Odluka Ustavnog suda o obavezi potpisivanja revizije od strane advokata

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu, potvrđujući odluku Vrhovnog kasacionog suda kojom je odbačena revizija koju advokat nije potpisao. Potpis je obavezan element podneska, a zakon propisuje stroži režim za advokate, ne dopuštajući naknadnu ispravku takvog propusta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1753/2011
04.12.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. z. r. U. N . S. „T.“, u st, iz N. S, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba S . z. r. U. N. S. „T.“, u st, protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2343/10 od 17. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. z. r. U. N. S. „T.“ iz N. S. , u st, je 18 . aprila 2011. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2343/10 od 17. marta 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije. Ustavnu žalbu je za podnosioca sačinio Čedomir R. Nikolić, advokat iz Niša.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda odbačena revizija podnosioca ustavne žalbe nepotpisana od strane advokata, iako je uz istu dostavljeno uredno punomoćje; da je u situaciji kada je uz reviziju dostavljeno i punomoćje, te kada je revizija napisana na memorandumu advokata i imala pečat advokata, trebalo prihvatiti takvu reviziju, odnosno tražiti uređenje iste, pa postoji povreda člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava. Predlaže se da Ustavni sud utvrdi da su osporenim rešenjem povređena navedena ustavna prava podnosioca, poništi osporeno rešenje i obaveže Vrhovni kasacioni sud da ponovo odluči o reviziji podnosioca.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu P. 15903/10 (ranije predmeta Opštinskog suda u Novom Sadu P. 2008/08), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 2008/08 od 29. septembra 2008. godine odbijeni su primarni i eventualni tužbeni zahtev tužioca – ovde podnosioca ustavne žalbe da mu tužena G. V. iz N. S, po osnovu duga, isplati novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, sve bliže određeno u izreci presude, kao i da mu nadoknadi troškove parničnog postupka i obavezan tužilac da tuženoj nadoknadi troškove parničnog postupka.

Okružni sud u Novom Sadu je presudom Gž. 1555/09 od 2. septembra 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu.

Punomoćnik tužioca – ovde podnosioca ustavne žalbe, advokat Č. N, je 3. novembra 2009. godine u ime podnosioca ustavne žalbe izjavio reviziju protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 1555/09 od 2. septembra 2009. godine.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda odbačena je, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 1555/09 od 2. septembra 2009. godine. U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja se navodi: da je ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 401. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) , koji se primenjuje na osnovu člana 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud našao da revizija nije dozvoljena; da je u konkretnom slučaju tužioca u toku postupka pred nižestepenim sudovima zastupao Č. N, advokat iz N, koji je izjavio i reviziju; da je uz reviziju priloženo njegovo punomoćje, ali sama revizija nije potpisana; da je odredbom člana 100. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano da se tužba, protivtužba, odgovor na tužbu i pravni lekovi podnose u pismenom obliku (podnesci), a stavom 2. istog člana je, između ostalog, propisano da podnesci moraju da sadrže potpis podnosioca; da na izjavljenoj reviziji, kao vanrednom pravnom leku, nedostaje potpis advokata; da pošto revizija, koju je u ime tužioca podneo advokat, ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj postupalo, odnosno ne sadrži potpis advokata, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 103. stav 6. i člana 357. tačka 4) u vezi člana 411. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09 ), koji je važio u vreme donošenja osporenog rešenja (u daljem tekstu: ZPP), je bilo propisano: da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 84. stav 2.); da se tužba, protivtužba, odgovor na tužbu i pravni lekovi podnose u pismenom obliku (podnesci) i da p odnesci moraju biti razumljivi i moraju sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupiti, te da oni naročito treba da sadrže: označenje suda, ime i prezime, naziv firme, prebivalište ili boravište, odnosno sedište stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju, predmet spora, sadržinu izjave i potpis podnosioca (član 100. st. 1. i 2.); da ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sud će stranci koja nema punomoćnika advokata vratiti podnesak radi ispravke, osim ako zakonom nije drugačije određeno, kao i da se odredbe ovog člana ne primenjuju ako stranka ima punomoćnika koji je advokat,te da kad je podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, sud će ga odbaciti (član 103. st. 1. i 6.); da ž alba mora da sadrži – 1 ) označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba, 2) izjavu da se presuda pobija u celini ili u određenom delu, 3) razlog žalbe, 4) potpis podnosioca žalbe (član 357.); da ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se presuda pobija ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žalba), prvostepeni sud će rešenjem, protiv koga nije dozvoljena žalba, pozvati žalioca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu podneskom pod uslovima predviđenim odredbama člana 103. ovog zakona (član 358. stav 1.); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju, osim iz člana 389. ovog zakona, odbaciti rešenjem predsednik veća prvostepenog suda, bez održavanja ročišta (član 401. stav 1.); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti revizijski sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja iz člana 401. Zakona, nije učinio prvostepeni sud (član 404.) ; da ako u čl. 394-410. ovog zakona nije što drugo određeno, u postupku povodom revizije shodno će se primenjivati odredbe ovog zakona o žalbi protiv presude iz člana 342, člana 356. st. 2. i 3, čl. 357, 358. i 363, člana 366. st. 2. i 3, člana 367. stav 2, čl. 368, 373, 378. i čl. 381-384. ovog zakona (član 411.) .

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava i navedenih odredbi Zakona o parničnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije nije povređeno ustavno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno ovom ustavnom odredbom.

Naime, saglasno članu 411. ZPP, u postupku povodom revizije shodno se primenjuje, između ostalog, i odredba ovog zakona o žalbi protiv presude iz čl. 357. i 358. ZPP. Saglasno odredbi člana 358. stav 1. ZPP, ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se presuda pobija ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žalba), prvostepeni sud je dužan da pozove žalioca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu podneskom pod uslovima predviđenim odredbama člana 103. ovog zakona. Međutim, odredbom člana 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku je propisano da se odredbe ovog člana ne primenjuju ako stranka ima punomoćnika koji je advokat, kao i da kad podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, sud će ga odbaciti.

Dakle, ZPP propisuje dva uslova za potpunost izjavljene revizije: označenje drugostepene odluke protiv koje se izjavljuje revizija i potpis podnosioca revizije. Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Sadu P. 2008/08 utvrdio da je punomoćnik tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe, advokat Č. N. izjavio reviziju u ime podnosioca ustavne žalbe , protiv presude Okružni sud u Novom Sadu je presudom Gž. 1555/09 od 2. septembra 2009. godine, ali da revizija tužioca nije potpisana, već je otštampana na papiru koji sadrži memorandum advokata i uz nju je priloženo generalno punomoćje za zastupanje podnosioca od strane advokata Č. N.

Ustavni sud je stoga ocenio da je Vrhovni kasacioni sud pravilno primenio odredbe ZPP, kada je odbacio reviziju punomoćnika tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe kao nepotpunu, imajući u vidu da revizija nije bila potpisana od strane punomoćnika tužioca, advokata Č. N, a da memorandum na hartiji na kojoj je podneta revizija i priloženo punomoćje za zastupanje ne mo gu biti zamena za njegov lični potpis.

Ustavni sud nalazi da su neosnovani navodi podnosioca ustavne žalbe da je sud bio dužan da traži uređenje podnete revizije imajući u vidu odredbu člana 103. stav 6. ZPP, koja propisuje da kad podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, sud će ga odbaciti.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. Ocenjujući navod podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 2343/10 od 17. marta 2010. godine povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je on neosnovan. Naime, odredbe čl. 411. i 358. ZPP kojima je propisano da je revizija nepotpuna ako nije potpisana od strane podnosioca revizije, kao i odredba člana 404. ZPP kojom je propisano da će nepotpunu reviziju odbaciti revizijski sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja iz člana 401. Zakona, nije učinio prvostepeni sud, imperativne su prirode. Punomoćnik tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe, advokat Č. N. je izjavio reviziju u ime tužioca, ali je nije potpisa o i time je postupi o suprotno zakonskim odredbama. Podnosilac ustavne žalbe je imao zakonsku mogućnost izjavljivanja revizije, kao vanrednog pravnog sredstva u parničnom postupku, protiv drugostepene presude Okružni sud u Novom Sadu je presudom Gž. 1555/09 od 2. septembra 2009. godine. On je tu mogućnost i iskoristio, ali ne na procesni način utvrđen obavezujućim zakonskim normama, te je Vrhovni kasacioni sud pravilnom primenom odredaba ZPP odbacio reviziju punomoćnika tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe kao nepotpunu. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava, te je ustavnu žalbu u celini odbio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 – US).

Ustavni sud je pravni stav iznet u tač. 5. i 6. obrazloženja zauzeo i u svojoj Odluci Už-805/2008 od 16. aprila 2010. godine.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Odluka Ustavnog suda o obavezi potpisivanja revizije od strane advokata

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti