Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko deset godina. Ključni razlog za povredu prava je neažurno postupanje drugostepenog suda u žalbenom postupku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1742/2011
10.04.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. R. iz M, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba N. R . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi o pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu P. 1162/10 povređeno pravo podnositeljke na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. R. iz M. podnela je 18. aprila 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu P. 1162/10.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi navela da je u svojstvu tužilje 2004. godine podnela tužbu protiv tuženog PP „B.“ iz L, radi isplate duga, te da postupak po njenoj tužbi traje sedam godina i nije okončan u razumnom roku. Predložila je da Ustavni sud „utvrdi propust državnog organa Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani“. Zahtev za naknadu nematerijalne štete nije istakla.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani P. 1162/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je, u svojstu tužilje, podnela 19. marta 2004. godine Opštinskom sudu u Velikoj Plani (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženog PP „B“ iz L, radi isplate 52. 086,85 dinara na ime duga, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Po tužbi je formiran predmet P. 227/04.

Tuženi je 23. novembra 2004. godine podneo protivtužbu, kojom je od suda traženo da obaveže tužilju-protivtuženu da tuženom-protivtužiocu isplati određeni novčani iznos na ime neosnovanog obogaćenja, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

U toku 2005. godine nadležni sud je zakazao četiri ročišta, od kojih dva nisu održana, jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a jedno zbog nepristupanja tuženog-protivtužioca.

Rešenjem Opštinskog suda P. 227/04 od 2. februara 2006. godine određeno je izvođenje dokaza ekonomsko-finasijskim veštačenjem. Nalaz i mišljenje veštaka dostavljeni su sudu 3. aprila 2006. godine.

Presudom Opštinskog suda P. 227/04 od 14. aprila 2006. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje-protivtužene, dok je protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca odbijen kao neosnovan. Protiv navedene presude tuženi- protivtužilac je 9. maja 2006. godine izjavio žalbu.

Okružni sud u Smederevu je rešenjem Gž. 779/06 od 28. maja 2008. godine vratio spise predmeta prvostepenom sudu radi otklanjanja procesnih nedostataka. Rešenjem tog suda Gž. 1043/08 od 28. aprila 2009. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda P. 227/04 od 14. aprila 2006. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je dobio broj P. 233/09, a prvo ročište za glavnu raspravu je održano 26. maja 2009. godine. Nakon još četiri održana ročišta, glavna rasprava je zaključena 12. novembra 2009. godine.

Osnovni sud u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani je presudom P. 1162/10 od 4. marta 2010. godine usvojio tužbeni zahtev tužilje-protivtužene, dok je protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca odbio kao neosnovan. Tuženi-protivtužilac je protiv te presude izjavio žalbu.

Viši sud u Smederevu je rešenjem Gž. 599/10 od 8. decembra 2010. godine utvrdio prekid postupka u skladu sa članom 214. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br . 125/04 i 111/09), jer je tuženi-protivtužilac prestao da postoji. U obrazloženju rešenja je navedeno da je rešenjem Privrednog suda u Požarevcu St. 145/10 od 17. juna 2010. godine otvoren i zaključen postupak stečaja nad stečajnim dužnikom „B.“ DOO iz L.

4. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da parnični postupak čije se trajanje osporava, započet podnošenjem tužbe Opštinskom sudu 19. marta 2004. godine, još uvek nije pravnosnažno okončan, s tim što je od 8. decembra 2010. godine u prekidu.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da ova parnica do sada traje deset godina, što može da ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Po oceni Ustavnog suda, činjenična i pravna pitanja na koja je parnični sud trebalo da odgovori u predmetnom sporu nisu bila u toj meri složena da bi zahtevala sprovođenje obimnijeg dokaznog postupka . Prvostepeni sud je u osporenom postupku trebalo da utvrdi osnov i visinu tužbenog i protivtužbenog zahteva.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor bio od značaja za podnositeljku ustavne žalbe, kao tužioca, jer se radilo o tužbenom zahtevu kojim je tražena isplata novčanog iznosa na ime duga. Ustavni sud nalazi da podnositeljka ustavne žalbe nije doprine la dužini trajanja postupka .

Ispitujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je dugom trajanju postupka doprinelo neažurno postupanje sudova u postupku po žalbi izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda P. 227/04 od 14. aprila 2006. godine. Naime, tek nakon dve godine od izjavljivanja žalbe protiv navedene prvostepene presude, Okružni sud u Smederevu je rešenjem Gž. 779/06 od 28. maja 2008. godine vratio spise predmeta prvostepenom sudu radi otklanjanja procesnih nedostataka, a nakon godinu dana ukinuo ožalbenu prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Ustavni sud je, pritom, imao u vidu da je osporeni postupak u prekidu od decembra 2010. godine, zbog prestanka postojanja tuženog – protivtužioca, te da se taj period ne može staviti na teret postupajućim sudovima.

Polazeći od navedenog, a krećući se u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu P. 1162/10 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, primenom odredbe člana 89. st ava 1. Zakona o Ustavnom sudu , usvojio ustavnu žalbu.

5. Imajući u vidu da je osporeni parnični postupak još uvek u prekidu, ali da je tuženi-protivtužilac „B“ DOO iz L. brisan iz registra privrednih subjekata, po osnovu tzv. automatskog stečaja, Ustavni sud nalazi da se štetne posledice u činjene povred om Ustavom zajemčenog prava iz člana 32. stav 1. Ustava ne mogu otklon iti izdavanjem nal oga nadležnom sudu da postupak okonča .

Pri tome, Ustavni sud je uzeo u obzir da je Odlukom IUz-850/2010 od 12. jula 2012. godine utvrđeno da odredbe čl. 150. do 154. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09), kojima je regulisan tzv. automatski stečaj, nisu u saglasnosti sa Ustavom, ali nalazi da je ova činjenica bez uticaja na odluku u ovoj ustavnosudskoj stvari, s obzirom na to da je brisanje tuženog iz registra privrednih subjekata izvršeno pre donošenja navedene odluke i njenog objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

6. Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je, n a osnovu odredaba člana 42v stav 1. tačka 1) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti