Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud utvrdio je povredu prava podnositeljke na suđenje u razumnom roku i na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne sudske odluke u postupku koji je trajao osam godina. Dosuđena je naknada nematerijalne štete i naloženo je hitno okončanje izvršnog postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Gordane Milijanović iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Gordane Milijanović i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 2711/06 povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nema terijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde i državne uprave.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Gordana Milijanović iz Čačka je 29. marta 2010. godine, preko punomoćnika Snežane Jokić, advokata iz Čačka, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 2711/06.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosi teljka, kao izvršni poverilac, podnela 22. novembra 200 4. godine Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Kompanije „Sloboda“ a.d. „Sloboda aparati“, Čačak, zaplenom i prenosom novčanih sredstava sa računa dužnika; da je po ovom predlogu doneto rešenje o izvršenju I. 5797/04 od 24. novembra 2004. godine ; da izvršenje nije bilo moguće sprovesti na novčanim sredstvima na računu dužnika, zbog čega je podnositeljka predložila promenu sredstva izvršenja - popis i prodaju pokretnih stvari dužnika; da je po ovom predlogu doneto rešenje I. 2711/06 od 30. juna 2006. godine; da je izvršni sud spise predmeta I. 2711/06 združio predmetu u drugom izvršnom postupku koji je vođen protiv istog dužnika tek po okončanoj prodaji pokretnih stvari, tako da nije preduzeta ni jedna radnja u postupku u periodu od četiri, odnosno šest godina; da je Opštinski sud u Čačku 21. oktobra 2009. godine, na predlog dužnika, doneo rešenje o prekidu postupka izvršenja , s obzirom na to da je nad dužnikom otvoren postupak restrukturiranja, a koje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Čačku. Podnositeljka smatra da su joj ovakvim postupanjem izvršnog suda povređena označena prava, kao i da prekid postupka nema utemelj enja u Zakonu o izvršnom postupku, te da su Agenciji za privatizaciju data ovlašćenja da upravlja izvršnim postupkom. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih prava, da naloži Osnovnom sudu u Čačku da hitno okonča postupak izvršenja, kao i da utvrdi pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne i materijalne štete prouzrokovane nesprovođenjem izvršenja. Takođe su traženi troškovi na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku I. 2711/06, i iz odgovora vršioca funkcije predsednika suda na ustavnu žalbu VIII Su. 888/12 od 23. oktobra 2012. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosteljka ustavne žalbe , u svojstvu izvršnog poveri oca, podnela je 22. novembra 2004. godine Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Kompanije „Sloboda“ a.d. „Sloboda Aparati“ iz Čačk a na osnovu izvršne isprave – prvostepene i izvršne presude na osnovu priznanja tog suda P1. 700/04 od 27. avgusta 2004. godine kojom je dužnik obavezan da za podnositeljku uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za određeni period. Predloženo je da se izvršenje sprovede zaplenom i prenosom novčanih sredstava sa računa dužnika. Po predlogu podnositeljke ustavne žalbe doneto je rešenje o izvršenju I. 5797/04 24. novembra 2004. godine.

Narodna banka Srbije – Odsek prinudne naplate vratila je 16. decembra 2004. godine Opštinskom sudu u Čačku napred navedeno rešenje o izvršenju radi otklanjanja nedostataka, sa obaveštenjem da izvršenje nije moguće sprovesti jer iznos glavnog duga nije preciziran.

Podnositeljka ustavne žalbe je 13. januara podnela uređen predlog za izvršenje sa opredeljenim iznosom glavnog duga. Po ovom predlogu sud je 7. februara 2005. godine doneo rešenje o izvršenju I. 5797/04 koje je Narodnoj banci Srbije dostavljeno 11. marta 2005. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 5797/04 od 7. septembra 2005. godine odbačen je kao neuredan predlog podnositeljke ustavne žalbe za donošenje dopunskog rešenja o izvršenju, nakon čega je podnositeljka 30. maja 2006. godine podnela predlog za promenu sredstva izvršenja, tražeći da se izvršenje sprovede popisom i prodajom pokretnih stvari dužnika. Predlog podnositeljke ustavne žalbe usvojen je rešenjem Opštinskog suda u Čačku Iv. 2711/06 od 30. juna 2006. godine.

Sudski izvršitelji su izlazili na lice mesta radi sprovođenja izvršenja 2. marta 2007. godine, 10. oktobra 2008. godine i 19. oktobra 2009. godine, pri čemu je na zapisniku od 19. oktobra 2009. godine konstatovano da se zapsinik o popisu, proceni i oglašavanju prodaje stvari dužnika nalazi u predmetu I. 1460/06. U ovom periodu podnositeljka ustavne žalbe se dva puta obraćala sudu tražeći sprovođenje izvršenja.

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 2711/06 od 2 0. oktobra 2009. godine prekinut je postupak izvršenja zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom . Navedenu odluku o prekidu postupka sud je doneo pozivajući se na odredbe člana 31. st. 1. i 2. i člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji, budući da je Agencija za privatizaciju 8. oktobra 2009. godine donela odluku o restruktuiranju dužnika.

Protiv rešenja o prekidu postupka podnositeljka ustavne žalbe je izjavil a žalbu, koja je rešenjem Višeg suda u Čačku Gž. 180/10 od 2. februara 2010. godine odbijena kao neosnovana, dok je rešenje Opštinskog suda u Čačku I. 2711/06 od 2 0. oktobra 2009. godine potvrđeno.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se podnositeljka poziva, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (č lan 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.)

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme podnošenja predloga za izvršenje, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.);

Odredbom člana 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija) (član 1.). Istim zakonom je propisano: da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital), u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno, da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom, da se u postupku privatizacije može prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (član 3. st. 1. do 3.); da su subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije - 1) Agencija za privatizaciju, 2) Akcijski fond i 3) Centralni registar za hartije od vrednosti, kao i da se u postupku privatizacije vodi Privatizacioni registar (član 4.); da je Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom (član 5. stav 1.).

Odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije.

Odredbama člana 19. Zakona o privatizaciji je propisano: da ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom (stav 1.); da restrukturiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restrukturiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito - 1) statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene, 2) otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično, 3) otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (stav 2.); da u subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije (stav 3.).

Odredbama člana 20ž Zakona o privatizaciji je propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se prekida postupak prinudnog izvršenja koji je u toku (stav 7.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom započeo podnošenjem predloga za izvršenje 22. novembra 200 4. godine Opštinskom sudu u Čačku, i da još uvek nije okončan. Dakle, p redmetni izvršni postupak do sada traje osam godina.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući navedene kriterijume, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka ustavne žalbe ima legitiman interes da se osporeni izvršni postupak okonča u kratkom roku , jer je pokrenut radi uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu.

Što se tiče ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka u neznatnoj meri doprinela dužini trajanja izvršnog postupka. Naime, podnositeljka ustavne žalbe je podnela neuredan predlog za izvršenje (istina, po kom je sud doneo rešenje o izvršenju) , zbog čega je Narodna banka Srbije 16. decembra 2004. godine Opštinskom sudu u Čačku vratila rešenje o izvršenju I. 5797/04 od 24. novembra 2004. godine radi otklanjanja nedostataka – opredeljivanja i označavanja iznosa glavnog duga, nakon čega je podnositeljka 13. januara 2005. godine podnela uređen predlog za izvršenje.

Ispitujući postupanje redovnih sudova, Ustavni sud je ocenio da u postupku, koji je po svojoj prirodi hitan, a koji, u konkretnom slučaju, nije bio složen, izvršni sud nije preduzimao sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka u najkraćem roku. Naime, iz vršni sud je skoro tri nedelje nakon podnošenja uređenog predloga za izvršenje 13. januara 2005. godine, doneo rešenje 2. februara 2005. godine. Nadalje, posle donošenja rešenja o promeni sredstva izvršenja Iv. 2711/06 od 30. juna 2006. godine, izvršni sud nije preduzeo nijedu radnju u cilju sprovođenja izvršenja sve do marta 2007. godine, kada je sudski izvršitelj prvi pu t izašao na lice mesta radi popisa pokretnih stvari dužnika, a sledeći put sudski izvršitelj je izašao na lice mesta nakon godinu i po dana.

Ustavni sud nalazi da je za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi, pored postupanja izvršnog suda u Čačku , bitno i postupanje Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i postupka restrukturiranja nad subjektom privatizacije, jer je izvršni dužnik, na osnovu odluke Agencije za privatizaciju od 8. oktobra 2009. godine, u postupku restrukturiranja, s obzirom na to da su radnje te Agencije uticale na tok izvršnog postupka i njegovu dužinu trajanja (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už–315/2008 od 13. novembra 2008. godine). Naime, nakon donošenja odluke Agencije za privatizaciju o pokretanju postupka restrukturiranja izvršnog dužnika, sud je , imajući u vidu sadržinu odredbe člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji, doneo rešenje kojim je prekinut postupak izvršenja zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom. Ustavni sud konstatuje da je u predmetu IUz-98/2009, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo Rešenje kojim nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji. U obrazloženju ovog rešenja Ustavnog suda, u oceni navoda inicijative kojima se poziva na nesaglasnost osporenih odredaba Zakona sa članom 32. stav 1. Ustava, kojima se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, pored ostalog, navedeno je: da Ustavni sud ukazuje da se odredba člana 20ž Zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. Zakona, koja izričito određuje krajnji rok (31. decembar 2008. godine) u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, a u suprotnom Agencija je bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije; da kako je cilj restrukturiranja subjekta privatizacije, saglasno članu 19. Zakona o privatizaciji, da nakon sprovedenog restrukturiranja Agencija proda kapital, odnosno imovinu metodom javnog tendera ili javne aukcije, a prema članu 14. Zakona, javni tender ili javna aukcija su morali da se objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine , to po stanovištu Ustavnog suda, nakon navedenog datuma više nije moguće sprovoditi restrukturiranje, već je Agencija za privatizaciju morala da pokrene postupak prinudn e likvidacije za sve neprivatizovane privredne subjekte. Iz izloženog sledi da se subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu nalaziti u postupku restrukturiranja. Takođe, Ustavni sud ukazuje da se i prema načelnom pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanog potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju, neće prekidati, a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je odlučujući o ovoj ustavnoj žalbi utvrdio da su nadležni sudovi pred kojima se vodio, kao i drugi državni organi koji su preduzimali pojedine radnje u vezi sa postupkom, a koji su doneli odluku o restrukturiranju preduzeća posle 31. decembra 2008. godine, odgovorni što postupak izvršenja ni posle osam godina nije okončan.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

6. Ocenjujući navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na imovinu, Ustavni sud je ocenio da je neizvršavanjem pravnosnažne i izvršne odluke suda, i to u periodu od osam godin a, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe i na mirno uživanje imovine, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. Naime, prema stavu Ustavnog suda, svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca. Stoga nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/ 2008 od 16. jula 2009. godine). Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti odluke u predmetima ''Kačapor i drugi protiv Srbije '', '' Burdov protiv Rusije'' ).

7. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 3. izreke, kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnih prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da se postupak iz tačke 1. okonča u najkraćem roku.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, obračunatom u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava, učinjenu neefikasnim i nedelotvornim postupanjem nadležnih organa i organizacija. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U vezi sa zahtevom za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je utvrdio da se zahtev za nakna du materijalne štete istaknut u ustavnoj žalbi odnosi na potraživanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, koje je predmet osporenog izvršnog postuka. Imajući u vidu da će predmetni izvršni postupak biti nastavljen, Ustavni sud smatra da podnositeljka ustavne žalbe ima mogućnost da svoje potraživanje naplati u izvršnom postupku i da zbog toga, u konkretnom slučaju, nema osnova za određivanje naknade materijalne štete (videti Odluku Ustavnog suda Už-1768/2009 od 15. decembra 2011. godine).

U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe , Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred Sudom snose svoje troškove.

8. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odre daba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević