Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu B. J. i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku radi utvrđenja bračne tekovine, koji je trajao skoro osam godina. Preostali deo žalbe, koji se odnosi na pravičnost suđenja, odbačen je.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tam ás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović , i Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. J . iz Futoga, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. decembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba B. J . i utvrđuje da je u postupku koji j e vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 1612/13 (inicijalno predmet P. 682/08 Opštinskog suda u Inđiji) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. J . iz Futoga je podnela Ustavnom sudu, 1. marta 201 7. godine, preko punomoćnika Z. K , advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1/16 od 5. oktobra 201 6. godine, zbog povrede načela iz člana 21. Ustava Republike Srbije i povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava. Ustavnom žalbom se ističe i povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 1612/13 ( inicijalno predmet P. 682/08 Opštinskog suda u Inđiji).

Podnositeljka ističe da je u parnici radi utvrđenja bračne tekovine, u kojoj je ona imala svojstvo tužilje, p ostupak od podnošenja tužbe do okončanja trajao punih devet godina. Ovakvim postupanjem sudova je bila onemogućena da mirno uživa svoju stečenu imovinu „jer je sud propustio da sankcioniše ponašanje tuženog usmereno na odugovlačenje postupka “, iz čega jasno proizlazi da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Obrazlažući razloge na kojima zasniva tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje osporen om presudom, podnositeljka navodi da se revizijski sud, kada se saglasio sa prvostepenim sudom da je njen suvlasnički udeo samo 1/3 na spornoj nepokretnosti, nije u potpunosti upustio u razmatranje njenih navoda iz revizije, iako je, kako tvrdi, bilo očigledno da je činjenično stanje delom nepotpuno, a delom pogrešno utvrđeno, kao i da su pogrešno ocenjeni dokazi. Po mišljenju podnositeljke, na ovakav način je revizijski sud pogrešno primenio materijalno pravo, sledeći isključivo zakonsku pretpostavku o jednakim udelima supružnika u sticanju zajedničke imovine , bez obzira na činjenicu da je ona nesporno dokazala da je njen doprinos u sticanju zajedničke imovine bio veći od doprinosa tuženog. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu , utvrdi povredu označenih ustavnih načela i prava i poništi osporenu revizijsku presudu. Zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku nije istakla, a tražila je da Ustavni sud obaveže tuženog na naknadu troškova ustavnosudskog postupka.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta P. 1612/13 Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji ( inicijalno predmet P. 682/08 Opštinskog suda u Inđiji), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilja B . J . iz Futoga podnela je, 7. novembra 2008. godine, Opštinskom sudu u Inđiji (u daljem tekstu: Opštinski sud) , tužbu protiv tuženog J.M, bivšeg supruga, radi utvrđenja bračne tekovine, uz predlog za određivanje privremene mere, koji je usvojen rešenjem P. 682/08 od 7. novembra 2008. godine i tuženom zabranjeno otuđ enje nepokretnosti koja je predmet spora. Tokom 2010. godine, nakon reorganizacije pravosuđa i uspostavljanja nove mreže sudova, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji pod brojem P. 648/10.

Do donošenja presude Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji P. 648/10 od 15. decembra 2011. godine, kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje, Opštinski sud je zakazao i održao pet ročišta, a pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji , bilo je zakazano i održano šest ročišta. Nije bilo neodržanih ročišta. Na održanim ročištima su izvedeni sledeći dokazi, i to: saslušanje stranaka i deset svedoka, sprovedeno je građevi nsko veštačenje uz dopunu nalaza sudskog veštaka, te pročitani pismeni dokazi.

Rešavajući o žalbama tužilje i tuženog, rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 4898/12 od 10. jula 2013. godine usvojene su njihove žalbe i pre suda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji P. 648/10 od 15. decembra 2011. godine je ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je pred , sada nadležnim, Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji dobio novi broj P. 1612/13. Od zakazanih sedam ročišta za glavnu raspravu, održana su četiri ročišta. U ovom delu postupka, sprovedeno je drugo građevinsko veštačenje uz određivanje nove ličnosti sudskog veštaka, koji je pored osnovnog nalaza dao u dva navrata izjašnjenja po primedbama stranaka, te saslušani tužilja i tuženi u svojstvu parnične stranke. Tužilja je tražila da joj se za 30 dana produži rok za uplatu predujma troškova veštačenja. Preostala tri ročišta nisu održana jer su jednom spisi predmeta bili kod veštaka, a dva puta zbog štrajka advokata.

Osnovni sud u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji je presudom P. 1612/13 od 18. maja 2015. godine, u prvom stavu izreke, delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila utvrđenje da je stekla pravo svojine u 1/3 dela, a po osnovu sticanja zajedničke bračne tekovine na nepokretnosti bliže opisanoj u izreci, što je tuženi dužan priznati i trpeti da se tužilja na osnovu ove presude uknjiži kao suvlasnik 1/3 dela na predmetnoj nepokretnosti. U drugom stavu izreke navedene presude je tuženi obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka, dok je u trećem stavu izreke tužilja oslobođena troškova sudskih taksi na tužbu i presudu. Obe parnične stranke su protiv navedene prvostepene presude izjavile žalbe.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1745/15 od 24 . septembra 2015. godine, u prvom stavu izreke, je žalba tužilje odbijena, a žalba tuženog delimično usvojena i delimično odbijena i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 1612/13 od 18. maja 2015. godine preinačena tako što je odbij en zahtev tužilje za utvrđenje prava svojine, po osnovu sticanja u bračnoj i vanbračnoj zajednici sa tuženim , preko 105/1000 dela do dosuđenih 1/3 dela na nepokretnosti bliže opisanoj u izreci, uz obavezivanje tuženog da trpi po osnovu presude da se tužilja uknjiži u javnim knjigama do dosuđenog dela 105/1000, te odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. U preostalom delu navedena prvostepena presuda je potvrđena i obavezana tužilja da tuženom nadoknadi troškove žalbenog postupka. Protiv navedene presude je tužilja, preko punomoćnika, izjavila reviziju 13. novembra 2015. godine. Navodi revizije odnose se na pogrešno utvrđeno činjenično stanje , jer je u potpunosti poklonjena ver a nalazu veštaka ( iako je to pogrešno po mišljenju revide nta zbog nepravilnosti i nelogičnosti u nalazu), zatim na pogrešnu ocenu izvedenih dokaza – iskaza nekih svedoka, uz iznošenje činjenica koje dokazuju njen veći doprinos, nego što je to bio doprinos tuženog.

Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1/16 od 5. oktobra 201 6. godine, u prvom stavu izreke, preinačena je presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1745/15 od 24. septembra 2015. godine u preinčavajućem delu i delu kojim je odlučeno o troškovima žalbenog postupka, tako što je odbijena žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi– Sudska jedinica u Inđiji je presudom P. 1612/13 od 18. maja 2015. godine u stavovima prvom i drugom izreke, pa je odbijen zahtev tuženog da mu tuž ilja naknadi troškove žalbenog postupka. U drugom stavu izreke navedene presude je obavezan tuženi da tuž ilji naknadi troškove revizijskog postupka. U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno da nepokretnost koja je predmet spora samo delimično predstavlja posebnu imovinu tuž enog, i t o u delu od 1/3, imajući u vidu sam ostalna ulaganja tuženog i njegovih roditelja u izgradnju prizemnog dela kuće. Međutim, u preostalom delu cele nepokretnosti, koja ima i sprat, radi se o zajedničkoj imovini, stečenoj radom i sredstvima obe parnične stranke, u toku trajanja bračne i vanbračne zajednice. Ceneći doprinos tužilje, koji se ogleda u uloženim sredstvima stečenim po osnovu radnog odnosa i prihoda od dopunskog rada – preduzetničke delatnosti, kao i doprinos u vidu obavljanja poslova u domaćinstvu i brige o deci, prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnih propisa zaključio da je doprin os stranaka u sticanju zajedničke imovine podjednak, iz čega proizlazi i da suvlasnički udeo tužilje po osnovu sticanja u braku i vanbračnoj zajednici sa tuženim predstavlja 1/3 dela u odnosu na celu nepokretnost. Ova presuda je uručena punomoćniku tužilje 30. januara 2017. godine.

4. Odredbom član 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) (u daljem tekstu: ZPP), koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe, bilo je propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova, a sadržinski sličnu odredbu sa navedenom odredbom, koja se odnosi na efikasno postupanje parničnog suda, ima i važeći ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), koji je stupio na snagu 1. februara 20 12. godine, i koji se, saglasno odredbi člana 506. stav 2. toga zakona, sa svim izmenama i dopunama, primenjivao do okončanja konkretne parnice.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a krećući se u granicama postavljenog zahteva, te polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je označeni postupak vođen radi utvrđenja bračne tekovine započet 7. novembra 2008. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Inđiji, a da je okončan 5. oktobra 201 6. godine, donošenjem presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1/16, koja je punomoćniku tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, uručena 30. januara 2017. godine.

Kada je reč o dužini trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni sudski postupak do okončanja u sve tri sudske instance ukupno trajao skoro osam godina.

Prilikom ocene da li je o pravima i obavezama stranaka odlučeno u razumnom roku, Ustavni sud u svakom konkretnom slučaju, saglasno praksi Evropskog suda za ljudska prava, pored same dužine trajanja postupka, uzima u obzir i sledeće kriterijume: složenost pravnih i činjeničnih pitanja koje je trebalo raspraviti u konkretnom postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje nadležnih sudova, kao i značaj prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe.

Po nalaženju Ustavnog suda, predmetni postupak u kome se odlučivalo o osnovanosti zahteva za utvrđenje prava svojine po osnovu sticanja u bračnoj zajednici se ne može okarakterisati kao izuzetno složen, i ako je radi utvrđenja činjenica bitnih za presuđenje izveden dokaz saslušanjem ve ćeg broja svedoka i građevinskim veštačenjem, koje je nakon ukidanja prve prvostepene presude ponovljeno, p o nalogu drugostepenog suda, radi razjašnjenja spornog pitanja koliko iznosi vrednost posebne svojine tuženog, a koliko vrednost njihove zajednički stečene imovine u braku i tokom trajanja vanbračne zajednice nakon razvoda.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je na njenoj strani postojao legitiman interes za odlučivanje suda u što kraćem roku radi otklanjanja neizvesnosti u pogledu eventualnih prava na imovini koja je bila predmet spora. Tužilja je jednom u toku postupka tražila produženje roka za uplatu predujma troškova veštačenja u trajanju od 30 dana , ali ovo nije uticalo da se postupak produži u bitnoj meri. Istovremeno, na strani tuženog, nasuprot navodima ustavne žalbe, nije bilo ponašanja koje bi vodilo odugovlačenju postupka.

Po oceni Ustavnog suda, odlučujući doprinos trajanju postupka van okvira razumnog roka za odlučivanje u ovom sporu dali su nadležni sudovi prvog i drugog stepena. Naime, iako je prva prvostepena presuda doneta nešto posle tri godine od podnošenja tužbe, ona je ukinuta po žalbama stranaka . Propust prvostepenog suda da valjano koristi svoja ovlašćenja i odredi zadatak veštaku, a sve kako bi se veštačenjem utvrdile sve činjenice od značaja za pravilnu odluku o zahtevu, uticao je da se u ponovnom prvostepenom postupku veštačenje još jednom sprovodi. Iako je druga prvostepena presuda doneta za manje od dve godine, ona je preinačena u žalbenom postupku, koji je okončan za samo nekoliko meseci . Međutim, i ta drugostepena odluka je preinačena revizijskom presudom, a potvrđena je prethodna prvostepena presuda. Po nalaženju Ustavnog suda, trajanje postupka od osam godina u tri sudske instance, bilo je uslovljeno ponovnim razmatranjem predmeta, što je uticalo da postupak traje van granica razumnog roka za rešavanje u tri sudske instance , i da se ovo trajanje, ipak ne može opravdati složenošću predmeta .

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15 ), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Budući da podnositeljka ustavne žalbe nije istakla zahtev za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud smatra da je donošenje odluke kojom je u tvrđena povreda označenog prava dovoljno da se postigne adekvatno pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe.

6. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, do koje je po mišljenju podnosi teljke došlo donošenjem osporene presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1/16 od 5. oktobra 201 6. godine, Ustavni sud je ocenio da je osporena revizijska presuda dovoljno i jasno obrazložena i da se takvo obrazloženje ne može smatrati proizvoljnim, i, nasuprot navodima ustavne žalbe, nalazi da je zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni odredaba merodavnog materijalnog i procesnog prava. Takođe, Ustavni sud konstatuje da se revizijski sud izjasnio na sve bitne navode revidenta, ovde podnositeljke, i dao razloge zašto prihvata zaključak prvostepenog suda kao pravilan. Istovremeno, Ustavni sud ukazuje da se po vanrednom pravnom leku ne može napadati činjenično stanje utvrđeno tokom postupka, a na šta se, prevashodno, odnosi kako revizija, tako i ustavna žalba , kojom su ponovljeni navodi revizije.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da se podnositeljka samo formalno pozvala na povrede prava iz člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava, jer ustavna žalba ne sadrži nijedan razlog na kome podnositeljka zasniva svoje tvrdnje o povredi ovih prava, a koji bi se mogao dovesti u vezu sa garancijama koje ov a prava pružaju.

Konačno, povodom istaknute povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka nije dostavila nijedan dokaz da je u postupku čije je trajanje osporeno i utvrđena joj povreda prava na suđenje u razumnom roku, došlo do povrede ovog načela, te se Sud nije upuštao u ocenu ovih njenih navoda.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, rešavajući kao u drugom delu izreke, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. U vezi sa zahtevom podnositeljke za naknadu troškova ustavnosudskog postupka, bez obzira što se on odnosi na obavezivanje tuženog, Ustavni sud, svakako, podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao pitanje naknade troškova postupka pred Ustavnim sudom, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu tih troškova. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine ( videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti