Odluka Ustavnog suda o povredi pretpostavke nevinosti u rešenju o pritvoru

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pretpostavku nevinosti. Povreda je nastala formulacijom u obrazloženju rešenja o pritvoru, kojom je izvršenje krivičnog dela predstavljeno kao utvrđena činjenica, iako postupak još nije bio pravnosnažno okončan.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Dušana Miloševića iz Sikirice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dušana Miloševića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Paraćinu u predmetu P. 19/01 (kasnije predmet Osnovnog suda u Paraćinu P1. 412/11 povređeno pravo podnosi oca na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušan Milošević iz Sikirice podne o je 29. marta 201 0. godine, preko punomoćnika Olivere Petrović, advokata iz Paraćina, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Paraćinu P. 114/07 od 15. aprila 2009. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 647/10 od 9. februara 2010. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Paraćinu u predmetu P. 114/07.

U ustavnoj žalb i je , između ostalog, navedeno : da je podnosilac ustavne žalbe 7. aprila 2000. godine podne o Opštinskom sudu u Paraćinu tužbu protiv „Holcim Srbija“ D.O.O. iz Popovca, radi poništaja rešenja kojim mu je prestao radni odnos, te da je postupak okon čan nakon devet godina; da je dva puta prvostepena presuda ukidana rešenjem Okružnog suda u Jagodini; da prvostepeni sud u predmetu P. 114/07 nije prihvatio usaglašavanje nalaza veštaka po predlogu tužioca već je odluku zasnovao na nalazu veštaka koji je pun kontradiktornosti, što je tužilac i istakao u žalbi Apelacionom sudu u Kragujevcu; da ni prvostepeni ni drugostepeni sud u svojim odlukama nisu obrazložili zbog čega nije prihvaćen predlog tužioca za izvođenjem dokaza veštačenjem od strane Insitituta za sudsku medicinu u Beogradu.

U dopuni ustavne žalbe od 22. decembra 2011. godine , podnosilac ustavne žalbe je istakao zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete, te naveo da su rešenjem Vrhov nog kasacionog suda Rev2. 1870/10 od 3. marta 2011. godine ukinute osporene presude i predmet vraćen na ponovno suđenje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3 . Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Paraćinu P1. 412/11 , te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 7. aprila 2000. godine podneo Opštinskom sudu u Paraćinu tužbu protiv „Novi Popovac“ fabrike cementa iz Popovca, kojom je tražio poništaj rešenja tuženog broj 615-1998/2000 od 7. marta 2000. godine kojim mu je otkazan ugovor o radu i vraćanje na rad .

Opštinski sud u Paraćinu (u daljem tekstu: Opštinski sud) je presudom P. 55/00 od 3. jula 2000. godine odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca.

Postupajući po žalbi tužioca Okružni sud u Jagodini je rešenjem Gž. 1954/00 od 7. decembra 2000. godine ukinuo ožalbenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje. U obrazloženju je, između ostalog, navedeno da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, te je naloženo prvostepenom sudu da se u ponovnom postupku izvrši neuropsihijatrijsko veštačenje.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je dobio oznaku P. 19/01.

Na ročištu održanom 5. marta 2001. godine određeno je da se izvrši veštačenje od strane veštaka neuropsihijatra u skladu sa primedbama iz presude Okružnog suda u Jagodini Gž. 1954/00 od 7. decembra 2000. godine.

Na predlog punomoćnika tužioca na ročištu održanom 2. aprila 2001. godine rešenjem je određeno da se za veštaka pored D. T. odredi i D. S, neuropsihijatar bolnice u Paraćinu.

Rešenjem Opštinskog suda P. 19/01 od 20. decembra 2002. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari jer se tužilac nije javio veštacima i predao im odgovarajuću dokumentaciju radi obavljanja veštačenja.

Podneskom od 31. marta 2003. godine tužilac je obavestio sud „da se javio lekarima 21. i 31. maja 2002. godine, isti su obavili potrebne preglede i očekivali su, kao i tužilac poziv suda“, te je predložio nastavak postupka. Sud je nakon toga ročište održao 29. oktobra 2003. godine, kada je doneto rešenje da se za veštake imenuju D. S. i D. T. iz Paraćina, te da im se ponovi nalog od 2. aprila 2001. godine. Nalaz i mišljenje veštaci su 11. februara 2004. godine dostavili sudu.

Ročišta zakazana za 25. februar i 9. mart 2004. godine nisu održana jer svedok V. Đ. nije uredno pozvan. Dopisom Opštinskog suda od 10. marta 2004. godine zatraženo je od upravnika pošte u Ćupriji da se poziv za saslušanje lično uruči svedoku V. Đ. Opštinski sud je 24. marta 2004. godine obavešten da poziv nije uručen svedoku V. Đ. iz razloga što je primalac odbio njegov prijem. Dopisom od 30. marta 2004 . godine Opštinski sud je ponovo zatražio od upravnika pošte u Ćupriji da se poziv za saslušanje zajedno sa rešenjem o kažnjavanju lično uruči V. Đ. Sud je ponovio nalog i 13. aprila 2004. godine . Na ročištu održanom 5. maja 2004. godine saslušan je V. Đ u svojstvu svedoka, a takođe je prihvaćen predlog tuženog da se odredi novo veštačenje od strane drugog veštaka.

Nalaz i mišljenje veštaka dostavljeni su 30. septembra 2004. godine sudu.

Dopisom od 16. avgusta 2005. godine naloženo je veštacima D. P, D. R. i O. S. da se izjasne na navode iz podneska tuženog od 16. maja iste godine. S obzirom na to da veštaci nisu postupili po nalogu te iz tog razloga ročište zakazano za 26. septembar 2005. godine nije održano , sud je sledećeg dana ponovio nalog, kao i 2. novembra 2005. godine. Veštaci su podneskom od 25. novembra 2005. godine postupili po nalogu i dostavili odgovore na navode tuženog.

Opštinski sud je presudom P. 130/03 od 16. januara 200 6. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca , poništio rešenje tuženog broj 615-1998/2000 od 7. marta 2000. godine kojim mu je otkazan ugovor i obavezan tuženi „Holcim Srbija“ D. O. O. iz Popovca da tuž ioca vrati na rad.

Okružni sud u Jagodini je rešenjem Gž. 3202/06 od 20. marta 2007. godine usvojio žalbu tuženog i ukinuo presudu Opštinskog suda P. 130/03 od 16. januara 2006. godine. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da je prvostepeni sud prema nalogu Okružnog suda u rešenju Gž. 1954/00 od 7. decembra 2000. godine bio dužan da utvrdi da li je zbog prirode bolesti tužilac bio sposoban da shvati značaj svojih radnji u smislu javljanja lekaru, te da je bilo potrebno po predlogu punomoćnika tuženog obaviti veštačenje od strane Gradskog zavoda za veštačenje iz Beograda.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom, na ročištu održanom 31. maja 2007. godine doneto je rešenje P1. 114/07 kojim se određuje veštačenje u ovoj pravnoj stvari od strane Gradskog zavoda za veštačenje iz Beograda.

Gradski zavod za veštačenja je dopisom od 14. juna 2007. godine obavestio Opštinski sud da u njegovom sastavu nema veštake medicinsk e struke niti da je registrovan za tu vrstu veštačenja.

Podneskom od 26. juna 2007. godine tuženi je predložio da veštačenje obavi Vojno medicinska akademija iz Beograda (u daljem tekstu: VMA) .

Opštinski sud je rešenjem P1. 114/07 od 1. avgusta 2007. godine odredio veštačenje od strane VMA – Klinika za psihijatriju.

Ročišta zakazana za 25. septembar i 14. novembar 2007. godine nisu održana „jer komisiji veštaka VMA nije dostavljeno rešenje za izradu nalaza“, te zato što komisija nije dostavila nalaz i mišljenje u ostavljenom roku.

Nalaz i mišljenje komisije veštaka je 11. decembra 2007`. godine dostavljeno Opštinskom sudu.

Rešenjem Opštinskog suda u Paraćinu P1. 114/07 od 29. januara 2008. godine prihvaćen je predlog tuženog da se odredi usaglašavanje nalaza i mišljenja komisije veštaka VMA i veštaka D.T. i D. S . iz Kliničko -bolničkog centra u Kragujevcu.

Na ročištu održanom 15. aprila 2009. godine sud je opozvao rešenje kojim je određeno usaglašavanje nalaza i mišljenja veštaka, nakon čega je doneta osporena presuda P1. 114/07 kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan.

Apelacioni sud u Kragujevcu je osporenom presudom Gž1. 647/10 od 9. februara 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Opštinskog suda P1. 114/07 od 15. aprila 2009. godine.

Postupajući po reviziji tužioca Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rev2. 1870/10 od 3. marta 2011. godine ukinuo osporenu prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje. U obrazloženju je navedeno da je prvostepeni sud bio dužan da zatraži mišljenje drugih veštaka imajući u vidu da su komisija veštaka te pojedinačni veštaci ostali pri svojim prvobitnim , a međusobno nesaglasnim, zaključcima.

U ponovnom prvostepenom postupku prvo ročište za glavnu raspravu održano je 26. januara 2012. godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu P1. 412/11 od 27. februara 2012. godine određeno je da se obavi veštačenje od strane Instituta za sudsku medicinu u Beogradu.

Osnovni sud u Paraćinu je presudom na osnovu odricanja P1. 412/11 od 30. marta 2012. godine odbio tužbeni zahtev tužioca. Presuda je postala pravnosnažna 7. aprila 2012. godine, imajući u vidu da stranke protiv nje nisu izjavile žalbu.

4. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, odredbama člana 10. bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova. Odredbom člana 43 4. istog zakona bilo je propisano da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova.

Zakonom o parničnom postupku („ Službeni glasnik R S", br. 125/04 , 111/09 i 36/11) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

Odredbom člana 122. stav 3. Zakona o radu (" Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01) bilo je propisano da se spor o povredi prava zaposlenog pravnosnažno okončava pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Istovetna odredba sadržana je i u članu 195. stav 3. Zakona o radu (" Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj parnični postupak pokrenut 7. oktobra 2000. godine, podnošenjem tužbe Op štinskom sudu u Paraćinu, a da je okončan donošenjem presude na osnovu odricanja Osnovnog suda u Paraćinu P1. 412/11 od 30. marta 2012. godine .

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe do pravnosnažnog okončanja postupka .

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj radni spor trajao skoro 12 godina , što samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a ti činioci su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe k ao stranke u postupku, postupanje nadležnih sud ova koji vode postupak i priroda za hteva, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku raspravlja za podnosioca .

Po oceni Ustavnog suda, činjenična i pravna pitanja na koja je parnični sud trebalo da odgovori u predmetnom sporu, zahtevala su sprovođenje adekvatnog i nešto dužeg dokaznog postupka, imajući u vidu izvršena veštačenja , a koja bi mogla opravdati dužinu trajanja navednog parničnog postupka .

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor bio od značaja za podnosioca ustavne žalbe, jer se radilo o tužbenom zahtevu kojim je tražen poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i radnopravna restitucija tuži oca kao bivše g zaposlen og. Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je on doprineo dužini trajanja postupka, uzimajući u obzir da je rešenjem Opštinskog suda P. 19/01 od 5. marta 2001. godine određeno da se izvrši veštačenje od strane veštaka neuropsihijatra, a da je tužilac tek nakon više od godinu dana postupio po nalogu suda i preduzeo radnje u cilju obavljanja veštačenja.

Po oceni Ustavnog suda, neprimereno dugom trajanju postupka prevashodno je doprinelo neažurno i nedelotvorno postupanje Opštinskog suda, imajući u vidu navedene odredbe procesnog zakona i Zakona o radu. Naime, nakon što je rešenjem P. 19/01 od 2. aprila 2001. godine određeno da se izvrši veštačenje u predmetu , a veštacima D. T. i D. S. dostavljen nalog za veštačenje, sud nije preduzeo nijednu procesnu radnju duže od jedne godine i osam meseci kada je postupak prekinut rešenjem. Takođe, nakon predloga tužioca za nastavak postupka sud je održao prvo ročište tek nakon sedam meseci. Nedelotvorno postupanje prvostepenog suda imalo je za posledicu da su u toku postupka viši sudovi tri puta ukidali odluke Opštinskog suda (rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž. 1954/00 od 7. decembra 2000. godine i Gž. 3202/06 od 20. marta 2007. godine, te rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1870/10 od 3. marta 2011. godine), i to iz razloga što je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, odnosno stoga što je Oštinski sud propuštao da postupi po nalozima viših sudova koji su se ticali činjenica koje veštačenjem trebalo da se utvrde. Takođe, prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, sama činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti npr. Odluku u predmetima " Pavlyulynets protiv Ukrajine" od 6. septembra 2005. godine i "Cvetković protiv Srbije" od 10. juna 2008. godine).

Polazeći od navedenog, a krećući se u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji se vodi o pred Opštinskim sudom u Paraćinu u predmetu P. 19 /01 (kasnije predmet Osnovnog suda u Paraćinu P. 412/11) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, primenom odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke, prvi deo, us vojio ustavnu žalbu.

6. Ocenjujući navode ustavne žalbe sa stanovišta sadržine utvrđenog prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da je takav zahtev podnosioca u trenutku podnošenja ustavne žalbe bio preuranjen, imajući u vidu da postupak još uvek nije bio okončan, kao i da su rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1870/10 od 3. marta 2011. godine ukinute obe osporene presude, te je na taj način odlučeno kao po zahtevu istaknutom u ustavnoj žalbi Ustavnom sudu, te da podnosilac žalbe nema više legitiman interes da Ustavni sud usvoji njegovu žalbu u ovom delu .

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1000 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpe o podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog radnog spora, ali i doprinos podnosioca ustavne žalbe dužini postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpeo prevashodno zbog neažurnog i nedelotvornog postupanja suda . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Kako se zahtev za naknadu materijalne štete odnosi na troškove predmetnog parničnog postupka za koje podnosilac ustavne žalbe smatra da mu pripadaju, a imajući u vidu da je Ustavni sud, u delu kojim su osporene prvostepena i drugostepena presuda sa aspekta povrede prava na pravično suđenje, ustavnu žalbu odbacio, to ne postoje ni pretpostavke za razmatranje i odlučivanje o istaknutom zahtevu.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi pretpostavke nevinosti u rešenju o pritvoru

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti