Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 11 godina. Sud je ocenio da je neefikasno postupanje prvostepenog suda dovelo do neopravdano dugog trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić , Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. D. iz sela T. kod P. M, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. novembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba B. D . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu - Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi u predmetu P. 1954/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. D . iz sela T. kod P. M . podneo je 10. marta 2012. godine, preko punomoćnika G. S, advokata iz P . M, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presuda Osnovnog suda u Požarevcu - Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi P. 1954/10 od 14. januara 2011. godine i Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1512/11 od 14. novembra 2011. godine, zbog povrede prava na nepristrasan sud , kao elementa prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava. Ustavnom žalbom se ističe i povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Suština navoda o povredi prava na nepristrasan sud i prava na imovinu svodi se na tvrdnje podnosioca o pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju kao posledici kontradiktornih iskaza svedoka i neuzimanju u obzir pismenih dokaza u spisima predmeta, te pogrešnom tumačenju materijalnog prava. Takođe ističe da je predmetni postupak neopravdano dugo trajao zbog toga što je sud dozvolio tuženoj da nakon deset godina od pokretanja postupka predlaže izvođenje novih dokaza i dostavlja podneske. Predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu navedenih prava i poništi osporene presude.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Požarevcu - Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi P. 1954/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Petrovcu na Mlavi P. 580/00), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac B. D , ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 24. avgusta 2000. godine tužbu Opštinskom sudu u Petrovcu na Mlavi protiv tužene R . M, radi utvrđenja prava susvojine na bunaru i zemljištu po osnovu ortačke gradnje pravnih prethodnika stranaka i radi činidbe.

Do marta 2002. godine nijedno od ukupno deset zakazanih ročišta nije održano zbog neuručenja tužbe i poziva tuženoj, koja se, prema konstatacijama na dostavnicama i povratnicama (prvi put konstatovano u martu 2001. godine), nalazila u Austriji. Iz navedenog razloga tuženoj je, na predlog tužioca (koji je do tada tražio da se tužena poziva sa adrese u tužbi i sa još jedne naknadno dostavljene adrese u Republici Srbiji), u martu 2002. godine postavljen privremeni zastupnik. Tužena je u julu 2002. godine dostavila sudu ugovor o poklonu iz 1999. godine kojim je u korist svoje kćerke V . V . raspolagala parcelom na kojoj se nalazi sporni bunar, zbog čega je tužilac u septembru iste godine na nju proširio tužbu, a u januaru 2003. godine povukao tužbu prema R . M. S obzirom na to da je boravište tužene V . V . takođe bilo u Austriji, na predlog tužioca i njoj je postavljen privremeni zastupnik u oktobru 2002. godine , koji ju je zastupao do novembra 2008. godine kada je tužena angažovala punomoćnika. Do donošenja prve prvostepene presude, od još ukupno 28 zakazanih ročišta, deset nije održano. Najveći broj ročišta nije održan zbog neurednog pozivanja privremenog zastupnika tužene, dok dva ročišta nisu održana zbog sprečenosti sudije, odnosno izmene u sastavu sudskog veća. Jedno ročište nije održano na predlog tužioca, a jedno zbog nedolaska uredno pozvanih punomoćnika stranaka. U ovom delu postupka, na predlog tužioca, izvedeni su dokazi veštačenjem preko dva veštaka geometra i dva veštaka građevinske struke na okolnost ident ifikacije dela parcele neophodnog za nesmetano korišćenje i održavanje spornog bunara, uviđajem na licu mesta i saslušanjem 15 svedoka. Povodom tužiočevih primedbi na date nalaze veštaka i traženja dodatnog izjašnjenja na okolnost mogućnosti nesmetanog oticanja vode oko bunara i postavljanja korita, izveden je dokaz saslušanjem veštaka i izvršeno je usaglašavanje nalaza veštaka građevinske struke.

Rešenjem Okružnog suda u Požarevcu Gž. 460/07 od 7. maja 2008. godine ukinuta je prva prvostepena presuda P. 580/00 od 21. novembra 2006. godine.

U ponovnom postupku, od ukupno 16 zakazanih ročišta dva nisu održana, od čega jedno na predlog tužiočevog punomoćnika, a drugo zbog izvršene reforme pravosuđa. Ponovo je saslušan veći broj svedoka i sprovedeno je dopunsko veštačenje preko veštaka geometra. Takođe je izveden dokaz saslušanjem stranaka.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1512/11 od 14. novembra 2011. godine potvrđena je ustavnom žalbom takođe osporena presuda Osnovnog suda u Požarevcu - Sudska jedinica u Petr ovcu na Mlavi P. 1954/10 od 14. januara 2011. godine kojom su, kao neosnovani, odbijeni tužbeni zahtevi podnosioca.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.) .

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da sud odlučuje koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja bitnih činjenica (član 221. stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodio u okviru razumnog roka ili ne , uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je postupak čija se dužina osporava trajao 11 godina i dva meseca, što bi samo po sebi moglo da ukazuje da nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, Ustavni sud ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija i da ocena da li je postupak okončan u okviru razumnog roka , ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od drugih činilaca, pre svega postupanja nadležnih sud ova, ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, složenosti činjeničnih i pravnih pitanja koje u postupku treba raspraviti, kao i od značaja pitanja o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud nalazi da je u konkretnom slučaju od presudnog značaja za ocenu osnovanosti navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku, analiza postupanja nadležnog prvostepenog suda i ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke tokom postupka.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud konstatuje da je na traženje podnosioca ustavne žalbe do marta 2002. godine tuženoj R. M . pokušavano uručenje tužbe i poziva za ročišta na dve adrese u Republici Srbiji, iako je još u martu 2001. godine konstatovano da se tužena nalazi u inostranstvu. Dalje, u konkretnom slučaju odlučivalo se o osnovanosti podnosiočevog zahteva za utvrđenje prava susvojine na zemljištu i bunaru po osnovu ortačke gradnje pravnih prethodnika stranaka, a sud je, na njegov predlog , izvodio dokaze veštačenjem preko veštaka dve različite struke na okolnost identifikacije zemljišta neophodnog za redovnu upotrebu i održavanje bunara.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o parničnom postupku kojima je propisano da sud odlučuje koje će dokaze izvesti na glavnoj raspravi i da je sud taj koji se stara da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti završi na jednom ročištu, te odredbe u kojima su predviđeni slučajevi u kojima je sud pozvan da tuženom postavi privremenog zastupnika, Ustavni sud smatra da prava stranaka da u toku cele glavne rasprave, do njenog okončanja, stavljaju dokazne predloge radi utvrđivanja spornih činjenica i preduzimaju druge radnje u postupku, ne oslobađa sud od obaveze da ispuni zahtev delotvornog postupanja. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kom i pored činjenice da stranke u određenoj meri mogu doprineti dužini trajanja sudskog postupka, sud pred kojim se postupak vodi ima presudnu ulogu da delotvorno postupa i rukovodi postupkom (videti presudu Uljar i ostali protiv Hrvatske, od 8. marta 2007. godine, stav 37.). Naime, i pored toga što je podnosilac predlagao izvođenje dokaza sprovođenjem veštačenja na pomenute okolnosti i tražio da se dostavljanje tuženoj vrši na dve adrese u Republici Srbiji, iako mu je bilo poznato da je boravište tužene u inostranstvu, do neopravdane dužine trajanja postupka, po oceni Ustavnog suda , došlo je zbog toga što prvostepeni sud nije delotvorno upravljao postupkom, jer je sud taj na čijoj je strani obaveza da odluči kako će i u kom pravcu voditi postupak , te koje će dokaze izvoditi radi odlučivanja o osnovanosti tužbenog zahteva , a koje će mimoići kao nepotrebne.

Iz iznetih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) i odlučio kao u prvom delu izreke.

Ustavni sud je, krećući se u granicama postavljenog zahteva, našao da je, u smislu odredbe člana 89. Zakona o Ustavnom sudu, donošenje odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku dovoljna mera da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija za podnosioca ustavne žalbe .

6. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kojem se ističe povreda prava na nepristrasan sud, kao elementa prava na pravično suđenje, Ustavni sud ukazuje da pravo na nepristrasan sud podrazumeva odsustvo predrasuda ili unapred utvrđenog stava prema strankama u postupku. Nadalje, Ustavni sud konstatuje da tvrdnja o povredi navedenog prava nije potkrepljena nijednim dokazom na osnovu kog bi se moglo zaključiti da je pravo na nepristrasan sud na bilo koji način dovedeno u pitanje i da je sud bio pristrasan u odn osu na tuženu. Stoga se podnosiočevi navodi o pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnom tumačenju materijalnog prava, te s tim u vezi iznošenje sadržine iskaza pojedinih od saslušanih svedoka, ne mogu smatrati ustavnopravnim argumentima za tvrdnju o povredi označenog prava.

Prednja ocena odnosi se i na podnosiočevu tvrdnju o povredi prava na imovinu. Naime, u svim imovinskim sporovima između pojedinaca (subjekata privatnog prava) povreda prava na imovinu prvenstveno treba da bude sagledana u odnosu na procesne garancije iz člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu da je Ustavni sud ocenio da ne postoje ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na povredu prava na pravično suđenje, nisu prihvatljivi ni navodi podnosioca kojima se ukazuje na povredu Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu u kom se osporavaju presude Osnovnog suda u Požarevcu - Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi P. 1954/10 od 14. januara 2011. godine i Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1512/11 od 14. novembra 2011. godine, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti