Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu u radnom sporu. Sudovi su, iako su poništili nezakonita rešenja poslodavca, pravilno odbili zahtev za raspoređivanje na konkretne poslove i naknadu štete, jer raspoređivanje spada u diskreciono pravo poslodavca, a tužilja nije dokazala visinu štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Drag iša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mice Mažibradić iz Pirota, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. februara 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Mice Mažibradić izjavljena protiv stava drugog i trećeg presude Opštinskog suda u Pirotu P1.235/08 od 29. maja 2009. godine i presude Okružnog suda u Pirotu Gž. 540/09 od 2. jula 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mica Mažibradić iz Pirota je 22. septembra 2009. godine, preko punomoćnika Stanimira Radosavljevića, advokata iz Niša, izjavila ustavnu žalbu protiv stava drugog i trećeg presude Opštinskog suda u Pirotu P1.235/08 od 29. maja 2009. godine i presude Okružnog suda u Pirotu Gž. 540/09 od 2. jula 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, kao i povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava.

Podnositeljka ustavne žalbe, pored ostalog, navodi da je osporenom prvostepenom presudom u stavu prvom izreke usvojen njen tužbeni zahtev i poništena su kao nezakonita rešenja tužene Ekonomske škole iz Pirota o njenom raspoređivanju i o zaradi, kao i aneks ugovora o uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti, ali da je u osporenom stavu drugom i trećem izreke te presude odbijen njen zahtev da se zakonito rasporedi na zadatke i poslove nastave koje je obavljala pre donošenja navedenih nezakonitih akata i da joj se nadoknadi materijalna šteta u vidu razlike u zaradi zbog nezakonitog raspoređivanja i nazakonitog umanjenja zarade. Podnositeljka smatra da je, povodom njenog zahteva da se rasporedi na odgovarajuće poslove, nejasno obrazloženje prvostepenog suda, da „nije u nadležnosti suda da vrši raspoređivanje zaposlenog“, jer ona nije tražila da je sud rasporedi, već da sud obaveže Školu da je rasporedi u skladu sa Pravilnikom o vrsti stručne spreme nastavnika. Takođe, u ustavnoj žalbi se ukazuje da je prvostepeni sud imao izveštaj Škole kao dokaz o razlici zarade koju bi podnositeljka primila da nije bilo navedenih nezakonitih akata, tako da nije ni bilo potrebno da podnositeljka kao dokaz visine tražene štete predloži veštačenje visine te štete. Imajuću u vidu navedeno i da je osporenom drugostepenom presudom potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke, to podnositeljka smatra da su joj osporenim presudama povređena označena ustavna prava, pa predlaže da se te presude ponište.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene akte priložene uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenom presudom Opštinskog suda u Pirotu P1. 235/08 od 29. maja 2009. godine, u stavu prvom izreke je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje Mice Mažibradić, ovde podnisiteljk e ustavne žalbe, pa su poništeni kao nezakoniti rešenje tužene Ekonomske škole iz Pirota o raspoređivanju tužilje na poslove i radne zadatke broj 02-781/1 od 1 . septembra 2008. godine , odluka Školskog odbora Ekonomske škole u Pirotu broj 02-1036 od 27. oktobra 2008. godine , rešenje o zaradi tužilje broj 02-781/1 od 1. septembra 2008. godine i a neks ugovora o uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti broj 02-791 od 3. septembra 2008. godine, te j e tužena obavezana da tužilji nakna di troškove postupka, u roku od osam dana od dana prijema presude. Stavom drugim izreke ove presude odbijen je kao neosnovan d eo tužbenog zahteva kojim je tužilja traži la da se rasporedi na poslove i zadatke izvođenja nastave iz predmeta građansko vaspitanje u skladu sa Pravilnikom o vrsti stručne spreme nastavnika i stručnih saradnika u stručnim školama sa 90% radnog vremena i 36 časa nedeljno . Stavom trećim izreke presude odbijen je kao neosnovan deo tužbenog zahteva kojim je tužilja traži la da se tužena obaveže da joj na ime naknade materijalne štete zbog razlike u zaradi isplati po 15.143.00 dinara mesečno počev od 1. oktobra 2008. godine do 1. juna 2009. godine , sa zakonskom zateznom kamatom od 15-og dana u narednom mesecu na iznos razlike zarade iz prethodnog meseca. U obrazloženju ove presude je, pored ostalog, navedeno: da pri oceni zakonitosti akta o raspoređivanju na poslove i radne zadatke, sud ispituje samo da li postoje zakonom utvrđeni razlozi za ovakvo raspoređivanje; da je rešenje m tužene od 1. septembra 2008. godine, tužilja raspoređena za školsku 2008/09 godinu na poslove i radne zadatke nastavnika sociologije, ustava i prava građana i građanskog vaspitanja, sa ukupnim fondom časova od 22 časa nedeljno; da je navedeno prvostepeno rešenje, po prigovoru tužilje, potvrđeno odlukom Školskog odbora; da se iz navedenih akata tužene ne vidi na osnovu kojih kriterijuma je tužilja za školsku 2008/ 09. godinu raspoređena na poslove i radne zadatke, između ostalog, i za građansko vaspitanje, odnosno u samim aktima nisu konkretizovani predviđeni zakonski uslovi, koji su uslovili radni status tužilje od 22 časa r ada nedeljno; da svaka odluka mora da ima svoje obrazloženje, da bi zaposleni mogao da zna zbog čega mu je omogućeno ili uskraćeno pravo iz radnog odnosa; da se navedeni akti tužene ne mogu ni ispitati, zbog čega je sud našao da su n ezakonite; da rešenje o zar adi od 1. septembra 2008. godine crpi pravnu snagu iz napred navedenih akata za koje sud nalazi da su nezakoniti, pa je stoga nezakonito i rešenje tužene o zaradi tužilje od 1 . septembra 2008. godine; da ima razloga i za poništaj a neksa ugovora o uređenju međusobnih prava obaveze i odgovornosti, budući da je tužena bila u obavezi da uz ponudu za zaključivanje aneksa ugovora o radu i izmenu ugovorenih uslova rada dostavi razloge za ponudu, odredi rok koji ne može biti kraći od 8 dana u kome je tužilja trebalo da se izjasni o ponudi i da upozori tužilju na posledice ukoliko a neks ugovor ne potpiše; da je neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila od suda da obaveže tuženu da je rasporedi na poslove i zadatke izvođenja nastave iz predmeta građansko vaspitanje u skladu sa Pravilnikom o vrsti stručne spreme nastavnika i stručnih saradnika u stručnim školama sa 90% radnog vremena i 36 časa nedeljno iz razloga što nije u nadležnosti suda da vrši raspoređivanje zaposlenog, već je to diskreciono pravo poslodavca, dok sud samo ispituje, odnosno ceni da li je to raspoređivanje u skladu sa zakonskom regulativom; da tužilja do kraja prvostepenog postupka sudu nije dostavila dokaz da li bi sa ostalim časovima građanskog vaspitanja koji su dodeljeni drugim nastavnicima bila radno angažovana kod tužene sa 90% radnog vremena; da je teret dokazivanja bio na strani tužilje, pri činjenici da se iz predmetnih rešenja ostalih zaposlenih koji su dostavljeni od strane tužene u dokaznom postupku, ne vidi ko i koliko časova građanskog vaspitanja predaje kod tužene, i da li je ostalim nastavnicima dodeljeno ukupno 14 časova građanskog vaspitanja; da prvostepeni sud, u smislu pravila o teretu dokazivanja, nalazi da je potraživanje tužilje za naknadu materijalne štete neosnovano, jer je tužilja mogla, a nije učinila da predloži dokaz veštačenjem kako bi se nesumnjivo utvrdilo koliko je časova građanskog vaspitanja dato u rad drugim nastavnicima, i da li bi sa ovim časovima bila radno angažovana zaista 90% radnog vremena u školskoj 2008/09 . godini, tim pre što je nesporna činjenica da su časovi građanskog vaspitanja fakultativni časovi u toku jedne školske godine; da se iz rešenja opštinskog prosvetnog inspektora vidi da su dvoje nastavnika dobili po četiri časa građanskog vaspitanja, ali da je to nedovoljno za sud da sam obračuna razliku zarade za ove časove, jer je tužilja tražila razliku za 14 časova, zbog čega je tuženi dostavio obračun razlike upravo za ovoliki broj časova; da su indicije da su ostali nastavnici dobili 14 časova građanskog vaspitanja, bez prezentovanja dokaza od strane tužilje, nedovoljne za odlučivanje suda po osnovu naknade štete.

Osporenom presudom Okružnog suda u Pirotu Gž. 540/09 od 20. jula 2009. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tužene i potvrđena je presuda Opštinskog suda u Pirotu P1. 235/08 od 29. maja 2009. godine. U obrazloženju osporene drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno da je prvostepeni sud izvedenim dokazima nesumnjivo utvrdio sve odlučne činjenice za pravilno presuđenje ove pravne stvari, pa je nakon ocene izvedenih dokaza, pravilno primenjujući materijalno, dao razloge koje drugostepeni sud prihvata kao potpune, pravilne i jasne.

