Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u prekršajnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka prekršajnih organa. Sud je utvrdio da su osporene akte doneli zakonom ustanovljeni i nadležni organi, te da navodi o povredi prava na pravično suđenje jer organ nije bio sud, nisu ustavnopravno osnovani.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Starčevića iz Beograda i „KNN SECURITY“ d.o.o. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. maja 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Gorana Starčevića i „KNN SECURITY“ d.o.o. izjavljena protiv rešenja Opštinskog sudije za prekršaje u Kragujevcu Up. br. Pl-291/08 od 11. avgusta 2009. godine i presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu-Odeljenje u Kragujevcu Prž. 226/2010 od 2. februara 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Goran Starčević iz Beograda i „KNN SECURITY“ d.o.o. iz Beograda su 30. marta 2010. godine Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije, kao i prava iz člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ceni postojanje povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima koji upućuju na povredu ustavnog prava ili slobode.
Takođe, Ustavni sud konstatuje da se odredbe Evropske konvencije, na čiju se povredu takođe ukazuje u ustavnoj žalbi, sadržinski ne razlikuju od odredaba Ustava kojima se jemči pravo na pravično suđenje i pravo na pravno sredstvo, te postojanje eventualne povrede ovih prava Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.
3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je presudom Višeg prekršajnog suda u Beogradu-Odeljenje u Kragujevcu Prž. 226/2010 od 2. februara 2010. godine odbijena žalba branioca okrivljenog pravnog lica i okrivljenog odgovornog lica u pravnom licu, ovde podnosilaca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Kragujevcu Up. br. Pl-291/08 od 11. avgusta 2009. godine, kojim su podnosioci ustavne žalbe oglašeni odgovornim za prekršaj iz člana 273. stav 1. tačka 2. i stav 3. Zakona o radu i kojim je okrivljenom pravnom licu izrečena novčana kazna u iznosu od 800.000,00 dinara, a okrivljenom odgovornom licu u pravnom licu u iznosu od 40.000,00 dinara. U obrazloženju drugostepene presude se, između ostalog, navodi da je branilac okrivljenih u žalbi na prvostepeno rešenje istakao da su Opštinski sudija za prekršaje i Veće za prekršaje stvarno nenadležni za vođenje prekršajnog postupka i odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, u smislu odredaba člana 143. Ustava i odredaba Zakona o uređenju sudova i Zakona o sudovima, čime su povređena prava okrivljenih zajemečena odredbama čl. 32. i 36. Ustava i odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije, te je stoga predložio da se Veće za prekršaje u Kragujevcu oglasi stvarno nenadležnim za odlučivanje po ovoj žalbi i spise predmeta dostavi nadležnom sudu. Po oceni drugostepenog suda, „istaknuta bitna povreda odredaba prekršajnog postupka ne stoji jer donošenjem ožalbenog rešenja prvostepeni organ nije povredio odredbe člana 100. Zakona o prekršajima niti pak odredbe člana 124. ranije važećeg Zakona o prekršajima“.
4. Zakonom o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 116/08) propisano je: da prekršajni sud u prvom stepenu sudi u prekršajnim postupcima ako nije nadležan organ uprave, odlučuje o žalbama na odluke koje u prekršajnom postupku donose organi uprave i vrši druge poslove određene zakonom (član 27.); da Viši prekršajni sud odlučuje o žalbama na odluke prekršajnih sudova, o sukobu i prenošenju mesne nadležnosti prekršajnih sudova i vrši druge poslove određene zakonom (član 28.); da danom početka primene ovog zakona prestaju da važe Zakon o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 63/01, 42/02, 27/03, 29/04, 101/05 i 46/06) i odredbe čl. 12-20. Zakona o sudovima („Službeni glasnik RS“, br. 46/91, 60/91 – ispravka, 18/92 – ispravka, 71/92, 63/01, 42/02, 27/03 i 29/04) (član 97.); da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjuje se od 1. januara 2010. godine (član 98.).
Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 101/05, 116/08 i 111/09) je propisano: da će se prekršajni postupak u kome do dana primene ovog zakona ne bude doneto pravnosnažno rešenje nastaviti po odredbama ovog zakona (član 306. stav 1.); da danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o prekršajima („Službeni glasnik SRS“, br. 44/89, „Službeni glasnik RS“, br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 i 55/04) i propisi doneti na osnovu njega (član 307.); da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjivaće se od 1. januara 2010. godine (član 308.).
5. Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe utvrdio da podnosioci ustavne žalbe, ne prihvatajući obrazloženje sadržano u presudi drugostepenog prekršajnog suda, ustavnom žalbom ponovo, kao i u žalbi protiv prvostepenog rešenja, ističu da su im označena ustavna prava povređena donošenjem osporenog prvostepenog rešenja od strane organa koji nije Ustavom i zakonom ustanovljen i potvrđivanjem tog rešenja osporenom presudom Višeg prekršajnog suda. Po oceni Ustavnog suda, izneti navodi u vezi povrede člana 32. stav 1. Ustava se ne zasnivaju na ustavnopravnim razlozima, jer su osporene akte doneli zakonom ustanovljeni organi državne vlasti za postupanje u prekršajnom postupku, u granicama svoje nadležnosti. Naime, iz navedenih zakonskih odredaba sledi da je Opštinski sudija za prekršaje u Kragujevcu, kao organ za to nadležan po ranije važećim merodavnim zakonskim odredbama, pokrenuo prekršajni postupak protiv podnosilaca ustavne žalbe, kao okrivljenih, i doneo prvostepeno rešenje, te kako ovaj postupak nije bio pravnosnažno okončan do 1. januara 2010. godine, odluku po žalbi je doneo Viši prekršajni sud, u skladu sa svojom nadležnošću iz važećeg Zakona o uređenju sudova i Zakona o prekršajima.
Takođe, Ustavni sud konstatuje da su podnosioci ustavne žalbe naveli da im je povređeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, a da pri tome nisu izneli nikakve ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu tog prava. U pogledu isticanja povrede prava na pravno sredstvo, Sud ukazuje da su podnosioci ustavne žalbe imali i iskoristili pravo na izjavljivanje žalbe i da je nadležni drugostepeni sud povodom izjavljenog pravnog sredstva doneo obrazloženu meritornu odluku, pa stoga ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da je osporenim aktima povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava.
Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.
6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić