Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog prekida izvršenja protiv preduzeća u restrukturiranju

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Neizvršavanje pravnosnažne presude usled dugotrajnog postupka restrukturiranja dužnika, koji sprovodi Agencija za privatizaciju, ugrožava suštinu zajemčenih prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1768/2010
15.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dobrile Nikolić iz Ježevice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dobrile Nikolić izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Čačku I. 1273/09 od 30. oktobra 2009. godine i rešenja Višeg suda u Čačku Gž. 192/10 od 18. februara 2010. godine i utvrđuje da su podnositeljki ustavne žalbe povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dobrila Nikolić iz Ježevice je 29. marta 2010. godine, preko punomoćnika Snežane Jokić, advokata iz Čačka, izjavila ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Čačku I. 1273/09 od 30. oktobra 2009. godine i rešenja Višeg suda u Čačku Gž. 192/10 od 18. februara 2010. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnositeljka ustavne žalbe Opštinskom sudu u Čačku podnela predlog za izvršenje 7. septembra 2009. godine na osnovu izvršne isprave – presude Opštinskog suda u Čačku P1. 297/08 od 9. decembra 2008. godine, protiv dužnika Kompanije „Sloboda“ a. d. „Sloboda aparati“; da je Opštinski sud, postupajući po predlogu, doneo rešenje I. 1273/09 od 24. septembra 2009. godine kojim je odredio izvršenje; da podnositeljka ustavne žalbe nije naplatila potraživanje jer su izvršnom dužniku računi bili u blokadi, niti je sud preduzeo radnje u pogledu drugog načina izvršenja – prodaje nepokretnosti izvršnog dužnika; da je Opštinski sud u Čačku rešenjem I. 1273/09 od 30. oktobra 2009. godine prekinuo postupak izvršenja, zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom, koje je potvrđeno od strane Višeg suda u Čačku rešenjem Gž. 192/10 od 18. februara 2010. godine; da podnositeljka smatra da su joj povređena navedena prava jer nije uspela da namiri svoja potraživanja utvrđena pravnosnažnom i izvršnom presudom; da prekid postupka izvršenja nema utemeljenja u Zakonu o izvršnom postupku; da su faktički Agenciji za privatizaciju data ovlašćenja da upravlja izvršnim postupkom. Podnositeljka je zahtevala naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava se jemči svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. Ustava je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, u spis predmeta I. 1273/09 Osnovnog suda u Čačku, kao i u podatke Agencije za privatizaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac, 7. septembra 2009. godine podnela Opštinskom sudu u Čačku (u daljem tekstu: Opštinski sud) protiv izvršnog dužnika Kompanije „Sloboda“ a. d. „Sloboda aparati“ iz Čačka predlog za izvršenje - a) prodajom nepokretnosti dužnika i b) plenidbom novčanih sredstava sa računa dužnika, a na osnovu izvršne isprave - presude Opštinskog suda P1. 297/08 od 9. decembra 2008. godine.

Opštinski sud je 24. septembra 2009. godine doneo rešenje I. 1273/09 kojim je usvojio predlog za izvršenje, kao i zaključak kojim je naložio Narodnoj banci Srbije - Odeljenju za prinudnu naplatu Kragujevac, da sa računa izvršnog dužnika izvrši plenidbu novčanih sredstava, kao i da obavesti sud o toku sprovođenja izvršenja.

Opštinski sud je zatim 30. oktobra 2009. godine doneo osporeno rešenje I. 1273/09 kojim je prekinut postupak izvršenja zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom.

Postupajući po žalbi izvršnog poverioca, Viši sud u Čačku je rešenjem Gž. 192/10 od 18. februara 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio rešenje Opštinskog suda I. 1273/09 od 30. oktobra 2009. godine. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je Agencija za privatizaciju 8. oktobra 2009. godine donela odluku o restrukturiranju Kompanije „Sloboda“ a. d. „Sloboda aparati“ iz Čačka; da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo, odnosno odredbu člana 20ž stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, kojom je propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja, dok je stavom 7. istog člana predviđeno da se postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida; da su neosnovani žalbeni navodi da je prvostepeni sud zanemario odredbu o međunarodnim obavezama naše države da usaglasi propise sa međunarodnim konvencijama, jer je sud, u konkretnom slučaju, primenio izričitu zakonsku odredbu.

4. Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija) (član 1.). Istim zakonom je propisano: da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital), u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno, da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom, da se u postupku privatizacije može prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (član 3. st. 1. do 3.); da su subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije - 1) Agencija za privatizaciju, 2) Akcijski fond i 3) Centralni registar za hartije od vrednosti, kao i da se u postupku privatizacije vodi Privatizacioni registar (član 4.); da je Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom (član 5. stav 1.).

Odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji je propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije.

Odredbama člana 19. Zakona o privatizaciji je propisano: da ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom (stav 1.); da restrukturiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restrukturiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito - 1) statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene, 2) otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično, 3) otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (stav 2.); da u subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije (stav 3.).

Odredbama člana 20ž istog Zakona je propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija za privatizaciju, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se prekida postupak prinudnog izvršenja koji je u toku (stav 7.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija za privatizaciju obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

5. Analizirajući osporena rešenja sa stanovišta označenih Ustavom zajemčenih prava, Ustavni sud nalazi da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi, pored postupanja redovnih sudova u Čačku, koji su svoje odluke o odbijanju predloga za izvršenje zasnovali na odredbi člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji, bitno i postupanje Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i postupka restrukturiranja nad subjektom privatizacije, jer je izvršni dužnik, na osnovu odluke Agencije za privatizaciju broj 10-4453/09-351-1/01 od 8. oktobra 2009. godine, u postupku restrukturiranja.

Dakle, u takvoj situaciji potrebno je preispitati ne samo postupanje sudova pred kojima se vodio postupak po predlogu podnositeljke ustavne žalbe za dozvolu izvršenja, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji su preduzimali pojedine radnje u vezi sa tim postupkom, a koje su bile odlučujuće za konačan ishod izvršnog postupka (videti Odluku Ustavnog suda Už–315/2008 od 13. novembra 2008. godine). Imajući u vidu da je odredbom člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji propisano da se protiv izvršnog dužnika ne može vršiti prinudna naplata do okončanja postupka restrukturiranja, te činjenicu da Agencija za privatizaciju od 8. oktobra 2009. godine kada je donela odluku o pokretanju postupka restrukturiranja izvršnog dužnika broj 10-4453/09-351-1/01, pa do danas - ni posle dve godine nije okončala postupak restrukturiranja, Ustavni sud smatra da, iako se odugovlačenje u izvršenju presude ili pak njeno neizvršenje može opravdati u posebnim okolnostima, to ne sme biti tako da ugrožava suštinu prava zajemčenih Ustavom. Takav stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava (videti presudu u predmetu Immobiliare Saffi protiv Italije, broj aplikacije 22774/93, stav 74, i presudu u predmetu Kačapor i drugi protiv Srbije, broj aplikacije 2269/06 od 15. januara 2008. godine, stav 107.). Ustavni sud ocenjuje da, bez obzira na to da li je izvršni dužnik fizičko lice, privatno pravno lice ili pravno lice u većinskom državnom vlasništvu, na državi je da preduzme sve mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće njenog aparata (videti presudu u predmetu Pini i drugi protiv Rumunije, broj aplikacije 78028/01 i 78029/01 i presudu u predmetu Kačapor i drugi protiv Srbije, stav 108). Ustavni sud je ovakav stav već zauzeo u svojoj Odluci Už-2008/2009 od 2. juna 2011. godine.

U vezi sa iznetim, Ustavni sud konstatuje da je neizvršavanjem pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda P1. 774/08 od 29. aprila 2009. godine, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Naime, svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca. Stoga nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava (videti Odluke Ustavnog suda: Už-1455/08 od 16. jula 2009. godine i Už-122/09 od 21. januara 2010. godine). Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je u svojoj praksi izrazio slično stanovište u predmetu Kačapor i drugi protiv Srbije, kao i u predmetu Burdov protiv Rusije, broj aplikacije 59498/00, presuda od 7. maja 2002. godine.

Polazeći od svega navedenog, a imajući u vidu postupanje Agencije za privatizaciju, koje je za pravnu posledicu imalo donošenje osporenih rešenja Opštinskog suda i Višeg suda u Čačku, kao i činjenicu da podnositeljka ustavne žalbe ni dve godine nakon pokretanja izvršnog postupka nije uspela da namiri svoje potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom, Ustavni sud je zaključio da su, u konkretnom slučaju, povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i mirno uživanje imovine zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke, odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na imovinu ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona.

U vezi sa zahtevom za naknadu materijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je Vrhovni kasacioni sud 24. februara 2011. godine zauzeo pravno shvatanje da će se, izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju koji su prekinuti, nastaviti i okončati. S obzirom na to da se iznos naknade materijalne štete istaknut u ustavnoj žalbi odnosi na isplatu novčanog potraživanja – razlike u zaradi, utvrđenog pravnosnažnom presudom Opštinskog suda P1. 297/08 od 9. decembra 2008. godine, a da se u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda, postupak izvršenja takvog potraživanja može nastaviti protiv subjekta privatizacije u restrukturiranju, Ustavni sud smatra da podnosilac ustavne žalbe ima mogućnost da svoje potraživanje naplati u predmetnom izvršnom postupku i da zbog toga nema osnova da se odredi naknada materijalne štete u konkretnom slučaju.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog prekida izvršenja protiv preduzeća u restrukturiranju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti