Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažnih presuda u krivičnom postupku zbog klevete. Sud je istakao da nije nadležan da preispituje utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza redovnih sudova, već samo da ispituje povrede ustavnih prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1755/2009
31.03.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik suda dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrć, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Danice Jovanović iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 31. marta 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Danice Jovanović izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Majdanpeku K. 29/09 od 21. aprila 2009. godine i presude Okružnog suda u Negotinu Kž. 300/09 od 4. avgusta 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Danica Jovanović iz Kragujevca podnela je Ustavnom sudu 23. septembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Majdanpeku K. 29/09 od 21. aprila 2009. godine i presude Okružnog suda u Negotinu Kž. 300/09 od 4. avgusta 2009. godine, zbog povrede načela i prava iz člana 21. st. 1. i 2, člana 23, člana 25, člana 32. stav 1, člana 33. stav 2. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe pored ostalog, navodi: da su osporene presude donete sa bitnim povredama postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenim činjeničnim stanjem i pogrešnom primenom materijalnog prava; da je u cilju svoje „odbrane“, a ne u cilju da bilo koga uvredi ili okleveta, izjavila na ročištu u parničnom postupku da je tužilji otvaranje velike kapije potrebno iz razloga što se oni bave nelegalnom prodajom uglja; da su nadležni sudovi propustili da komentarišu krucijalni dokaz, tonski snimak reklame sa lokalnog radija, kojim se utvrđuje da je tužilja prodavala ugalj, jer je u reklami dat njen kućni telefon i mobilni telefon njenog vanbračnog supruga; da je govorila istinu i da stoga ne može biti krivično odgovorna; da je epilog ovakvog postupanja suda osuđujuća presuda. Iz svega navedenog zaključuje da joj je povređeno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. st. 1. i 2. Ustava, pravo na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti iz člana 23. Ustava, pravo na nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta iz člana 25. Ustava, pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, pravo na odbranu iz člana 33. stav 2. Ustava i pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je u krivičnom postupku u kome su donete osporene presude, podnositeljka ustavne žalbe pravnosnažno osuđena zbog izvršenja krivičnog dela kleveta iz člana 171. stav 1. Krivičnog zakonika i da je osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 10.000 dinara, zato što je „na raspravi održanoj pred Opštinskim sudom u Majdanpeku dana 9. februara 2009. godine, u postupku radi smetanja poseda pod br. P. 664/08, po tužbi tužilje Ž.D. protiv tužene, ovde okrivljene, a radi smetanja poseda, iznela neistine koje mogu škoditi časti i ugledu privatne tužilje, „hoću da kažem da uopšte nisu u pitanju kapije jer oni traže otvaranje velike kapije zbog toga što švercuju ugalj, švercuju raznovrsnu robu“, pri čemu je bila svesna svoga dela i htela njegovo izvršenje“.

4. Podnositeljka ustavne žalbe tvrdi da joj je osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stava 1. Ustava, kojim se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ustavni sud ukazuje da o osnovanosti pokretanja krivičnog postupka protiv nekog lica i o postojanju njegove krivične odgovornosti odlučuje isključivo redovni krivični sud, koji je ovlašćen da izvede i oceni sve potrebne dokaze. Ustavni sud nije nadležan da umesto redovnih sudova odlučuje o krivičnoj odgovornosti podnositeljke ustavne žalbe, kao ni da ocenjuje dokaze izvedene u krivičnom postupku i da utvrđuje činjenično stanje. Podnositeljka ustavne žalbe, u suštini, zahteva da Ustavni sud postupa kao instancioni, trećestepeni sud. U vezi sa tim zahtevom, Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost pravnosnažnih presuda redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Imajući u vidu da podnositeljka ustavne žalbe svoje tvrdnje o povredi ostalih Ustavom utvrđenih načela i zajemčenih prava, zapravo, zasniva na povredi prava na pravično suđenje, to se izneta ocena Ustavnog suda i na njih odnosi.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, zbog nenadležnosti.

5. Na osnovu iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

Slični dokumenti

• Už 2930/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 3782/2010: Odbačena ustavna žalba u krivičnom postupku zbog nenadležnosti Ustavnog suda
• Už 838/2011: Odbacivanje ustavne žalbe i predloga za povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštanja roka
• Už 1123/2009: Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog osude za klevetu
• Už 1029/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe koja osporava primenu materijalnog prava
• Už 1730/2009: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
• Už 1756/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku