Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao pet godina. Kao razlog je navedena neefikasnost suda. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete od 500 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Savke Popadić iz Starih Banovaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. maja 201 3. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Savke Popadić i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beograd u predmetu P 1. 543/05 podnosi teljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Savka Popadić iz Starih Banovaca je 29. marta 2010. godine, preko punomoćnika Rajka Jasike, advokata iz Inđije, izjavila Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 543/05.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi navela da je postupak pred prvostepenim sudom trajao nešto više od tri godine, kao i da predmetni postupak nije okončan ni posle pet godina od njegovog pokretanja, iako je u pitanju radni spor, koji je, saglasno odredbi člana 195. stav 3. Zakona o radu, trebalo da se okonča nakon šest meseci. Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i pravo na naknadu nematerijalne štete u opredeljenom iznosu i da mu se naknade troškovi sastava ove ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 543/05 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, kao tužilja, podnela je 11. marta 2005. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženog preduzeća „ALUMINIUM CENTAR NIKOS“ iz Beograda , koju je, na zahtev parničnog suda, dopunila i uredila 1. aprila 2005. godine. Tužilja je tužbom tražila da sud poništi kao nezakonita navedena rešenja tuženog, na osnovu kojih je tužilji prestao radni odnos kod tuženog, usled prestanka potrebe tuženog za radom tužilje na mestu l ikvidator i zbog nepoštovanja discipline, te da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad , u roku od osam dana, pod pretnjom izvršenja. Takođe, zahtevo m je traženo da sud obaveže tuženog da tužilji naknadi parnične troškove u navedenom novčanom iznosu, sa zakons kom zateznom kamatom od dana presuđenja, pa do isplate. Povodom ove tužbe formiran je predmet P1. 543/05.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je u toku ovog postupka zakazao tri pripremna ročišta (za 22. septembar, 2. i 24. novembar 2005. godine) , od kojih jedno nije održano, na zahtev tuženog, kao i 13 ročišta za glavnu raspravu, od kojih dva nisu održana - ročište zakazano za 16. februar 2006. godine, na zahtev tužilje, a ročište zakazano za 20. novembar 2007. godine, zbog obustave rada u sudu. U toku postupka izvedeni su dokazi saslušanjem većeg broja svedoka, saslušanjem tužilje i zakonskog zastupnika tuženog i izvršen je uvid u određen broj dokumenata. Rasprava je zaključena 4. aprila 2008. godine.

Presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 543/05 od 4. aprila 2008. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje, osim u delu koji se odnosio na isplatu zakonske zatezne kamate na utvrđene troškove postupka.

Protiv ove presude tuženi je 6. maja 2008. godine izjavio žalbu, koja je odbijena presudom Okružnog suda u Beogradu Gž.I 3100/08 od 24. septembra 2009. godine, te je označena prvostep ena presuda potvrđena. Spisi predmeta vraćeni su prvostepenom sudu 30. decembra 2009. godine, a drugostepena presuda je dostavljena parničnim strankama 6. aprila 2010. godine.

4. Članom 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citirane odredbe člana 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom od podnošenja uređene tužbe Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu 1. aprila 2005. godine, pa do dostavljanja pravnosnažne presude Okružnog suda u Beogradu podnosiocu ustavne žalbe – 6. aprila 2010. godine, trajao pet godina.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem postupka, podnošenjem tužbe, a završava se poslednjom radnjom – dostavljanjem odluke kojom je okončan taj postupak, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja parničnog postupka.

Pojam razumnog trajanja postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja za podnosioca prava o kome se u postupku odlučuje, koji se moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

Analizirajući navedene kriterijume, Ustavni sud je ocenio da je predmetni parnični postupak bio od izuzetnog značaja za podnositeljku ustavne žalbe, s obzirom na to da je u tom postupku odlučivano o zakonitosti rešenja na osnovu kojih je podnositeljki prestao radni odnos. Takođe, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka svojim ponašanjem nije značajnije doprinela na vedenoj dužini trajanja postupka. Naime, ona se redovno, odaziva la pozivima suda, osim što jedno ročišt e nije održano na njen zahtev, i nije preduzimala druge radnje koje bi uticale na navedenu dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je ocenio i da predmetni postupak nije bio ni činjenično ni pravno složen.

Prema oceni Ustavnog suda, osnovni razlog navedenom vremenskom trajanju predmetnog parničnog postupka, koji je u konkretnom slučaju bio hitne prirode, je taj što je parnični sud ispoljio izvesnu neefikasnost u radu. Pri ovoj oceni Ustavni sud je imao u vidu da je prvo ročište u predmetnom postupku zakazano tek šest meseci od podnošenja uređene tužbe, kao i da je drugostepena presuda dostavljena parničnim strankama tek šest meseci od njenog donošenja. U vezi sa iznetim, Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u označenom parničnom postupku podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1 . Zakon a o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, kao i doprinos podnosioca. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava, učinjenu neefikasnim postupanjem parničnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu praksu, kao i kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už - 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti veb-sajt Ustavnog suda na www.ustavni.sud.rs).

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti