Nedopuštenost ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću sudije i delegaciji nadležnosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv više sudskih rešenja o izuzeću sudija i prenošenju mesne nadležnosti. Sud je utvrdio da osporena rešenja ne predstavljaju pojedinačne akte kojima se odlučuje o pravima i obavezama podnosilaca, te da nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-174/2009
21.09.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Batice Milojevića, Gordane Milojević, Vladice Milojevića i Stanka Milojevića, svih iz Aleksinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. septembra 2010. godine doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Batice Milojevića, Gordane Milojević, Vladice Milojevića, i Stanka Milojevića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Aleksincu VIII Su. 13/09 od 27. januara 2009. godine, rešenja Opštinskog suda u Aleksincu VIII Su. 86/08 od 27. oktobra 2008. godine, rešenja Opštinskog suda u Aleksincu VIII Su. 42/08 od 18. aprila 2008. godine, rešenja Okružnog suda u Nišu Kv. 67/08 od 10. aprila 2008. godine, rešenja Okružnog suda u Nišu Kž. 1995/07 od 25. decembra 2007. godine i rešenja Opštinskog suda u Aleksincu K. 342/07 od 5. novembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Batica Milojević, Gordana Milojević, Vladica Milojević, i Stanko Milojević, svi iz Aleksinca, podneli su 5. februara 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povreda načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, načela sudske zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Aleksincu VIII Su. 13/09 od 27. januara 2009. godine, rešenja Opštinskog suda u Aleksincu VIII Su. 86/08 od 27. oktobra 2008. godine i rešenja Opštinskog suda u Aleksincu VIII Su. 42/08 od 18. aprila 2008. godine, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u ovom delu nedopuštena.

Osporenim rešenjem Opštinskog suda u Aleksincu VIII Su. 13/09 od 27. januara 2009. godine odbijen je kao neosnovan zahtev oštećenih kao tužilaca Stanka Milojevića i Batice Milojević za izuzeće sudije Opštinskog suda u Aleksincu R.B. u krivičnom predmetu tog suda K. 536/08.

Osporenim rešenjem Opštinskog suda u Aleksincu VIII Su. 86/08 od 27. oktobra 2008. godine odbijen je kao neosnovan zahtev sudije V.S. za izuzeće od vršenja sudijske funkcije u krivičnom predmetu tog suda K. 292/08.

Osporenim rešenjem Opštinskog suda u Aleksincu VIII Su. 42/08 od 18. aprila 2008. godine odbijen je kao neosnovan zahtev sudije V.S. za izuzeće od vršenja sudijske funkcije u krivičnom predmetu tog suda K. 536/08.

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07 i 122/08), propisano je: da izuzeće sudije ili sudije porotnika mogu tražiti stranke i branilac (član 42. stav 1.); da o zahtevu za izuzeće iz člana 42. ovog zakonika odlučuje predsednik suda (član 43. stav 1.); da protiv rešenja kojim se usvaja zahtev za izuzeće nije dozvoljena žalba, a da se rešenje kojim se zahtev za izuzeće odbija može pobijati posebnom žalbom, a ako je takvo rešenje doneseno posle podignute optužbe, onda samo žalbom na presudu (član 43. stav 4.); da se presuda može pobijati zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka (član 367. stav 1. tačka 1)).

Odredbama člana 368. stav 1. tač. 1) i 2) navedenog Zakonika je propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je u izricanju presude učestvovao sudija ili sudija porotnik koji nije sudelovao na glavnom pretresu ili koji je pravnosnažnom odlukom izuzet od suđenja, odnosno ako je na glavnom pretresu sudelovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti (član 40. tač. 1. do 5.).

Iz navedenih odredaba zakona proizlazi da institut izuzeća sudije treba da obezbedi vođenje postupka i njegovo okončanje od strane nadležnog, nezavisnog i nepristrasnog suda, obrazovanog na osnovu zakona. Međutim, o krivičnoj odgovornosti okrivljenog u krivičnom postupku sud odlučuje presudom, a ne rešenjem o izuzeću. Rešenje o izuzeću je jedno od procesnih rešenja koje sud donosi u krivičnom postupku i koje se, posle podignute optužbe, može pobijati samo žalbom na presudu. Učestvovanje sudije koji je po zakonu morao biti izuzet u donošenju presude predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, zbog koje se može izjaviti žalba protiv presude. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporena rešenja o izuzeću nemaju karakter pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu ili obavezi podnosilaca ustavne žalbe. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Aleksincu VIII Su. 13/09 od 27. januara 2009. godine, rešenja Opštinskog suda u Aleksincu VIII Su. 86/08 od 27. oktobra 2008. godine i rešenja Opštinskog suda u Aleksincu VIII Su. 42/08 od 18. aprila 2008. godine, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona u Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

4. U pogledu dela ustavne žalbe izjavljene protiv rešenja Okružnog suda u Nišu Kv. 67/08 od 10. aprila 2008. godine, Ustavni sud je našao da je ustavna žalba i u ovom delu nedopuštena.

Osporenim rešenjem Okružnog suda u Nišu Kr. 67/08 od 10. aprila 2008. godine odbijen je predlog sudije Opštinskog suda u Aleksincu P.R. da se odredi drugi stvarno nadležan sud za vođenje krivičnog postupka protiv okrivljenog D.M. iz Aleksinca, zbog krivičnog dela zloupotrebe poverenja iz člana 216. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, u krivičnom predmetu Opštinskog suda u Aleksincu K. 159/07, po tužbi punomoćnika privatnih tužilaca Batice Milojevića i Stanka Milojevića, obojice iz Aleksinca. U obrazloženju rešenja je navedeno da je sudija Opštinskog suda u Aleksincu P.R. uputila tom sudu zahtev za delegaciju mesne nadležnosti, u kome je predložila da Okružni sud u Nišu odluči o prenošenju mesne nadležnosti sa Opštinskog suda u Aleksincu na drugi stvarno nadležni sud, jer je privatni tužilac podneo krivične prijave protiv svih sudija Opštinskog suda u Aleksincu koji postupaju u krivičnoj materiji. Okružni sud u Nišu je ocenio da ne postoje pravni razlozi koji sprečavaju postupanje Opštinskog suda u Aleksincu u konkretnom predmetu, iz razloga što činjenica da je privatni tužilac podneo krivične prijave protiv svih sudija Opštinskog suda u Aleksincu koji postupaju u krivičnoj materiji, ne predstavlja razlog za prenošenje mesne nadležnosti u smislu člana 35. Zakonika o krivičnom postupku.

Zakonikom o krivičnom postupku (“Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07) propisano je: da je nadležan sud, kad je iz pravnih ili stvarnih razloga sprečen da postupa, dužan da o tome izvesti neposredno viši sud koji će odrediti drugi stvarno nadležni sud na svom području (član 35. stav 1.); da sud određen zakonom može za vođenje postupka odrediti drugi stvarno nadležni sud na svom području ako je očigledno da će se tako lakše sprovesti postupak ili ako postoje drugi važni razlozi (član 36. stav 1.); da rešenje u smislu stava 1. ovog člana sud može doneti na predlog istražnog sudije, sudije pojedinca ili predsednika veća ili na predlog javnog tužioca (član 36. stav 2.).

Iz navedenih odredaba Zakonika o krivičnom postupku proizlazi da prenošenje mesne nadležnosti predstavlja poseban institut krivičnog procesnog prava kojim se obezbeđuje da se krivični postupak sprovede i u situaciji kada je nadležan sud iz pravnih ili stvarnih razloga sprečen da postupa, kao i u situaciji kada je očigledno da će se prenošenjem mesne nadležnosti lakše sprovesti postupak ili da za to postoje drugi važni razlozi. Prema oceni Ustavnog suda, rešenje kojim se odlučuje o predlogu za prenošenje mesne nadležnosti, a koje se može doneti jedino na predlog istražnog sudije, sudije pojedinca ili predsednika veća, ili na predlog javnog tužioca, je jedno od procesnih rešenja u postupku i ne predstavlja akt kojim se odlučuje o pravima okrivljenog u krivičnom postupku, te tim rešenjem ne mogu biti povređena Ustavom zajamčena prava okrivljenog.

Ustavni sud smatra da jedan od razloga za prenošenje mesne nadležnosti na drugi stvarno nadležan sud može biti i stvaranje preduslova da se krivični postupak vodi pred nepristrasnim sudom, što je jedan od elemenata prava na pravično suđenje. Međutim, princip nepristrasnosti, koji se primenjuje na svaki konkretan slučaj, zahteva da onaj ko donosi odluku, bilo da se radi o profesionalnim sudijama ili sudijama porotnicima, ili poroti, bude nepristrasan (Vid. Kartunnen protiv Finske, 389/1989, 23. oktobar 1992, Izveštaj Komiteta za ljudska prava, II tom, A/48/40, 1993, str. 120.). Iz navedenog sledi da do povrede prava na raspravu pred nepristrasnim sudom, a time i povrede prava na pravično suđenje ili jednaku zaštitu prava, može doći tek sudskom odlukom kojom je odlučivano o pravima i obavezama nekog lica, odnosno o optužbama protiv njega, a kroz koju se manifestuje sudska funkcija.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da rešenje kojim se odlučuje o prenošenju mesne nadležnosti ne predstavlja pojedinačni akt državnog organa protiv koga se može izjaviti ustavna žalba, pa je ustavnu žalbu odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

5. U pogledu dela ustavne žalbe izjavljene protiv rešenja Opštinskog suda u Aleksincu K. 342/07 od 5. novembra 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Nišu Kž. 1995/07 od 25. decembra 2007. godine, Ustavni sud konstatuje da su navedeni akti već bili predmet odlučivanja Ustavnog suda. Naime, Ustavni sud je rešenjem Už. 121/08 od 17. decembra 2009. godine odbacio ustavnu žalbu Gordane Milojević i Vladice Milojevića izjavljenu protiv rešenja Opštinskog suda u Aleksincu K. 342/07 od 31. oktobra 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Nišu Kž. 1995/07 od 14. decembra 2007. godine. S obzirom na to da su, saglasno odredbi člana 166. stav 2. Ustava, odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u ovom delu kao nedopuštenu, jer se ponovo osporavaju akti o kojima je Sud već odlučivao.

6. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Nedopuštenost ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću sudije i delegaciji nadležnosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti