Odluka Ustavnog suda o naknadi štete za amortizaciju privremeno oduzetog vozila

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu podnosioca kojom je tražena naknada štete zbog umanjenja vrednosti vozila koje mu je privremeno oduzeto. Sud nalazi da odluka Apelacionog suda, kojom je odbijen zahtev zbog nedostatka uzročne veze, nije proizvoljna niti povređuje ustavna prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agn eš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Jotića iz Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Zorana Jotića izjavljena prot iv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 975/10 od 9. februara 2010. godine.

2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Zorana Jotića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Kruševcu P. 1640/08.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Jotić iz Kruševca je 29. marta 2010 . godine, preko punomoćnika Dejana Jovanovića, advokata iz Kruševca, izjavio Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude navedene u tački 1. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na naknadu štete i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 35. i člana 58. Ustava Republike Srbije , kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku iz tačke 2. izreke.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je Apelacioni sud u Kragujevcu u osporenoj presudi pogrešno primenio materijalno pravo i to , pre svega , odredbe Zakon a o obligacionim odnosima i Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa , budući da postoji direktna uzročno -posledična veza između postupanja organa tužene Republike Srbije i nastale štete. Ovo stoga što je predmetni automobil od vlasnika oduzet bez ikakvog pravnog osnova i nezakonito držan u posedu Republike Srbije više od dve godine , usled čega je podnosiocu pričinjena znatna materijalna šteta koju čini razlika u ceni u trenutku oduzimanja i trenutku vraćanja automobila . Pri tome nikada nije vođen bilo kakav krivični postupak u vezi sa oduzetim automobilom. Podnosilac ističe da mu je povreda prava na suđenje u razumnom roku učinjena iz razloga što je parnični postupak okončan nakon skoro pet godina od pokretanja . Imajući u vidu navedeno podnosilac smatra da su mu povređena označena ustavna prava, te je predložio da se osporena presuda poništi, kao i da mu se nadoknadi odgovarajuća šteta.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporeni akt i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje.

Zoran Jotić, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 10. maja 2005. godine, podneo Opštinskom sudu u Kruševcu tužbu protiv Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova - Sekretarijat u Kruševcu , radi naknade štete.

Opštinski sud u Kruševcu je doneo presudu P. 902/05 od 13. juna 2006. godine, kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Okružni sud u Kruševcu je doneo presudu Gž. 1906/06 od 25. oktobra 2006. godine, kojom je kao neosnovanu odbio žalbu tužene i potvrdio ožalbenu presudu Opštinskog suda u Kruševcu P. 902/05 od 13. juna 2006. godine.

Vrhovni sud Srbije je doneo presudu Rev. 435/07 od 27. marta 2007. godine, kojom je ukinuo presudu Opštinskog suda u Kruševcu P. 902/05 od 13. juna 2006. godine i presudu Okružnog suda u Kruševcu Gž. 1906/06 od 25. oktobra 2006. godine u delu dosuđene naknade materijalne štete i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku Opštinski sud u Kruševcu je doneo presudu P. 822/07 od 4. marta 2008 . godine, kojom je kao neosnovan odbio tužbeni zahtev tužioca.

Okružni sud u Kruševcu je doneo presudu Gž. 1418/08 od 14. oktobra 2008. godine, kojom je ukinuo presudu Opštinskog suda u Kruševcu P. 822/07 od 4. marta 2008. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku Opštinski sud u Kruševcu je doneo presudu P. 1640/08 od 22. septembra 200 9. godine, kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca, pa je u stavu prvom izreke obavezana tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 3.006.264,69 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12. juna 2009. godine , u stavu drugom izreke je kao neosnovan odbijen zahtev tužioca, kojom je tužilac tražio da mu tužena na dosuđeni iznos iz stava prvog izreke dosudi zakonsku zateznu kamatu za period od 12. decembra 2005. godine do 12. juna 2009. godine , kao i iznos od 134.764,31 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom za period od 12. decembra 2005. godine do 12. juna 2009. godine , dok je stavom trećim tužena obavezana da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 975/10 od 9. februara 2010. godine je preinačena presuda Opštinskog suda u Kruševcu P. 1640/08 od 22. septembra 2009. godine u sta vu prvom i trećem izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojom je tražio da se tužena obaveže da mu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 3.006.264,69 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom . U obrazloženju ove presude je navedeno da prema utvrđenom činjeničnom stanju, proizilazi: da je tužiocu u toku akcije „Sablja" 15. marta 2003. godine oduzeto putničko motorno vozilo marke „Mercedes" Tip „220 C500 4-Matik"; da se automobil od momenta oduzimanja do povraćaja vozila tužiocu 5. aprila 2005. godine , nalazio na parkingu preduzeća „Metalopromet" u Kruševcu; da protiv tužioca, koji je u više navrata potraživao vozilo od tužene, nije pokrenut nikakav postupak u vezi spornog vozila; da je veštačenjem preko veštaka odgovarajuće specijalnosti utvrđeno da je tužiočevo vozilo u momentu oduzimanja vredelo 96,30% od novonabavne cene ; da je na osnovu nalaza istog veštaka utvrđeno da je vrednost automobilu, u periodu od 15. marta 2003. do 5. aprila .2005. godine, dok se vozilo nalazilo kod tužene, amortizacijom smanjena za 32,70% od novonabavne vrednosti vozila, odnosno da je po osnovu amortizacije vrednost vozila umanjena za 3.006.264,69 dinara, a koliko je prvostepeni sud i dosudio tužiocu na ime materijalne štete na ime amortizacije usled proteka vremena; da je za preostali iznos, preko dosuđenog, tužbeni zahtev tužioca odbijen zbog toga što je tužiocu ranijom pravnosnažnom presudom dosuđena naknada zbog oštećenja i nedostataka na vozilu, a koji nisu p osledica vremenske amortizacije; da imajući u vidu da je veštak saobraćajne struke utvrdio umanjenu vrednost vozila zbog tzv. vremenske amortizacije i da tužilac predloženim izvedenim dokazima nije dokazao da je vrednost njegovog vozila, za vreme dok se nalazilo kod tužene, umanjena u većoj meri nego da se vozilo nalazilo u njegovoj državini, a što ne proizlazi ni iz nalaza veštaka koji je prvostepeni sud pravilno ocenio, prvostepeni sud je pogrešno zaključio da tužiocu, na teret tužene pripada pravo nak nade materijalne štete za period od 15. marta 2003. godine do 5. aprila 2005. godine u iznosu od 3.006.264,69 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 12. juna 2009. godine kao dana veštačenja, pa do konačne isplate; da prvostepeni sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, i to odredbe člana 172 . stav 1, člana 185 . stav 1 . i član 190 . ZOO, na koje se i pozvao, kada je tužiocu dosud io materijalnu štetu u iznosu kao u stavu prvom izreke ; da pravilnim tumačenjem odredbe člana 172 . stav 1 . ZOO proizilazi da bi tužena bila u obavezi da tužiocu nadoknadi štetu koju potražuje ako između nastale štete na njegovom vozilu zbog tzv. vremenske amortizacije i vršenja funkcije tužene postoji uzročna veza, a koju tužilac nije dokazao; da na osnovu nalaza sudskog veštaka, kao jedinog merodavnog dokaza, proizilazi da vrednost tužiočevog vozila nije umanjena u većoj meri za vreme dok se nalazilo u državini tužene, nego što bi ta vrednost bila umanjena za isti period da se vozilo nalazilo kod tužioca, a s obzirom da tužilac nije dokazao postojanje „ubrzane amortizacije" u utuženom periodu i da je ista izazvana nekom radnjom tužene, odnosno vršenjem funkcija njenog organa, to ne može b iti odgovorna tužiocu naknadi za štetu. Osporena drugostepena presuda je 15. marta 2010. godine dostavljena punomoćniku tužioca.

4. Ustavni sud nalazi da su za odlučivanje o osnovanosti ustavne žalbe od značaja sledeće odredbe Ustava i zakona:

Ustavom je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o otpužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave (član 35. stav 2.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) propisano je: da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija, da ako za određeni slučaj nije što drugo u zakonu određeno, pravno lice ima pravo na naknadu od lica koje je štetu skrivilo namerno ili krajnjom nepažnjom (član 172. st. 1. i 2.); da je o dgovorno lice dužno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (član 185. stav 1.); da će sud, uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja (član 190.).

5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su redovni sudovi primenili materijalno pravo u postupku u kome su odlučivali o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. Ovakvog stanovišta je i Evropski sud za ljudska prava (videti odluku u predmetu Pronina protiv Rusije, broj 65167/01). Zadatak Ustavnog suda je, međutim, da ispita da li je u konkretnom postupku od strane redovnih sudova primena procesnog, odnosno materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona u odnosu na podnosioca ustavne žalbe, čime bi ukazala na očiglednu nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a time i na povredu prava na pravično suđenje.

Prema odredbi člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, tužena Republika Srbija bi, u konkretnom slučaju, bila u obavezi da podnosiocu nadoknadi štetu ako između nastale štete na vozilu podnosioca zbog vremenske amortizacije i vršenja funkcije tužene postoji uzročna veza. Okolnost da je tržišna vrednost vozila umanjena zbog proteka vremena ne može biti dovoljan razlog za odgovornost tužene, jer bi do umanjenja vrednosti vozila zbog vremenske amortizacije došlo i da se vozilo nalazilo u državini podnosioca ustavne žalbe. Kako podnosilac nije dokazao da je vrednost njegovog vozila umanjena u većoj meri za vreme dok se vozilo nalazilo u državini tužene nego što bi ta vrednost bila umanjena da se u istom periodu vozilo nalazi lo u državini podnosioca, to je tužbeni zahtev podnosioca odbijen osporenom drugostepenom presudom.

Ustavni sud konstatuje da je Apelacioni sud u Kragujevcu odlučujući o podnetoj žalbi, dao ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje zašto, po njegovoj oceni, nije osnovan tužbeni zahtev podnosilaca, sa detaljnim, jasnim i preciznim razlozima svojih stavova. U ustavnoj žalbi se ne nude nikakvi dokazi i argumenti, različiti od onih koje je podnosilac već isticao u žalbi protiv prvostepene presud e, a na koje je odgovorio drugostepeni sud. Stoga je Ustavni sud ocenio da je parnični postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan i utvrdio da podnosiocu ustavn e žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava .

U vezi istaknute povrede prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da je ovim pravom, pored ostalog, garantovano pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete prouzrokovane nezakonitim ili nepravilnim radom državnog organa. Stoga, po oceni Ustavnog suda, prilikom pozivanja na povredu ovog ustavnog prava i ocene Suda, prethodno mora biti utvrđen nezakonit ili nepravilan rad državnog organa. Kako u konkretnom slučaju, osporenom presudom nije utvrđen nezakonit i/ili nepravilan rad državnog organa, niti je Ustavni sud prilikom ocene pravičnosti postupka u kome je doneta osporena presuda utvrdio povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi da Sud ceni navode o povredi prava iz člana 35. stav 2. Ustava.

U pogledu istaknute povrede prava na imovinu zajemčenog odredbama člana 58. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da su navodi o povredi ovog prava takođe izraz subjektivnog shvatanja podnosioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava od strane postupajućeg suda. S obzirom na to da je Ustavni sud ocenio da je osporena presuda zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju materijalnopravnih propisa, to je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe osporenom odlukom nije povređeno ni pravo na imovinu.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe osporenom presudom nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ust ava, a posledično ni pravo na naknadu štete zajemčeno odredbom člana 35. stav 2. Ustava, niti pravo na imovinu zajemče no odredbom člana 58. Ustava, pa je ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), u tom delu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno i pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P. 1640/08, Ustavni sud je ocenio da ovi navodi podnosioca nisu osnovani. Naime, iako su odluke postupajućih sudova više puta ukidane i predmet vraćan prvostepenom sudu na ponovni postupak , okolnost da je osporeni parnični postupak okončan za nepunih pet godina od podnošenja tužbe, po stanovištu Ustavnog suda, u konkretnom slučaju ne može se smatrati nerazumnim rokom za odlučivanje , pogotovo kod činjenica da su sudske odluke donošene u rokovima koji se smatraju razumnim, i da je pred Vrhovnim sudom Srbije odlučivano o vanrednom pravnom leku .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o naknadi štete za amortizaciju privremeno oduzetog vozila

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti