63/01, 42/02, 27/03, 103/03, 29/04, 101/05 i 46/06) bilo je propisano da je Apelacioni sud neposredno viši sud za okružni i za opštinski sud. Shodno odredbi člana 84. ovog zakona, Zakon o sudovima ("Službeni glasnik RS", br. 46/91, 60/91, 18/92 i 71/92) prestaje da važi 1. januara 2002. godine, izuzev odredaba od člana 14. do člana 20, koje prestaju da važe 1. januara 2007. godine.

Zakon o uređenju sudova („Službeni glasnik RS", br. 116/08, 104/09 i 101/10), donet 22. decembra 2008. godine, je u članu 15. stav 2. propisao da je Apelacioni sud neposredno viši sud za viši sud i osnovni sud, Privredni apelacioni sud je neposredno viši sud za privredni sud, a Viši prekršajni sud je neposredno viši sud za prekršajni sud. Odredbama člana 97. Zakona je predviđeno da danom početka primene ovog zakona prestaju da važe Zakon o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 63/01, 42/02, 27/03, 29/04, 101/05 i 46/06) i odredbe čl. 12-20. Zakona o sudovima ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 46/91, 60/91-ispravka, 18/92-ispravka, 71/92, 63/01, 42/02, 27/03 i 29/04), dok je odredbama člana 98. propisano da ovaj zakon na snagu stupa osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2010. godine.

7. Ustavni sud ukazuje da je u više donetih odluka (videti, pored ostalih, odluke u predmetima: Už-1197/2008, od 13. novembra 2008. godine, Už-314/2007 od 23. aprila 2009. godine i Už-1429/2009 od 16. jula 2009. godine, i Už-34/2008 od 10. marta 2011. godine) dao tumačenje prava zaštićenih odredbama čl. 27, 30. i 31. Ustava i zauzeo stav o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje da li povrede navedenih prava postoje ili ne, pa su u ovom ustavnosudskom predmetu, u postupku ocene, primenjeni već zauzeti stavovi.

8. S obzirom na to da se, prema sadržini člana 30. stav 1. Ustava i navedenim stavovima Ustavnog suda, ovom ustavnom odredbom štite ljudska prava u vezi inicijalnog određivanja pritvora licima za koja postoji osnovana sumnja da su učinila krivično delo, a da je ustavna žalba u delu koji se odnosi na osporeno rešenje istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Ki.P. 46/07 od 15. septembra 2007. godine, kojim je određen pritvor podnosiocima, odbačena kao neblagovremena, Ustavni sud nije vršio ocenu postojanja povrede prava podnosilaca zajemčenog odredbom člana 30. stav 1. Ustava.

9. Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenih prava iz člana 27. stav 1. i člana 31. st. 1. i 2. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenih pažljivo ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno da je utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, podrobno obrazlažući individualizovane razloge zbog kojih je smatrao da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Nadležni sud je utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenih u pritvoru i da se ista svrha (nesmetano vođenje krivičnog postupka) ne može ostvariti drugom merom.

Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da je predmet koji se u konkretnom slučaju vodi protiv podnosilaca ustavne žalbe pred Okružnim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje, veoma složen, kako zbog brojnosti optuženih i brojnosti krivičnih dela za koja postoji osnovana sumnja da su ih optuženi izvršili, tako i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koja nadležni sud treba da raspravi i oceni i na osnovu kojih treba da donese odluku. Osporena rešenja o produženju pritvora doneta su, po oceni Ustavnog suda, u postupku sprovedenom u skladu sa zakonom, zasnovana su na zakonom propisanim razlozima iz kojih se prema licima za koja postoji osnovana sumnja da su izvršila krivična dela može produžiti pritvor, i u njima su dati detaljni i individualizovani razlozi za dalje zadržavanje optuženih (podnosilaca ustavne žalbe) u pritvoru. Istraga je okončana i optužnica podignuta u zakonskom roku od šest meseci, a glavni pretres zakazan čim su se za to ispunili svi pravni i tehnički uslovi, što sve ukazuje na potrebnu ažurnost suda u postupanju pa, po oceni Ustavnog suda, trajanjem pritvora od dve godine (do podnošenja ustavne žalbe) nije došlo do povrede prava na slobodu i bezbednost i prava u vezi trajanje pritvora.

Ovakav stav Ustavnog suda u skladu je i sa uspostavljenom praksom Evrospkog suda za ljudska prava u Strazburu koji smatra da određena krivična dela, zbog svoje posebne težine i visine zaprećene kazne opravdavaju inicijalno pritvaranje, štaviše, nekada, kao što je slučaj kod izrazito teških krivičnih dela, kao što su krivična dela protiv čovečnosti i ratnog zločina, dužina pritvora može biti opravdana i kod dugogodišnjeg pritvora (videti odluku u predmetu: Jentzsch protiv Nemačke, aplikacija od 6. oktobra 1970, Rezolucija 32, od 5. maja 1971.).

Najzad, Ustavni sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu i da je rešenjem Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje KV.P. 421/08 od 30. decembra 2008. godine, pritvor podnosiocima produžen na osnovu člana 142. stav 2. tač. 1) i 3) ZKP, a da je prestao osnov za dalje zadržavanje podnosilaca u pritvoru u smislu člana 142. stav 2. tačka 2) ZKP, jer je sud našao da više ne postoje razlozi propisani ovom odredbom navedenog člana ZKP.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocima ustavne žalbe osporenim rešenjima nisu povređena prava na slobodu i bezbednost i prava u vezi trajanje pritvora zajemčena odredbama člana 27. stav 1. i člana 31. st. 1. i 2. Ustava.

10. Podnosioci ustavne žalbe ističu da Vrhovni sud Srbije nije bio nadležan da postupa kao drugostepeni sud i da odlučuje o žalbama protiv rešenja Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, kao i da osporeni krivični postupak, do podnošenja ustavne žalbe, traje nerazumno dugo, pri čemu je glavni pretres više puta prekidan i odlagan na rok duži od dva do tri meseca. Stoga smatraju da su im je povređeno pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenih odredaba Zakona o sudovima i Zakona o uređenju sudova, Ustavni sud je utvrdio da su tačni navodi podnosilaca da je od 1. januara 2007. godine za odlučivanje o redovnim pravnim lekovima protiv odluka okružnih sudova bila propisana nadležnost Apelacionog suda, koji je formiran i počeo s radom 1. januara 2010. godine. Do tada, o redovnim pravnim lekovima protiv odluka okružnih sudova odlučivao je Vrhovni sud Srbije, koji je, ujedno, bio i najviši sud u Republici Srbiji.

Ne ulazeći u analizu i ocenu razloga zbog kojih Apelacioni sud nije bio formiran, iako je zakonom bio ustanovljen, Ustavni sud konstatuje da je u konkretnom slučaju o redovnim pravnim lekovima podnosilaca ustavne žalbe protiv odluka Okružnog suda u Beogradu odlučivao Vrhovni sud Srbije, čija je nadležnost bila utvrđena prethodno važećim zakonom i koji je u to vreme bio i najviši sud u Republici Srbiji, ustanovljen Ustavom i Zakonom. Stoga, po oceni Ustavnog suda, time što o redovnim pravnim lekovima podnosilaca ustavne žalbe protiv odluka Okružnog suda u Beogradu nije odlučivao nepostojeći sud koji je, po zakonu, trebalo da bude formiran i da postupa, već faktički postojeći i najviši sud u državi, ne može biti povređeno pravo podnosilaca da o njihovim pravima i obavezama odlučuje zakonom već ustanovljen sud, jer im je to pravo bilo u punoj meri obezbeđeno. Kada se ima u vidu pravni i faktički položaj Vrhovnog suda Srbije u tadašnjoj organizaciji sudova, odnosno zakonom propisan položaj Apelacionog suda u budućoj organizaciji sudova, može se zaključiti da je u konkretnom slučaju postupao sud više instance. Sledstveno navedenom i odredbi člana 37. stav 2. ZKP, koja predviđa da ako posle otvaranja glavnog pretresa sud ustanovi da je za suđenje nadležan niži sud, neće dostaviti predmet tom sudu nego će sam sprovesti postupak i doneti odluku, Ustavni sud je mišljenja da je u konkretnom slučaju i u datim okolnostima ovakvo postupanje Vrhovnog suda Srbije podnosiocima ustavne žalbe garantovalo veću zaštitu zajemčenih prava u drugostepenom postupku.

U odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je protiv podnosilaca ustavne žalbe rešenje o sprovođenju istrage Ki.P. 46/07 istražni sudija Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje doneo 15. septembra 2007. godine i da je optužnica Okružnog javnog tužilaštva – Specijalnog tužilaštva KT.S. 19/07 podneta 13. marta 2008. godine. Krivični postupak se vodio pred Okružnim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje (sada Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje) u predmetu KP. 7/08, protiv ukupno 27 optuženih lica, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili veći broj krivičnih dela. Do trenutka odlučivanja Ustavnog suda, krivični postupak u ovom predmetu je trajao nešto više od tri i po godine i u fazi je glavnog pretresa.

Prema već zauzetom stavu Ustavnog suda i praksi Evropskog suda za ljudska prava, razumna dužina trajanja postupka je relativna kategorija koja zavisi ne samo od vremenskog trajanja postupka, već i od niza drugih činilaca, a pre svega od složenosti predmeta, ponašanja podnosioca ustavne žalbe i ostalih učesnika u postupku, postupanja nadležnih organa vlasti, kao i od važnosti predmeta za podnosioca ustavne žalbe. Pravilna ocena da li je dužina jednog postupka razumna ili ne, može se izvršiti samo ako se u svakom konkretnom slučaju trajanje postupka sagleda i u odnosu na navedene činioce.

Imajući u vidu da se krivični postupak protiv podnosilaca ustavne žalbe vodi pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu protiv 27 lica, zbog osnovane sumnje da su izvršili više krivičnih dela, da krivični postupak protiv podnosilaca ustavne žalbe traje nešto više od tri i po godine, da se radi o izuzetno složenom postupku kako zbog brojnosti optuženih i brojnosti krivičnih dela za koja postoji osnovana sumnja da su ih optuženi izvršili, tako i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koja nadležni sud treba da raspravi i oceni i na osnovu kojih treba da potom donese odluku, da se glavni pretres drži u kontinuitetu, da postupajući sud u dokaznom postupku, između ostalog, mora određene dokaze pribaviti i od državnih organa drugih država, pri čemu se komunikacija obavlja diplomatsko-konzularnim putem, Ustavni sud je našao da se, uz uvažavanje značaja koji za podnosioce ustavne žalbe ima okončanje ovog krivičnog postupka u što kraćem roku, dosadašnje postupanje suda, u okolnostima ovog konkretnog slučaja, ne može oceniti kao neažurno.

S obzirom na sve napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjima i postupanjem Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje i Vrhovnog suda Srbije – Posebno odeljenje, nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosilaca iz člana 32. stav 1. Ustava.

11. Na osnovu svega navedenog, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

12. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog produženja pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti