Usklađivanje naknade nematerijalne štete sa praksom Evropskog suda za ljudska prava

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade štete za povredu prava na suđenje u razumnom roku. Sud je povećao iznos naknade sa 400 na 800 evra, pozivajući se na praksu Evropskog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po u postupku po ustavnim žalbama S. G . i S . F, obe iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. aprila 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. G . i utvrđuje da je presudom presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 247/18 od 22. marta 2018. godine i presudom Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 1151/17 od 26. januara 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe S . G . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presud a Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 247/18 od 22. marta 2018. godine i Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 1151/17 od 26. januara 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuju se ustavne žalbe S. G . i S . F . izjavljene zbog povrede prava na imovinu , iz člana 58. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. G . i S . F, obe iz Leskovca, podnele su Ustavnom sudu, 28. febru ara i 27. decembra 2017. godine, ustavne žalbe zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10. Podnositeljka S. F . je istakla i povredu prava na pravično suđ enje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio postupke po ustavnim žalbama radi jedinstvenog postupanja.

Podnositeljke ustavnih žalbi navode da u predmetnom stečajnom postupku još uvek nisu namirile potraživanja po osnovu radnog odnosa kod stečajnog dužnika, s tim da je Privredni sud u Leskovcu podnositeljki S. G . usvojio prigovor radi ubrzavanja postupka i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, uz nalog postupajućim stečajnim sudijama da preduzmu sve procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak.

Podneskom od 24. maja 2018. godine, podnositeljka S. G . je osporila i presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 247/18 od 22. marta 2018. godine i Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 1151/17 od 26. januara 2018. godine, ističući povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Osporenim presudama je navedenoj podnositeljki pravnosnažno dosuđen iznos od 400 evra, na ime pravičnog zadovoljenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku.

Podnositeljka ustavne žalbe S. G, pored ostalog, navodi da je dosuđeni iznos na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku suprotan praksi Evropskog suda za ljudska prava koji delotvornost pravnog sredstva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ceni i sa aspekta dosuđene visine naknade nematerijalne štete. Od Ustavnog suda se traži da usvoji ustavnu žalbu i dosudi naknadu nematerijalne štete u visini od 700 evra, što predstavlja razliku između iznosa koji je imenovanoj podnositeljki ustavne žalbe dosuđen osporenim presudama i iznosa od 1.100 evra koliko je ona tužbom potraživala. Takođe, ova podnositeljka je istakla i zahtev za naknadu troškova postupka po ustavn oj žalb i.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavne žalbe i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 140/17 od 27. januara 201 7. godine usvojen je prigovor radi ubrzavanja postupka predlagača S . G, ovde podnositeljke ustavne žalbe , te je utvrđeno da joj je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo postupajućim stečajnim sudijama da preduzmu sve mere kako bi se postupak što pre okončao .

Osporenom presudom Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 1151/17 od 26. januara 2018. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje S . G, ovde podnositeljke ustavne žalbe , pa je tužena Republika Srbija – Privredni sud u Leskovcu obavezana da tužilji, na ime naknade nematerijalne štete izazvan e povredom prava na suđenje u razumnom roku , isplati iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zateznom kamatom po sto pi ECB od dana presuđenja do konačne isplate, dok je u stavu drugom izreke odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u delu preko dosuđenog do tražen og iznosa od 1 .100 evra.

Osporenom presudom Višeg suda Leskovcu Gžrr. 247/18 od 22. marta 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i u celini potvrđena osporena presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 1151/17 od 26. januara 2018. godine .

4. Odlučujući najpre o ustavnoj žalbi podnositeljke S. G . u delu kojim se osporavaju presude Višeg suda u Leskovcu i Osnovnog suda u Leskovcu, Ustavni sud konstatuje da se navodi o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava zasnivaju na tvrdnji da visina novčanog obeštećenja koja joj je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nije adekvatna.

U vezi osnovanosti ovih navoda i tvrdnji podnositeljke S . G , Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/18 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije, predstavka broj 41285/19, od 19. decembra 2019. godine.

Naime, Evropski sud se u navedenoj odluci prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ , Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom osporavaju presud e koj ima je podnosi teljki pravosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoja pravosnažno dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku RS“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S. J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) , dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom Odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnositeljki ustavne žalbe S . G . povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće u društvenoj svojini (DP I . „I .“ p.o. Leskovac), Ustavni sud je utvrdio da je osporenim presudama Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 247/18 od 22. marta 2018. godine i Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 1151/17 od 26. januara 2018. godine, kojima je , na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 23/10, pravosnažno dosuđen iznos od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti, povređeno pravo imenovane podnositeljke na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr.zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio , odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se takođe poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava. S tim u vezi, Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 247/18 od 22. marta 2018. godine i Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 1151/17 od 26. januara 2018. godine, kao i za sve ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Ustavni sud ukazuje da dosuđenjem iznosa od 800 evra nije prekoračen zahtev ustavne žalbe, imajući u vidu da iznos od 700 evra, koliko je podnositeljka S. G . označila u zahtevu o kome Sud treba da odluči, zapravo, predstavlja razliku između iznosa za koji ona smatra da joj po ovom osnovu pripada i onog koji joj je dosuđen osporenim presudama.

6. Što se tiče dela ustavne žalbe u kome se ističe povreda prava na imovinu u predmetnom stečajnom postupku, Ustavni sud podseća da je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), koji je počeo da se primenjuje 21. maja 2014. godine, u pravni sistem Republike Srbije uvedeno novo pravno sredstvo – zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku o kome odlučuju nadležni redovni sudovi, a da je 1. januara 2016. godine stupio na snagu Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), kojim je takođe predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni redovni sud, a ne Ustavni sud. Takođe, odredbom člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku je predviđeno da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da podnositeljke ustavne žalbe, pre obraćanja Ustavnom sudu, nisu iskoristile sva Zakonom predviđena pravna sredstva za zaštitu svojih prava u redovnom postupku, utoliko što podnositeljka S. G . nije podnela tužbu za naknadu imovinske štete, dok podnositeljka S . F . nije koristila nijedno od navedenih pravnih sredstava, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka u delu u kome se ističe povreda prava na imovinu, pa je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavne žalbe odbacio, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, podnositeljka ustavne žalbe S. F . samo formalno ističe, ne iznoseći razloge na kojima zasniva svoje tvrdnje.

Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnositeljke S. G . o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio način otklanjanja štetnih posledica.

U pogledu zahteva iste podnositeljke za naknadu troškova postupka po ustavnoj žalbi, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usklađivanje naknade nematerijalne štete sa praksom Evropskog suda za ljudska prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti