Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Presuda Upravnog suda, kojom je potvrđen prestanak službe podnositeljki, zasnovana je na proizvoljnoj oceni dokaza. Presuda je poništena i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, Sabahudin Tahirović, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. G . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. decembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. G . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 1108/13 od 15. januara 2015. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 1108/13 od 15. januara 2015. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Uprava za obaveze odbrane UP-2 broj 54-8/10 od 21. decembra 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. G . iz Beograda podn ela je Ustavnom sudu, 6. marta 20 15. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 1108/13 od 15. januara 2015. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i prava na rad iz člana 60. Ustava.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi hronološki izložila tok upravnog postupka u kome je odlučivano o prestanku njene službe u Vojsci. U pogledu istaknute povrede prava na pravično suđenje pozvala se na razloge koje je detaljno izložila u tužbi povodom koje je pred Upravnim sudom vođen upravni spor u predmetu U. 1108/13. Takođe je predložila da se kao razlozi ove ustavne žalbe uzmu i svi razlozi navedeni u ustavnoj žalbi u predmetu Už-9266/2013, zbog toga što su podnositeljka M.A. i ona radile u istom vojnom odseku i što im je istog dana prestala služba, te u oba predmeta postoji identično činjenično i pravno stanje. Istakla je da su razlozi na kojima je bilo zasnovano prvobitno prvostepeno rešenje od 8. aprila 2005. godine potpuno drugačiji od onih koji su dati u drugom prvostepenom rešenju od 14. novembra 2012. godine. Po njenom mišljenju, služba joj nije mogla prestati 10. maja 2005. godine, već samo nakon 14. novembra 2012. godine sa uračunatim otkaznim rokom.

Predložila je da Ustavni sud poništi osporenu presudu i sva "nezakonita" rešenja drugostepenog organa, da se naredi Ministarstvu odbrane - Sektor za ljudske resurse - Uprava za obaveze odbrane da vrati podnositeljku na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovora njenoj stručnoj spremi, da joj se isplate sve zaostale zarada i uplate doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku iz spisa predmeta Ministarstva odbrane - Regionalni centar Beograd UP-1 broj 23-9 , kao i iz celokupne priložen e dokumentacij e, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ov oj ustavnosudsk oj stvari:

Rešenjem Ministarstva odbrane - Regionalni centar Beograd UP-1 broj 23-9 od 14. novembra 2012. godine, u ponovnom postupku, utvrđeno je da je podnositeljki ustavne žalbe 10. maja 2005. godine prestala služba, bez njene saglasnosti, zbog ukidanja radnog mesta na koje je raspoređena - referent za vojnu obavezu, ES 61005, VSS, GRM 03/870, u Vojnom odseku Čukarica Vojni okrug Beograd. U tački 5. dispozitiva rešenja je navedeno da je podnositeljka imala pravo da se u roku od 30 dana od dana prestanka službe prijavi nadležnoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje radi ostvarivanja prava na novčanu naknadu i druga prava po propisima o zapošljavanju, što je i ostvarila. U obrazloženju prvostepenog rešenja je navedeno: da iz potvrde Uprave za organizaciju Sektora za politiku odbrane Ministarstva odbrane pov. broj 729-3 od 11. maja 2012. godine proizlazi da je Odlukom ministra odbrane o organizacijsko-mobilizacijskim promenama str. pov. broj 865-1 od 6. aprila 2005. godine rasformiran Vojni odsek Čukarica, a samim tim su ugašena i sva radna mesta u toj jedinici, među kojima i radno mesto na koje je podnositeljka bila raspoređena; da iz potvrde Uprave za kadrove Sektora za ljudske resurse Ministarstva odbrane broj 4237-2 od 18. maja 2012. godine proizlazi da je podnositeljki služba prestala saglasno Odluci ministra odbrane pov. broj 4229-1 od 4. aprila 2005. godine, jer je ukinuto radno mesto na kome se nalazila, a nije joj se moglo obezbediti jedno od prava iz člana 144. stav 1. Zakona, zbog toga što su pored ukidanja više formacijskih i radnih mesta na kojima su bila raspoređena civilna lica, odnosno smanjenja broja izvršilaca na tim mestima, saglasno Odluci ministra odbrane pov. broj 4229-1 od 4. aprila 2005. godine, ukinuta i sva upražnjena (odnosno nepopunjena) formacijska i radna mesta civilnih lica u Vojsci, uključujući i sve ustanove u Ministarstvu odbrane; da je aktom Uprave za kadrove pov. broj 2102-1 od 21. februara 2005. godine određeno da pravo na prekvalifikaciju u sistemu Ministarstva odbrane SCG - program "PRISMA", u 2005. godini, imaju samo oficiri, a ne i civilna lica; da iz akta Nacionalne službe za zapošljavanje broj 0110-1011-210/2012 od 20. juna 2012. godine proizlazi da je podnositeljka bila korisnik prava na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti u periodu od 11. maja 2005. do 31. avgusta 2006. godine, da je bila na evidenciji nezaposlenih lica od 25. maja 2005. do 17. novembra 2011. godine; da je uz navedeni akt dostavljen izveštaj na osnovu koga je utvrđeno da je na dan 31. maja 2005. godine bilo 59 nezaposlenih lica sa zanimanjem profesor francuskog jezika, da je u periodu od 1. maja do 31. maja 2005. godine za to zanimanje bilo slobodno osam, a popunjenih 12 radnih mesta na neodređeno vreme, a da je na određeno vreme bilo slobodno 31 radno mesto, a popunjeno 28 radnih mesta; da iz akta Uprave za organizaciju pov. broj 1325-2 od 26. novembra 2012. godine proizlazi da je u rasformiranom Vojnom odseku Čukarica bilo osam formacijskih mesta referent za vojnu obavezu, sa elementima ES 61005, FRM 03, BB 870, dok je u njegovom pravnom sledbeniku Vojnom odseku Beograd - 2 propisan raspon za tri formacijska mesta referent za vojnu obavezu, ali da ne postoji radno mesto sa elementima formacijskog mesta na koje je podnositeljka bila raspoređena. U obrazloženju prvostepenog rešenja je, takođe, konstatovano da je podnositeljka prilikom izjašnjavanja o pomenutim ispravama istakla da se Odlukom ministra odbrane pov. broj 4229-1 od 4. aprila 2005. godine ona odnosi na smanjenje broja zaposlenih i na dinamiku odliva kadra, te da njome nisu ugašena sva radna mesta civilnih lica. Polazeći od svega navedenog, prvostepeni organ je ocenio da su bili ispunjeni uslovi da podnositeljki 10. maja 2005. godine prestane služba, bez njene saglasnosti, te da joj se nije moglo obezbediti jedno od prava propisanih članom 144. stav 1. tada važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije.

Rešenjem Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Uprava za obaveze odbrane UP-2 broj 54-8/10 od 21. decembra 2012. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnositeljke izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja. Drugostepeni organ je dodatno utvrdio: da je Vojni odsek Beograd - 2 pravni sledbenik rasformiranog Vojnog odseka Čukarica; da su u Vojni odsek Beograd - 2 raspoređena tri civilna lica, i to u Vojni odeljak Rakovica - M.L, u Vojni odeljak Obrenovac - M.M. i u Vojni odeljak Čukarica - M.I; da su navedena tri civilna lica profesori narodne odbrane; da je civilno lice R.V, sa visokom stručnom spremom, raspoređeno u Vojni odeljak Lazarevac Vojnog odseka Beograd - 1; da su sva navedena lica 27. aprila 2005. godine raspoređena po novim formacijama u Vojni odsek Beograd - 2 i Vojni odsek Beograd - 1, nakon rasformiranja Vojnog odseka Čukarica; da podnositeljka u odnosu na raspoređena lica, u pogledu školske spreme, nije imala prednost za raspoređivanje, jer ima završen Filološki fakultet; da se podnositeljka takođe nije mogla rasporediti na adekvatno radno mesto ni u sistemu Vojske SCG i Ministarstva odbrane, što se dokazuje pomenutom potvrdom broj 4237-2 od 18. maja 2012. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe je u tužbi u upravnom sporu, pored ostalog, navela da nije jasno na osnovu koje odluke je ukinuto radno mesto na kome je bila raspoređena, kao i da je, saglasno odredbi člana 144. stav 1. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije, postojala obaveza da se pokuša zasnivanje radnog odnosa, ako ne u istoj ustanovi ili njenom pravnom sledbeniku, onda barem u drugoj ustanovi ili preduzeću. Istakla je da nije uopšte pokušano da joj se obezbedi neko od prava koja su joj pripadala u skladu sa navedenim članom Zakona.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 1108/13 od 15. januara 2015. godine odbijena je tužba podnositeljke podneta protiv navedenog drugostepenog rešenja. Taj sud je ocenio da je pravilno tuženi organ odbio žalbu podnositeljke, jer je prvostepeni organ u ponovnom postupku, na potpuno utvrđeno činjenično stanje, bez povrede pravila postupka, pravilno primenio materijalno pravo. Upravni sud je posebno ocenio da je neosnovan navod tužbe da tuženi organ nije pokušao podnositeljki da obezbedi ni jedno pravo iz člana 144. stav 1. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije. To je obrazložio time što se u spisima predmeta kao dokaz o nemogućnosti obezbeđivanja navedenih prava nalazi potvrda broj 4237-2 od 18. maja 2012. godine, koja sadrži činjenice koje su postojale na dan 10. maja 2005. godine, kada je podnositeljki prestala služba. Isti sud je ponovio razloge koje je drugostepeni organ dao prilikom ocene navoda podnositeljke o raspoređivanju određenih civilnih lica u pravnom sledbeniku rasformirane vojne jedinice.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari, pored navedene ustavne odredbe, relevantne su i sledeće zakonske odredbe:

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 3/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) propisano je: da se u postupku moraju utvrditi pravilno i potpuno sve činjenice i okolnosti koje su od značaja za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (odlučne činjenice) (član 8.); da ovlašćeno službeno lice po svom uverenju odlučuje koje će činjenice uzeti kao dokazane, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka (član 10.); da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, a ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar (člana 232. stav 1.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju, drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan da u svemu postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje , kao i da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (stav 2.); da s tranka ima pravo da učestvuje u ispitnom postupku i, radi ostvarenja cilja postupka, da daje potrebne podatke i brani svoja prava i zakonom zaštićene interese (član 133. stav 1.).

Zakonom o Vojsci Jugoslavije ("Službeni list SRJ", br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i "Službeni list SCG", br. 7/05 i 44/05), koji je bio na snazi u vreme prestanka službe podnositeljke ustavne žalbe, bilo je propisano: da civilnom licu u Vojsci prestaje služba bez njegove saglasnosti, pored ostalog, ako se ukida radno mesto na koje je raspoređeno ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu (član 143. tačka 9)); da civilnom licu u Vojsci čije se radno mesto ukida ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu prestaje služba ako mu se prethodno nije moglo obezbediti jedno od sledećih prava – zasnivanje radnog odnosa u drugom preduzeću, ustanovi ili državnom organu na radnom mestu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi ili sticanje stručne osposobljenosti, dokvalifikacije ili prekvalifikacije za rad u Vojsci ili zasnivanje radnog odnosa u preduzeću, ustanovi, odnosno državnom organu (član 144. stav 1. tač. 1) i 2)).

Odredbom člana 90. stav 4. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", br. 71/03 i 84/04 ), koji je bio na snazi u vreme prestanka službe podnositeljke ustavne žalbe, bilo je propisano da se zaposleni može prijaviti Nacionalnoj službi radi promene zaposlenja.

5. Podnositeljka ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje obrazlaže navodima i razlozima koje je prethodno iznela u tužbi u upravnom sporu, a koji se svode na to da je odlučeno da joj prestane služba u Ministarstvu odbrane, iako nema dokaza o tome da je ukinuto radno mesto na koje je bila raspoređena, niti da je pokušano da joj se obezbedi neko od prava iz člana 144. stav 1. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije (u daljem tekstu: Zakon). Polazeći od tih navoda i razloga, na koje se podnositeljka poziva u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenio da ona povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava smatra posledicom proizvoljne ocene dokaza i proizvoljne primene merodavnog prava na njenu štetu.

Ustavni sud ukazuje da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda. Pri tome, Ustavni sud podseća da nije nadležan da preispituje pravilnost zaključaka nadležnih organa i sudova o pojedinim izvedenim dokazima ili o neprihvatanju njihovog izvođenja, niti da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su tumačeni i primenjeni merodavni propisi. Međutim, proizvoljnost u oceni dokaza, utvrđivanju činjenica i primeni propisa, na štetu podnosioca ustavne žalbe, može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, te u određenim situacijama koje prvenstveno zavise od okolnosti konkretnog slučaja, kao i navedenih ustavnopravnih razloga, ima osnova da se u postupku po ustavnoj žalbi povreda navedenog ustavnog prava ceni i sa stanovišta proizvoljne ocene dokaza, proizvoljno utvrđenog činjeničnog stanja i proizvoljne primene merodavnog prava.

Ustavni sud je pošao od toga da se pre prestanka službe podnositeljke u Ministarstvu odbrane moralo utvrditi da li je radno mesto na koje je raspoređena ukinuto ili je smanjen broj izvršilaca na tom radnom mestu i da li je moguće da joj se obezbedi neko od prava iz člana 144. stav 1. Zakona. U konkretnom slučaju, pre prestanka službe podnositeljke ustavne žalbe nisu bile utvrđene navedene činjenice, već su prvostepeni i drugostepeni organ imali zadatak da, postupajući po primedbama nadležnog suda u upravnom sporu, u dopunjenom postupku utvrde te činjenice i donesu nova rešenja zasnovana na zakonu. Ustavni sud konstatuje da je Upravni sud u osporenoj presudi ocenio da je u upravnom postupku pravilno utvrđeno da je ukinuto radno mesto na kome je podnositeljka ustavne žalbe bila raspoređena i da joj se pre prestanka službe nije moglo obezbediti jedno od prava koja joj po navedenim zakonskim odredbama pripadaju.

Ustavni sud i ovom prilikom ponavlja da je u više svojih odluka, počev od Odluke Už-5067/2010 od 24. oktobra 2013. godine, ukazao na to da pribavljanje potvrda i izveštaja nakon datuma kada je utvrđen prestanak službe, ima uporište u odredbama merodavnog procesnog prava. Naime, iz citiranih odredaba člana 232. Zakona o opštem upravnom postupku sledi da se činjenice koje su bile od značaja za donošenje prvostepenog rešenja mogu utvrđivati u postupku pred drugostepenim organom, kao i da se one mogu ponovo utvrđivati u postupku donošenja novog prvostepenog rešenja, nakon poništaja ranijeg, u skladu sa primedbama drugostepenog organa, odnosno suda u upravnom sporu.

Ustavni sud je najpre našao da su upravni organi i Upravni sud naveli dovoljne razloge kada su ocenili da su sva formacijska mesta u Vojnom odseku Čukarica, pa i radno mesto na koje je bila raspoređena podnositeljka ustavne žalbe, ukinuta tako što je Odlukom ministra odbrane str. pov. 865-1 od 6. aprila 2005. godine rasformirana ta vojna jedinica. Ovaj sud je takođe našao da je na ustavnopravno prihvatljiv način obrazloženo zašto se podnositeljka nije mogla rasporediti na odgovarajuće radno mesto u sastavu pravnog sledbenika rasformirane vojne jedinice.

Sa druge strane, kada su u pitanju razlozi zbog kojih se, po oceni Upravnog suda, podnositeljki pre prestanka službe nije moglo obezbediti raspoređivanje na drugo odgovarajuće radno mesto u Vojsci i Ministarstvu odbrane, van pravnog sledbenika Vojnog odseka Čukarica, Ustavni sud konstatuje da su oni u osporenoj presudi zasnovani na činjenicama koje proizlaze iz potvrde Uprave za kadrove Sektora za ljudske resurse Ministarstva odbrane broj 4237-2 od 18. maja 2012. godine. Prema toj potvrdi, podnositeljki se navedena prava nisu mogla obezbediti, jer su Odlukom ministra odbrane pov. broj 4229-1 od 4. aprila 2005. godine ukinuta sva upražnjena formacijska i radna mesta civilnih lica u Vojsci i ustanovama Ministarstva odbrane. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je u svojoj Odluci Už-6597/2012 od 9. jula 2015. godine utvrdio da se u navedenoj odluci ministra odbrane ni jednom rečju ne spominje ukidanje upražnjenih formacijskih i radnih mesta civilnih lica u Vojsci i Ministarstvu odbrane. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da je očigledno da postoji protivrečnost između onoga što je utvrdio prvostepeni organ i sadržine navedene odluke ministra odbrane. Ustavni sud je, pri tome, imao u vidu da je podnositeljka tokom postupka koji je prethodio ustavnosudskom osporavala tačnost podataka sadržanih u toj potvrdi. Međutim, upravni organi i Upravni sud nisu ispitali ove navode podnositeljke, zbog čega su propustili da utvrde da li podaci u toj potvrdi zaista proističu iz Odluke ministra odbrane.

Kada su u pitanju razlozi zbog kojih se, po oceni upravnih organa, podnositeljki pre prestanka službe nije moglo obezbediti zasnivanja radnog odnosa u drugom preduzeću, ustanovi ili državnom organu na radnom mestu koje odgovara njenoj stručnoj spremi, Ustavni sud konstatuje da su oni zasnovani na činjenicama koje proizlaze iz obaveštenja Nacionaln e služb e za zapošljavanje - Filijala Niš od 20. juna 2012. godine. Prema obrazloženju prvostepenog rešenja, iz navedenog akta proizlazi da je u periodu od 1. maja do 31. decembra 2005. godine, koji delimično obuhvata i vreme pre prestanka službe podnositeljke, bilo prijavljenih potreba za zapošljavanjem u zanimanju profesor francuskog jezika, da je određeni broj radnih mesta popunjen i da je na evidenciji nezaposlenih ostao određeni broj lica navedenog stepena i vrste stručne spreme. Ipak, drugostepeni organ je na osnovu tog akta zaključio da podnositeljka pre prestanka službe nije mogla zasnovati radni odnos van Vojske i Ministarstva odbrane. Navedene razloge u potpunosti je prihvatio Upravni sud u osporenoj presudi.

Ustavni sud ukazuje da je član 144. stav 1. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije uslovljavao prestanak službe civilnog lica time da mu se prethodno nije moglo obezbediti neko od prava koja su propisana navedenim zakonskim odredbama. Okolnost da se civilno lice nalazilo na službi u Vojsci nije sprečavala da se sve do datuma prestanka službe pokuša zasnivanje radnog odnosa na odgovarajućem radnom mestu van Vojske i Ministarstva odbrane, budući da je odredba člana 90. stav 4. tada važećeg Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti propisivala da se zaposleni mogao prijaviti Nacionalnoj službi za zapošljavanje radi promene zaposlenja. S obzirom na to da pre prestanka službe podnositeljke u Ministarstvu odbrane nije pokušano da joj se obezbedi neko od prava iz člana 144. stav 1. Zakona, Ustavni sud smatra da se kod naknadnog ispitivanja mogućnosti ostvarivanja navedenih prava u tom periodu morao uvažiti značaj postojanja odgovarajućeg radnog mesta pri ocen i zakonitosti odluke o prestanku službe podnositeljke. Tim pre što u vreme naknadnog utvrđivanja činjeničnog stanja koje je postojalo u periodu do prestanka službe podnositeljke, nije bilo moguće proveriti da li bi posredovanje u zapošljavanju za takvo radno mesto dovelo do zasnivanja radnog odnosa. Sledom iznetog, Ustavni sud je ocenio da je u postupku koji je okončan osporenom presudom Upravnog suda bilo neophodno utvrditi da li je podnositeljka u relevantnom periodu ispunjava la uslove koje je odredio poslodavac za zasnivanje radnog odnosa na radnom mestu za koje je prijavljena potreba zapošljavanj a.

S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je ocenio da su razlozi Upravnog suda za primenu merodavnih odredaba Zakona zasnovani na proizvoljnoj oceni dokaza, i to na štetu podnositeljke ustavne žalbe. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je osporenom presudom podnositeljki povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se otklanjanje štetnih posledica podnositeljki ustavne žalbe u ovom ustavnosudskom postupku može ostvariti jedino poništavanjem presude presudom Upravnog suda U. 1108/13 od 15. januara 2015. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnositeljke podnetoj protiv rešenja Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Uprava za obaveze odbrane UP-2 broj 54-8/10 od 21. decembra 2012. godine , odlučujući kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud napominje da nije nadležan da utvrđuje da li su bili ispunjeni uslovi da podnositeljki ustavne žalbe prestane služba u Ministarstvu odbrane, niti se ovom odlukom prejudicira odluka nadležnog organa o tome, pod pretpostavkom da se postojanje tih uslova utvrdi i oceni u postupku koji je u skladu sa zakonom.

S obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje , Ustavni sud nije razmatrao navode ustavne žalbe o povredi označenog načela i prava zajemčenih Ustavom.

6. Polazeći od iznetog, a na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.