Odbacivanje ustavne žalbe koja se svodi na ocenu zakonitosti sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Apelacionog suda. Podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge, već je od Suda tražio da, kao instancioni sud, preispita zakonitost odluke o zastarelosti potraživanja, za šta Ustavni sud nije nadležan.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Srđana Cvetkovića iz Gadžinog Hana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. jula 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Srđana Cvetkovića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 145/10 od 3. februara 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Srđan Cvetković iz Gadžinog Hana je 29. marta 2010. godine, preko punomoćnika - advokata Žarka Vujovića iz Niša, izjavio ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 145/10 od 3. februara 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčenih članom 36. stav 2. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da mu je povređeno pravo na delotvorno pravno sredstvo, jer iako mu je opštim zakonima stavljeno na raspolaganje pravno sredstvo koje bi omogućilo dobijanje zakonite i pravične odluke suda u skladu sa pozitivnim propisima, sudovi su doneli odluke protivno tom načelu i načelu zabrane uticaja na sudije u vršenju sudijske funkcije. Istakao je da je "od strane drugostepenog suda u ovom predmetu i drugim predmetima iste vrste, izvršen jak uticaj da se odbiju predmetne tužbe, jer će ukoliko budu usvojeni tužbeni zahtevi, država iste teško isplatiti, pa su tom uticaju drugostepenog suda podlegle sudije prvostepenog suda". Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i da utvrdi da je podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na pravno sredstvo, da obustavi izvršenje i poništi presudu Apelacionog suda u Nišu Gž. 145/10 od 3. februara 2010. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je propisano: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

Prema članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava na koja se žalbom ukazuje. Naime, prvostepenom presudom Opštinskog suda u Nišu P. 5418/07 od 27. januara 2009. godine, zbog zastarelosti potraživanja, odbijen je tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe kojim je tražio da se obaveže tužena Republika Srbija da mu isplati određene novčane iznose na ime naknade nematerijalne štete proistekle iz učešća u ratnim dejstvima na području Kosova i Metohije tokom 1999. godine.

Osporenom drugostepenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 145/10 od 3. februara 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđena presuda Opštinskog suda u Nišu P. 5418/07 od 27. januara 2009. godine.

Podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda u suštini zahteva da ispita zakonitost pravosnažne odluke redovnog suda.

4. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava ili sloboda zajemčenih Ustavom. Formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava, ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.

Imajući u vidu da se u predmetnoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, već se od Ustavnog suda traži da ocenjujući zakonitost osporenih parničnih presuda, postupa kao viši sud u odnosu na Apelacioni sud u Nišu, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić