Odluka Ustavnog suda o naknadi nematerijalne štete zbog povrede prava

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete od po 800 evra zbog povrede prava u stečajnom postupku. Odluka se zasniva na praksi Evropskog suda za ljudska prava u sličnim predmetima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov , Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalb ama S. S . iz sela Rataje kod Vranja, K . N , N. M, A . A, S. S, Č. J . i S . K, K. D , svih iz Bujanovca, M. S , D . Đ . i M . Đ , svih iz sela Donje Korminjane kod Kosovske Kamenice, Kosovo i Metohija, S . T . i Š . M , obojice iz sela Oslare kod Bujanovca, D . R . iz sela Biljača kod Bujanovca, F. F , Lj. N . i I. I , svih iz sela Letovica kod Bujanovca, A . N , H. S . i M . I , svih iz sela Veliki Trnovac kod Bujanovca, B . M . iz sela Spančevac kod Bujanovca, D . M . i Z . N, oboj ice iz Vranja, Z. K . iz sela Glogovce kod Kosovske Kamenice, Kosovo i Metohija, S . S . i P . M, ob ojice iz sela Klinovac kod Bujanovca, Š. F . i O . A, ob ojice iz sela Nesalce kod Bujanovca, B . S . iz sela Ljiljance kod Bujanovca, G . V . iz sela Srpska Kuć a kod Bujanovca, Š . M . iz sela Odanovce kod Kosovske Kamenice, Kosovo i Metohija, Z. M . i I. T, ob ojice iz sela Borovac kod Bujanovca, A. B . iz sela Rajince kod Preševa, S . M . iz sela Ristovac kod Vranja, Lj . N . iz sela Božinjevac kod Bujanovca, Dž. T . i B . Dž , obojice iz sela Samoljica kod Bujanovca, Z . K . iz Kosovske Kamenice, Kosovo i Metohija, M. S . iz sela Božinovac kod Bujanov ca i Z . T . iz Donjeg Novog Sela kod Bujanovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sedni ci Veća održanoj 27. juna 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavn e žalb e S. S , K. N, N . M, A . A, S . S, Č . J, S . K, K . D , M. S, D . Đ , M. Đ, S. T , Š . M , D. R , F. F, Lj . N, I . I, A . N, H . S , M . I, B . M, D . M , Z. N, Z. K, S . S, P. M, Š. F , O . A, B . S , G. V , Š. M , Z. M , I . T, A. B , S. M , Lj. N , Dž. T , B. Dž , Z. K, M . S . i Z . T . i utvrđuje se pravo podnosiocima ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra svakom , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan ispl ate, umanjenom za iznose koji su podnosiocima ustavn ih žalbi eventualno već isplaćeni po osnovu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 36/14. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

2. Odbacuju se zahtev i podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S . iz sela Rataje kod Vranja i dr uga lica navedena u uvodu i izre ci ove odluke su, 3. novembra 2023. godine, preko punomoćnika D. N , advokata iz Leskovca, na osnovu člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), Osnovnom sudu u Bujanovcu podne li tužb e protiv Republike Srbije – Privrednog suda u Leskovcu, radi isplate novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ( „Službeni glasnik RS “, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom , te da je odredbom člana 16. stav 3. istog zakona propisano da se tužba za novčano obeštećenje koja je podneta u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom ili izvršnom postupku iz člana 1. ovog zakona, po kojoj nije doneta prvostepena odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom, Osnovni sud u Bujanovcu je dostavio ov e predmet e Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Podnosioci su u predmetn im tužb ama, koje se u smislu citiranih odredaba Zakona ima ju smatrati ustavnim žalbama (u daljem tekstu: ustavne žalb e), istakli da su zbog predugog trajanja stečajnog postupka izjavi li prigovor e radi ubrzavanja postupka, koji su im usvojen i rešenjima Privrednog suda u Leskovcu i podnosioc ima je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Podnosioci su istak li da im je u predmetnom stečajnom postupku utvrđeno potraživanje iz radnog odnosa koje ne uspevaju da naplate duže od sedam godina. Podnosioci su zahteva li da im na ime novčanog obeštećenja bude dosuđen iznos od 900 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS i da im budu isplaćeni troškovi postupka.

2. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavne žalb e i spise predmeta nadležnog suda, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjima Privrednog suda u Leskovcu usvojeni su prig ovori podnosi laca ustavn ih žalbi i utvrđeno je da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se kod tog suda vodi nad stečajnim dužnikom „S.“ DP Bujanovac, u predmetu St. 36/14, a u kome su podnosi oci prijavi li svoja potraživanja iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku, koja su im u tom postupku priznata. Istim rešenj ima je obavezana Republika Srbija da na ime troškova postupka isplati predlagač ima iznos od po 9 .000,00 dinara.

U obrazloženjima ov ih rešenja je navedeno : da je predmetni postupak stečaja otvoren rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 36/14 od 23. septembra 2014. godine; da je za stečajnog upravnika imenovana Agencija za licenciranje stečajnih upravnika – Centar za stečaj ; da je održano više ročišta (30. oktobra 2014. godine – prvo poverilačko ročište , a 4. februara 2015. godine ročište za ispitivanje potraživanja sa tri dopunska ročišta), dok je dana 6. marta 2015. godine doneto rešenje da se stečajni postupak okonča bankrotstvom, kada je određeno unovčenje stečajne mase; da je u pitanju veći broj poverilaca kojima su priznata potraživanja iz radnog odnosa i da se radi o srednje složenom postupku, na osnovu čega je zaključeno da ovaj postupak nije okončan u okviru razumnog roka trajanja.

Stečajni dužnik „S.“ DP Bujanovac u stečaju je preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom.

3. Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu ( „Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) , koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

Odredbom člana 16. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se tužba za novčano obeštećenje koja je podneta u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom ili izvršnom postupku iz člana 1. ovog zakona po kojoj nije doneta prvostepena odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom .

Odredbom člana 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) je propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku i da su oni hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.

4. Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku stupio na snagu 1. januara 2016. godine i da je njime predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni sud, a ne Ustavni sud. Takođe, iz odredbe člana 26. stav 1. ovog zakona proizlazi da se novčano obeštećenje (neimovinska šteta) zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvaruje pred nadležnim sudovima, i to podnošenjem tužbe protiv Republike Srbije.

Međutim, citiranim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku isključena je primena predmetnog zakona u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, što znači da u ovoj vrsti postupaka sudovi više nisu nadležni za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, već je to postala isključiva nadležnost Ustavnog suda, bez obzira na to da li je predmetni postupak u toku ili je okončan.

Imajući navedeno u vidu, a posebno odredbu člana 16. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da se tužba podnosilaca u kojoj je istaknut zahtev za novčano obeštećenje zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, smatra ustavnom žalbom.

Ustavni sud ukazuje da je podnosioc ima pravnosnažnim rešenjima Privrednog suda u Leskovcu već utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku. Saglasno tome, Ustavni sud je u ovoj ustavnosudskoj stvari, u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučivao o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, odnosno o zahtevu podnosi laca ustavnih žalbi za naknadu nematerijalne štete.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine) , a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane nadležnih sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Dakle, Ustavni sud nalazi da se u situaciji kada je podnosiocu utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno , odnosno utvrđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, o zahtevu podnosioca za naknadu nematerijalne štete mora odlučivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije, a koju prihvata i Ustavni sud.

Primenjujući izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocima povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućno sti da u primerenom roku naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – stečajnog dužnika koji je privredno društvo sa većinskim društvenim kapitalom ( videti Odluku Už-12826/2023 od 8. februara 2024. godine), Ustavni sud je, saglasno članu 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe podnosi laca i utvrdio im pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra svakom , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su podnosiocima ustavn ih žalbi eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3 6/14. Naknada nematerijalne štete isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova parničnog postupka koji je pred nadležnim sudom vođen do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (a koji je nakon toga ustupljen na nadležnost Ustavnom sudu), Ustavni sud najpre ukazuje da je članom 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, zbog čega svakako nema osnova za naknadu troškova po navedenom osnovu, tj. sudske takse. Dalje, imajući u vidu da se tužba podnosi laca u smislu citiranih izmena Zakona smatra ustavnom žalbom, Ustavni sud je zahtev podnosilaca za naknadu troškova parničnog postupka, razmatrao u smislu odredaba o troškovima postupka pred Ustavnim sudom iz člana 6. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.).

Ustavni sud, takođe, ukazuje da je pred ovim sudom u toku veliki broj postupaka po ustupljenim predmetima – ustavnim žalbama podnosilaca sa zahtevima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog kašnjenja u naplati potraživanja prema preduzećima sa većinskim državnim/društvenim vlasništvom, a koji se nalaze u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji i koji su podnosili posebne, pojedinačne ustavne žalbe preko istih advokata, pri čemu su i ove ustavne žalbe dodatno veštački fragmentisane tako što su podnošene posebne ustavne žalbe (ranije tužbe) sa zahtevom za naknadu nematerijalne štete, a posebne ustavne žalbe (ranije tužbe) sa zahtevom za naknadu materijalne štete.

Ustavni sud smatra da ovakav način fragmentisanja postupaka ne može doprineti ekonomičnosti, niti efikasnosti odlučivanja u predmetima u kojima stranka već duži vremenski period čeka namirenje svog potraživanja iz radnog odnosa, a što je primarni cilj delotvorne zaštite prava. Istovremeno, ovakvo postupanje dovodi do rasta ukupnog broja sudskih predmeta i može negativno da utiče na organizaciju i opterećenost u radu sudova, a što dalje može dovesti do dužeg trajanja sudskih postupaka uopšte i usporiti proces odlučivanja (videti odluku Evropskog suda u predmetu Alessandro Ferrara protiv Italije i 18 drugih predstavki, predstavke br. 2394/22 i dr, od 16. maja 2023. godine, st. 45-68.) .

Ustavni sud, takođe, konstatuje da je podnosiocima ustavnih žalbi odluka ma nadležnog suda koj ima su usvojen i njihovi prigovor i radi ubrzavanja postupka pravnosnažno već dosuđen odgovarajući novčani iznos na ime troškova postupka za zastupanje od strane advokata. Pored toga, Ustavni sud naglašava da je usvojenim izmenama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i ovom odlukom Ustavnog suda obezbeđena delotvorna zaštita prava podnosi laca ustavnih žalb i, koji će u skladu sa poštovanjem principa supsidijarnosti, kao i praksom Evropskog suda, traženu zaštitu prava brže ostvariti u okvirima nacionalnog pravnog sistema.

Imajući navedeno u vidu, Ustavni sud ocenjuje da nema osnova za dosuđivanje troškova postupka pred Ustavnim sudom na ime zastupanja od strane advokata u svakom pojedinačnom predmetu, budući da ti troškovi nisu opravdani, niti nužni. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 2. izreke.

6. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47 . stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o naknadi nematerijalne štete zbog povrede prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti