Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u porodičnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Radmile Stajčić protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije. Žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, već ponavlja navode iz revizije o pogrešnoj primeni procesnog prava i navodnoj pristrasnosti suda, što nije dovoljno za postupanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1761/2010
28.05.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radmile Stajčić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. maja 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Radmile Stajčić izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2348/09 od 15. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radmila Stajčić iz Beograda je 31. marta 2010. godine, preko punomoćnika Dušana Obrenčevića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2348/09 od 15. oktobra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je Vrhovni sud Srbije u osporenom rešenju Rev. 2348/09 od 15. oktobra 2009. godine pogrešno primenio procesno pravo kada je odbio kao neosnovanu reviziju podnositeljke ustavne žalbe, kao i da prilikom donošenja osporenog rešenja nije bio nepristrasan. Predloženo je da Ustavni sud odloži izvršenje rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5782/07 od 17. juna 2008. godine, poništi osporeno rešenje i „odredi da se uklone štetne posledice, tako što će narediti da Vrhovni kasacioni sud meritorno odluči o izjavljenoj reviziji“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5782/07 od 17. juna 2008. godine određena privremena mera u sporu za vršenje roditeljskog prava, kojom je uređen način održavanja ličnih odnosa tuženog i maloletnog deteta parničnih stranaka, a rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 10502/08 od 24. septembra 2008. godine odbijena je žalba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i potvrđeno prvostepeno rešenje. Tužilja je protiv navedenog drugostepenog rešenja izjavila reviziju, koja je rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5782/07 od 5. decembra 2008. godine odbačena kao nedozvoljena, dok je rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 1341/09 od 4. februara 2009. godine odbijena žalba tužilje i potvrđeno prvostepeno rešenje. Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 2348/09 od 15. oktobra 2009. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv navedenog drugostepenog rešenja. Ispitujući pravilnost ocene nižestepenih sudova o nedozvoljenosti revizije u konkretnom slučaju, Vrhovni sud je u svemu prihvatio pravne razloge iznete u pobijanim rešenjima, našavši da je prema odredbama Zakona o izvršnom postupku i Zakona o parničnom postupku, revizija dozvoljena samo protiv rešenja kojim je postupak pravnosnažno okončan, što nije bio slučaj sa rešenjem kojim je određena privremena mera. Po oceni revizijskog suda, odredba Porodičnog zakona kao posebnog zakona, na koju se tužilja poziva, a po kojoj je ovaj vanredni pravni lek uvek dozvoljen u vezi sa porodičnim odnosima, ne isključuje primenu odredaba oba navedena procesna sistemska zakona o nedozvoljenosti revizije protiv rešenja koje nema karakter pravnosnažne sudske odluke kojom se meritorno rešava spor.

4. Iz navoda ustavne žalbe proističe da podnositeljka povredu prava na pravično suđenje obrazlaže pogrešnom primenom procesnog prava i pristrasnošću suda. Naime, podnositeljka ustavne žalbe osporava ocenu revizijskog suda o neosnovanosti revizije izjavljene protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja o odbacivanju revizije, ukazujući na „pogrešnu pravnu ocenu da revizija nije dozvoljena protiv rešenja o određivanju privremene mere donetog u porodičnoj pravnoj stvari“, pri čemu navodi razloge zašto je ta ocena pogrešna, iznoseći svoje tumačenje odredaba koje su bile osnov za donošenje osporene odluke. Ustavni sud ističe da pogrešna primena procesnog prava može da dovede do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, ali da u konkretnom slučaju ustavna žalbe ne sadrži ustavnopravne razloge na kojima bi se podnositeljkine tvrdnje zasnivale, već podnositeljka ustavne žalbe, ponavljanjem onoga što je već iznela u reviziji koja je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije odbijena kao neosnovana, još jednom iznosi sopstveno tumačenje odredaba procesnog prava i zaključuje da je revizija protiv rešenja kojim je određena privremena mera bila dozvoljena.

Sa druge strane, navodi ustavne žalbe kojima se obrazlaže tvrdnja o tome da revizijski sud nije bio nepristrasan kada je odlučivao o dozvoljenosti revizije, a koji se odnose na učešće u donošenju osporenog rešenja sudije koja je kao predsednik sudskog veća učestvovala u donošenju rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 3443/03 od 26. juna 2003. godine, ne može se smatrati ustavnopravnim razlogom koji ukazuje na povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovo iz razloga što navedena sudija nije učestvovala u postupku donošenja rešenja kojim je određena privremena mera radi uređenja načina održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa roditeljem sa kojim ne živi, već kao član veća Vrhovnog suda Srbije u postupku po reviziji protiv dugostepenog rešenja kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbacivanju revizije izjavljene protiv pravnosnažnog rešenja o određivanju privremene mere. Dakle, u konkretnom slučaju nije bio ispunjen zakonom propisan razlog za isključenje sudije, jer sudija nije učestvovala u donošenju rešenja koje je bilo predmet osporavanja u postupku po reviziji, a potom i u postupku po reviziji protiv pravnosnažnog rešenja o odbacivanju revizije.

Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u porodičnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti