Odbačena ustavna žalba; Ustavni sud nije instancioni sud za preispitivanje zakonitosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda kojima je zbog zastarelosti odbijen zahtev za naknadu štete. Sud je istakao da nije nadležan da preispituje zakonitost odluka redovnih sudova, već samo povredu ustavnih prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Dimitrijevića iz Gadžinog Hana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Gorana Dimitrijevića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 11/10 od 25. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Goran Dimitrijević iz Gadžinog Hana je 29. marta 2010. godine, preko punomoćnika - advokata Žarka Vujovića iz Niša, izjavio ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 11/10 od 25. februara 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na pravno sredstvo zajemčenog članom 36. stav 2. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da mu je poveđeno pravo na delotvorno pravno sredstvo, jer iako mu je opštim zakonima stavljeno na raspolaganje pravno sredstvo koje bi omogućilo dobijanje zakonite i pravične odluke suda u skladu sa pozitivnim propisima, sudovi su doneli odluku protivno tom načelu i načelu zabrane uticaja na sudije u vršenju sudijske funkcije. Istakao je da je "od strane drugostepenog suda u ovom predmetu i drugim predmetima iste vrste, izvršen jak uticaj da se odbiju predmetne tužbe, jer će ukoliko budu usvojeni tužbeni zahtevi, država iste teško isplatiti, pa su tom uticaju drugostepenog suda podlegle sudije prvostepenog suda". Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i da utvrdi da je podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na pravno sredstvo, da "obustavi izvršenje" i da "poništi" presudu Apelacionog suda u Nišu Gž. 11/10 od 25. februara 2010. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je propisano: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

Prema članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži i razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava na koja se žalbom ukazuje. Naime, prvostepenom presudom Opštinskog suda u Nišu P. 2555/07 od 4. juna 2009. godine, zbog zastarelosti potraživanja, odbijen je tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe kojim je tražio da se obaveže tužena Republika Srbija da mu isplati određene novčane iznose na ime naknade nematerijalne štete proistekle iz učešća u ratnim dejstvima na području Kosova i Metohije tokom 1999. godine. Osporenom drugostepenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 11/10 od 25. februara 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe i potvrđena presuda Opštinskog suda u Nišu P. 2555/07 od 4. juna 2009. godine. Podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda u suštini zahteva da ispita zakonitost pravosnažne odluke redovnog suda.

Prema utvrđenju suda u osporenoj presudi, podnosilac ustavne žalbe je u okviru služenja vojnog roka učestvovao u izvršavanju borbenih zadataka u periodu od 24. marta 1999. godine do 25. juna 1999. godine na području Kosova i Metohije, a kao posledica boravka na ratištu i izloženosti ratnim dejstvima javio se posttraumatski stresni poremećaj, usled čega mu je umanjena opšta životna sposobnost za 20%. Međutim, sud je zaključio da je u konkretnom slučaju potraživanje podnosioca radi naknade štete zastarelo, jer je protekao i subjektivni i objektivni rok zastarelosti iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima. Nezadovoljan ishodnom parničnog postupka i osporavajući pravilnost primenjenog materijalnog prava, podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da ispita zakonitost odluke redovnog suda.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava, ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.

Imajući u vidu da se u predmetnoj ustavnoj žalbi ne navode razlozi niti pružaju dokazi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda na koje se podnosilac poziva, već se od Ustavnog suda traži da ocenjujući zakonitost osporenih parničnih presuda, postupa kao instancioni sud u odnosu na Apelacioni sud u Nišu, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbačena ustavna žalba; Ustavni sud nije instancioni sud za preispitivanje zakonitosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti