Povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Povreda je nastala zbog neaktivnosti drugostepenog suda, koji o žalbi u radnom sporu nije odlučivao preko tri godine, te je dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragane Klasan iz Inđije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. novembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragane Klasan i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu Gž. 1465/06 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstv a pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragana Klasan iz Inđije je 29. marta 2010. godine preko punomoćnika Nikole Jasike, advokata iz Inđije podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Inđiji u predmetu P1. 77/05.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je 20. januara 2005. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Inđiji protiv „Kontinental banke“ a.d. Novi Sad - Filijala Sremska Mitrovica, radi naknad e štete zbog neisplaćene zarade; da je 11. maja 2006. godine , dakle posle nešto više od jedne godine, doneta prvostepena presuda ; da je drugostepena presuda doneta 3. februara 2010. godine, što zn ači da je drugostepeni postupak trajao skoro četiri godine, čime joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku kao i pravo iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, posebno imajući u vidu da se radi o radnom sporu koji zahteva hitno rešavanje. Traži la je i naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Inđiji P1. 77/05, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom sporu:

Podnositeljka ustavne žalbe je 20. januara 2005. godine podnela Opštinskom sudu u Inđiji tužbu protiv tužene Kontinental banke, a.d. Novi Sad, Filijala u Sremskoj Mitrovici, radi naknade štete zbog neisplaćene zarade za period od nezakonitog prestanka radnog odnosa do vraćanja na rad. Pred Opštinskim sudom u Inđiji održano je sedam ročišta za glavnu raspravu, dok jedno ročište nije održano jer na strani tužen og niko nije došao.

Presudom Opštinskog suda u Inđiji P1. 77/05 od 11. maja 2006. godine odbijen je tuž beni zahtev kao neosnovan. Podnositeljka ustavne žalbe je protiv prvostepene presude podne la žalbu 19. juna 2006. godine, a spisi predmeta su dostavljeni Okružnom sudu u Sremskoj Mitrovici 14. avgusta 2006. godine. Okružni sud u Sremskoj Mitrovici nije odlučio o žalbi protiv prvostepene presude, već je o žalbi odlučio Apelacioni sud u Novom Sadu, koji je presudom GžI 13/10 od 3. februara 2010. godine odbio žalbu podnositeljke i potvrdio prvostepenu presudu.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

5. Po oceni Ustavnog suda, iako je podnositeljka ustavne žalbe istakla da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku u predmetu P1.77/05, iz sadržine ustavne žalbe može se zaključiti da je podnositeljka osporila nerazumno dugo trajanje postupka posebno pred drugostepenim sudom , imajući u vidu da je u ustavnoj žalbi istaknuto da je prvostepena presuda doneta posle godinu dana i pet meseci a da je pred Okružnim sudom u Sremskoj Mitrovici postupak po žalbi trajao više od tri godine i da taj sud nije odlučio već je Apelacioni sud u Novom Sadu doneo drugostepenu odluku 3. februara 2010. godine.

6. Period ocene razumne dužine trajanja predmetn og sudsk og postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opr avdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko godinu dana i devet meseci, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantna ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe 20. januara 2005. godine.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građansko-pravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu Gž. 1465/06.

Po oceni Ustavnog suda, osnovni razlog koji je doveo do povrede zajemčenog prava je nedelotvorno postupanje Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici kao drugostepenog suda jer podnositeljka ustavne žalbe svojim ponašanjem nije dovela do dužeg trajanja postupka.

Naime, od podnošenja tužbe 20. januara 2005. godine do donošenja prvostepene presude 11. maja 2006. godine prošlo je godinu dana i pet meseci. Prvostepeni sud je redovno, u kratkim vremenskim razmacima održavao ročišta za glavnu raspravu . Međutim, povodom žalbe na prvostepenu presudu spisi predmeta su dostavljeni Okružnom sudu u Sremskoj Mitrovici 14. avgusta 2006. godine i taj sud tri godine i četiri meseca nije odlučio o žalbi. Takođe, po oceni ovog suda, pored Opštinskog suda u Inđiji kao prvostepenog suda , ni Apelacioni sud u Novom Sadu ne snosi odgovornost za trajanje p ostupka imajući u vidu da je taj sud kao drugostepeni odlučio već posle dva meseca.

Polazeći od toga da se radilo o radnom sporu koji zahteva po svojoj prirodi hitno rešavanje, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim i neefikasnim postupanjem Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke.

U pogledu navođenja podnositeljke da joj je osporeno i pravo iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud ukazuje da se navedeni član Evropske konvencije sadržinski ne razlikuje od člana 32. stav 1. Ustava te je povreda navedenog prava cenjena u odnosu na odredbe Ustava Republike Srbije .

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio okolnosti od značaja u konkretnom postupku, a posebno dužinu trajanja predmetnog drugostepenog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog neažurnog postupanja drugostepenog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

8. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti