Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao preko devet godina. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1767/2012
18.09.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. M . iz U . na I , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. septembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. M . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu P1. 1306/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M . iz U . na I . podneo je 12 . marta 2012. godine, preko punomoćnika M. M, advokata iz R, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog član om 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu P1. 1306/10.

Podnosilac ustavne žalbe iznosi hronološki tok postupka i ukazuje na postupanje prvostepenog suda koje je, po njegovom mišljenju, dovelo do toga da predmetni radni spor traje od 2003. godine. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Kraljevu P. 1306/10 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac S. M, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 4. avgusta 2003. godine Opštinskom sudu u Kraljevu tužbu protiv Mesne zajednice U . na I, radi poništaja odluke tužene od 21. jula 2003. godine kojom mu je otkazan ugovor o radu.

Na ročištu održanom 7. novembra 2003. godine, na predlog tužioca, postupak je prekinut iz razloga što je rešenjem inspektora rada Ministarstva za rad i zapošljavanje odloženo izvršenje odluke tužene od 21. jula 2003. godine.

Tužilac je 4. januara 2005. godine protiv tužene podneo novu tužbu kojom je tražio poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu od 16. decembra 2004. godine, a koja nije posebno zavedena, već je združena prethodno formiranom predmetu. Podneskom iz marta 2006. godine tužilac je obavestio sud da traži poništaj obe odluke tužene kojima mu je otkazan ugovor o radu, iako je prethodno dostavio akt tužene od 26. decembra 2004. godine kojim je stavljena van snage odluka o otkazu ugovora o radu od 21. jula 2003. godine.

Do donošenja prve po redu prvostepene presude P1. 1895/05 od 6. novembra 2006. godine, od ukupno deset zakazanih ročišta, dva nisu održana - jedno na predlog tužene, a drugo radi pribavljanja određenih dokaza. U ovom delu postupka izveden je dokaz saslušanjem određenog broja svedoka, tužioca i zastupnika tužene. Navedena prvostepena presuda ukinuta je rešenjem Okružnog suda u Kraljevu Gž. 252/07 od 20. marta 2007. godine.

U ponovnom postupku, pred prvostepenim sudom od ukupno 14 zakazanih ročišta, pet nije održano, od čega tri iz razloga na strani suda (dva zbog izmene u sastavu sudskog veća, a jedno zbog sprečenosti sudije), dok druga dva ročišta nisu održana na molbu tužene, odnosno zbog nedostavljanja dokaza traženih od Opštine Kraljevo. U ovom delu postupka ponovo su saslušavani svedoci i stranke.

Druga po redu prvostepena presuda P1. 1306/10, kojom je odlučeno o oba zahteva, doneta je 22. novembra 2010. godine, a iz suda je otpravljena 15. jula 2011. godine.

Nakon održane glavne rasprave pred Apelacionim sudom u Kragujevcu, postupak je pravnosnažno okončan presudom Gž1. 2789/11 od 10. oktobra 2012. godine, koja je tužiočevom punomoćniku uručena 5. decembra 2012. godine.

Prema stanju u spisima predmeta tužilac protiv drugostepene odluke nije izjavio vanredni pravni lek.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br . 125/04 , 111/09 i 36/11), koji se primenjivao do okončanja osporenog sudskog postupka, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovla čenja i sa što manje troškova (član 10.); da se presuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja, a da u složenijim predmetima sud može odložiti pismenu izradu presude za još 15 dana (član 341. stav 1.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče 8. novembra 2006. godine kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembar 2006. godine i da su u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka u obzir uzme celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni postupak po tužbi podnosioca ustavne žalbe trajao devet godina i dva meseca, što bi moglo da ukazuje da nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja koje u sporu treba raspraviti, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, po stupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja prava o kome se raspravljalo za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Po oceni Ustavnog suda, činjenična i pravna pitanja na koja je parnični sud trebalo da odgovori u predmetnom sporu nisu zahtevala sprovođenje složenog dokaznog postupka i nisu bila takve prirode da bi predstavljala opravdan razlog da osporeni sudski postupak traje preko devet godina.

Dalje, Ustavni sud je ocenio da je, s obzirom na prirodu tužbenog zahteva, ovaj spor bio od izuzetnog značaja za podnosioca jer se radilo o zahtevu kojim je tražen poništaj odluke na osnovu koje je podnosiiocu prestao radni odnos .

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac u određenoj meri doprineo dužini trajanja postupka, jer je na njegov predlog postupak bio u prekidu od novembra 2003. godine do januara 2005. godine, kada je podneo tužbu radi poništaja druge odluke kojom mu je otkazan ugovor o radu, a koja je združena već postojećem predmetu.

Analizirajući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud konstatuje da je prvostepenom sudu trebalo skoro osam meseci da ekspeduje pismeni otpravak druge po redu donete presude i da ukupno tri ročišta nisu održana iz razloga koji stoje na strani tog suda.

Polazeći od toga da se, s jedne strane radilo o postupku za koji procesni zakon propisuje potrebu hitnog rešavanja, a s druge strane da činjenična i pravna pitanja koja je trebalo raspraviti nisu zahtevala sprovođenje obimnog i složenog dokaznog postupka, Ustavni sud je ocenio da razlozi za činjenicu što je konkretan radni spor okončan posle devet godina i dva meseca prevashodno stoje na strani prvostepenog suda.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u predmetnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1 Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13-US), usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, ali i određeni doprinos na strani podnosioca. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu satisfakciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne šetete kojom se oštećenom pruža odgovarajuća satisfakcija zbog utvrđene povrede prava.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema uslova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti