Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro 15 godina. Utvrđen je prevashodni doprinos sudova odugovlačenju i dosuđena je naknada nematerijalne štete podnositeljki.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Milan Stanić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Gorice Stoković iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. aprila 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Gorice Stoković i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 51725/10 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje, u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

O b r a z l o ž e nj e

1. Gorica Stoković iz Beograda podnela je 28. februara 2013. godine, preko punomoćnika Biljane Zarić, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku iz tačke 1. izreke, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je, saglasno odredbama člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), radi odlučivanja o povredi prava na suđenje u razumnom roku u osporenom parničnom postupku, ustupio ustavnu žalbu Apelacionom sudu u Beogradu na dalju nadležnost , koji se rešenjem od 7. avgusta 2014. godine oglasio mesno nenadležnim za odlučivanje o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u osporenom parničnom postupku i predmet je ustupio Vrhovnom kasacionom sudu na dalju nadležnost. Međutim, Vrhovni kasacioni sud je rešenjem od 16. oktobra 2015. vratio spise predmeta Ustavnom sudu, budući da je osporeni postupak pravnosnažno okončan pre početka primene navedenog člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova.

Podnositeljka smatra da postupajući sudovi nisu preduzimali sve neophodne mere kako bi se osporeni postupak okončao u što je moguće kraćem roku i bez odugovlačenja, te predlaže da se utvrdi povreda označenog prava i da joj se odredi naknada nematerijalne štete, kao i troškovi za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu(„Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 51725/10 (ranije spis Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3376/98) i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac S. S, pravni prethodnik podnositeljke ustavne žalbe, podne o je 20. jula 1998 . godine , Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tužene B. S, radi poništaja testamenta .

U sprovedenom postupku do donošenja presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3376/98 od 30. januara 2004. godine zakazano je ukupno 25 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je 17 održano i na njima je sproveden dokazni postupak saslušanjem stranaka i deset svedoka. Ostalih osam ročišta nije održano bez krivice tužioca od kojih dva ročišta nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije i jedno zbog promene predsednika veća .

Navedena prvostepena presuda je punomoćnicima stranaka dostavljena 1. i 15. decembra 2004. godine, protiv koje je tužilac izjavio žalbu 1. decembra 2004. godine.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem od 26. oktobra 2005. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu vratio spise radi dopune postupka jer je utvrdio da u spisima nedostaju određene stranice izvornika prvostepene presude.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 5331/06 od 14. decembra 2006. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3376/98 od 30. januara 2004. godine u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke drugostepenog rešenja ukinuta je navedena prvostepena presuda u stavovima drugom i trećem izreke i u tom delu je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku na ročištu zakazanom za 16. aprila 2007. godine Gorica Stoković je izjavila da je, u međuvremenu njen suprug S. S. preminuo i da je ona njegov zakonski naslednik, te da ona stupa u parnicu na njegovo mesto.

U ponovnom postupku do donošenja presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 51725/10 od 19. oktobra 2011. godine zakazano je ukupno 17 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je 12 održano i na njima je sproveden dokazni postupak veštačenjem - veštaka aktuara. Ostalih pet ročišta nije održano od kojih tri zbog krivice tužilje, a jedno zbog „promene Zakona o sudovima“.

Protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 51725/10 od 19. oktobra 2011. godine tužilja je izjavila žalbu 16. decembra 2011. godine. U toku žalbenog postupka drugostepeni sud je otvorio raspravu i sproveo dopunu veštačenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 362/12 od 25. aprila 2013. godine je u jednom delu ožalbena prvostepena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 51725/10 od 19. oktobra 2011. godine preinačena, tako što je delimično usvojen primarni tužbeni zahtev tužilje, a u delu koji se odnosi na eventualni tužbeni zahtev prvostepena presuda je ukinuta.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1194/13 od 19. februara 2014. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 362/12 od 25. aprila 2013. godine.

4. Polazeći od toga da je ustavnom žalbom istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak pravnosnažno okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da postupak po reviziji, koja je u ovoj parnici rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1194/13 od 19. februara 2014. godine odbačena kao nedozvoljena, ne predstavlja jedinstvenu celinu sa osporenim postupkom, jer prema pravnom stavu Ustavnog suda, postupak po navedenom vanrednom pravnom leku u kome se odlučivalo samo o ispunjenosti procesnih uslova za njegovo izjavljivanje i koji je okončan rešenjem kojim je utvrđeno da nisu ispunjeni pomenuti procesni uslovi, po svojoj prirodi, ne predstavlja nastavak meritornog odlučivanja iz parničnog postupka koji je pravnosnažno okončan pred nižestepenim sudovima, niti sa njim čini jedinstvenu celinu. Imajući u vidu napred izneto, kao i to da ustavnom žalbom nije izričito osporena dužina trajanja postupka po reviziji, Ustavni sud se njime nije posebno bavio u ovoj odluci.

U tom kontekstu, ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u delu kojim se povreda prava na suđenje u razumnom roku ističe u odnosu na osporeni parnični postupak, Ustavni sud je na osnovu prethodno iznetih činjenica i okolnosti utvrdio da je od podnošenja tužbe do donošenja presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 362/12 od 25. aprila 2013. godine, kojom je pravnosnažno okončan ovaj postupak, proteklo 14 godina i devet meseci.

Navedeno trajanje parničnog postupka izaziva sumnju da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Ipak, prilikom ocene da li se trajanje jednog postupka može smatrati razumnim ili ne, Ustavni sud je imao u vidu da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija i da ne zavisi samo od vremena njegovog trajanja, već i od niza drugih činilaca koji u konkretnom slučaju utiču na dužinu postupka, a to su, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja u toku postupka treba raspraviti, značaj prava za podnosioca ustavne žalbe, ponašanje podnosioca kao stranke u postupku i postupanje nadležnih sudova

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da je ovaj parnični postupak bio činjenično i pravno složen, što je od suda iziskivalo da se na okolnosti osnova postavljenog zahteva sprovede obiman dokazni postupak saslušanjem stranaka i deset svedoka, uključujući i veštačenje i dopunu veštačenja.

Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka ustavne žalbe delimično doprinela trajanju postupka, imajući u vidu da tri ročišta za glavnu raspravu nisu održana zbog njene krivice . Ustavni sud je zaključio da je podnositeljka ustavne žalbe imala legitimni interes da se osporeni postupak okonča u razumnom roku.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova u ovom postupku, Ustavni sud je našao da su odlučujući doprinos dugom trajanju predmetnog parničnog postupka dali postupajući sudovi. Naime, Ustavni sud je utvrdio da su tokom osporenog parničnog postupka bile donete dve prvostepene presude, od koji je prva bila ukinuta u jednom delu i predmet u tom delu vraćen na ponovni postupak, da bi zatim u ponovnom postupku bila doneta druga prvostepena presuda koja je u jednom delu preinačena, a u drugom ukinuta, bez vraćanja na ponovni postupak. Pored toga, Ustavni sud je ocenio da prvostepeni sud nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak efikasno sprovede i okonča, bez nepotrebnog odugovlačenja, budući da je otpravak prve prvostepene presude dostavljen strankama u postupku tek nakon skoro godinu dana od dana donošenja te presude, kao i da je Okružni sud u Beogradu vratio prvostepenom sudu spise radi dopune postupka jer je utvrdio da u spisima nedostaju određene stranice izvornika prvostepene presude, što je uticalo da postupak po žalbi traje više od dve godine. Dakle od dana donošenja prve prvostepene presude do donošenja odluke po žalbi proteklo je skoro tri godine. U ponovnom postupku sproveden je dokazni postupak samo vešatačenjem, da bi u žalbenom postupku i drugostepeni sud otvorio raspravu kako bi se izvršila dopuna veštačenja. Konačno, Ustavni sud ukazuje i dva ročišta za nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije i jedno zbog promene predsednika veća.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u osporenom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi teljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno dužinu trajanja i složenost predmetnog postupka, zatim činjenicu da je na ročištu zakazanom za 16. aprila 2007. godine podnositeljka obavestila sud da umesto premunulog tužioca S. S. stupa u parnicu na njegovo mesto, kao i doprinos podnositeljke njegovom trajanju. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe prevashodno pretrpela zbog nedelotvornog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću sopstvenu i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu i svrhu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

5. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova za sastav ove ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na obrazloženje dato, pored drugih, i u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na: www.ustavni.sud.rs).

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

Slični dokumenti

• Už 8819/2017: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 10684/2021: Usvajanje žalbe D. Đ. zbog osmogodišnjeg parničnog postupka
• Už 9012/2017: Utvrđivanje povrede prava B. M. na suđenje u razumnom roku
• Už 6987/2020: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 678/2017: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku
• Už 4568/2017: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku
• Už 7601/2014: Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u sporu zbog smetanja državine