4. Ustavni sud nalazi da su za odlučivanje o osnovanosti ustavne žalbe od značaja sledeće odredbe Ustava i zakona:

Ustavom je utvrđeno: da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez dis kriminacije (član 21. stav 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) ; da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajin e i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

Odredbama člana 126. st. 1. i 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", br. 62/03, 64/03, 58/04, 62/04, 79/05 i 101/05 ) bilo je propisano da nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku svake školske godine direktor rešenjem utvrđuje status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom, na osnovu programa obrazovanja i vaspitanja, godišnjeg programa rada i podele časova, kao i da nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik koji je raspoređen za deo propisane pedagoške norme, ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji se primenjivao u vreme donošenja osporenih odluka , bilo je propisano: da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice (član 7. stav 1.); da ako sud na osnovu izvedenih dokaza (član 8.) ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu, o postojanju činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja, da stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, ako zakonom nije drukčije određeno, da stranka koja osporava postojanje nekog prava, snosi teret dokazivanja činjenice koja je sprečila nastanak ili ostvarivanje prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji, ako zakonom nije drukčije određeno (član 223.).

5. Razmatrajući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta istaknutih po vreda Ustavom zajemčenih prava, a polazeći od konkretnih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su redovni sudovi primenili materijalno pravo u postupku u kome su odlučivali o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. Ovakvog stanovišta je i Evropski sud za ljudska prava (videti odluku u predmetu Pronina protiv Rusije, broj 65167/01). Zadatak Ustavnog suda je, međutim, da ispita da li je u konkretnom postupku od strane redovnih sudova primena procesnog, odnosno materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona u odnosu na podnosioca ustavne žalbe, čime bi ukazala na očiglednu nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a time i na povredu prava na pravično suđenje.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da se osporene presude, donete u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, zasnivaju na činjeničnom stanju koje je od značaja za donošenj e odgovarajuće odluke, kao i na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog materijalnog prava, odnosno da su redovni sudovi u svojim odlukama dali logično i uverljivo obrazloženje, koje ni u jednom delu ne izgleda proizvoljno ili neprihvatljivo, niti ima elemenata koji ukazuju na procesnu nepravičnost u smislu garancija u okviru prava na pravično suđenje. Naime, sud ne vrši raspoređivanje, niti može narediti vraćanje zaposlenog - nastavnika na poslove i radne zadatke koje je u školi obavljao pre donošenja akta poslodavca kojim je zaposleni raspoređen na određene - druge poslove i zadatke, čak i kada je sud poništio taj akt kao nezakonit. Ovo stoga što je nastavniku svake školske godine, u smislu člana 126. st. 1. i 2. ranije važećeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, direktor rešenjem utvrđivao status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom, na osnovu programa obrazovanja i vaspitanja, godišnjeg programa rada i podele časova. Dakle, u konkretnom slučaju, direktor tužene Škole odlučuje da li će podnisiteljka ustavne žalbe obavljati iste radne zadatke i poslove koje je obavljala pre donošenja akta o raspoređivanju koje je sud poništio, a što zavisi, pre svega, od godišnjeg programa rada i podele časova. Takođe, polazeći od načela o teretu dokazivanja predviđenog članom 223. Zakona o parničnom postupku, stranke u postupku su dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da podnesu dokaze kojima se utvrđuju te činjenice. Kada stranka ne postupi u skladu sa ovim, sud može odbiti tužbeni zahtev. P odnositeljka za svoju tvrdnju da je pretrpela materijalnu štetu nije pružila odgovarajuće dokaze, a sud nije bio dužan da po službenoj dužnosti pribavlja te dokaze .

Polazeći od iznetog, Ustavni sud smatra da osporenim stavom drugim i trećim prvostepene presude, kao i drugostepenom presudom podnositeljki nije povređeno pravo zajemč eno članom 32. stav 1. Ustava.

Ocenjujući navode o povred i načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, kao i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da u ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi da je podnositeljki zbog nekog njenog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda načela zabrane diskriminacije, odnosno da podnositeljka nije pružila dokaze da postoje različite sudske odluke kod is te činjenične i pravne situacije, a što predstavlja uslov koji mora postojati da bi se mogla utvrditi povreda prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima.

Zbog svega navedenog, po oceni Ustavnog suda, osporenim stavom drugim i trećim presude Opštinskog suda u Pirotu P1.235/08 od 29. maja 2009. godine i osporenom presudom Okružnog suda u Pirotu Gž. 540/09 od 20. jula 2009. godine nije došlo do povrede prava iz čl. 21. 32. i 36 . Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti