Odbacivanje ustavne žalbe koja zahteva preispitivanje zakonitosti sudskih odluka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, jer podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge za tvrdnju o povredi prava, već je tražio da Sud, kao instancioni sud, ponovo ocenjuje činjenično stanje i primenu prava od strane redovnih sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivere Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Milića iz Negotina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. decembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Aleksandra Milića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Negotinu P. 124/06 od 17. septembra 2007. godine, presude Okružnog suda u Negotinu Gž. 156/08 od 13. oktobra 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 3683/08 od 20. maja 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandar Milić iz Negotina je 25. septembra 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Negotinu P. 124/06 od 17. septembra 2007. godine, presude Okružnog suda u Negotinu Gž. 156/08 od 13. oktobra 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 3683/08 od 20. maja 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije odbijena njegova revizija izjavljena protiv presude Okružnog suda u Negotinu Gž. 156/08 od 13. oktobra 2008. godine. Navedenom presudom Okružnog suda u Negotinu je potvrđena presuda Opštinskog suda u Negotinu P. 124/06 od 17. septembra 2007. godine, kojom je: u stavu prvom - usvojen tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog M.S. i utvrđeno da je tužilac-protivtuženi suvlasnik sa udelom od 89,28% na poslovno-stambenoj zgradi...što je tuženi-protivtužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, dužan priznati i tužiocu-protivtuženom putem fizičke deobe pripadajući udeo ustupiti u posed i na korišćenje, dok je tužbeni zahtev tužioca-protivtuženika za višak preko dosuđenog udela od 89,28% a do traženog udela od 89,30% odbijen kao neosnovan; u stavu drugom - odbačena tužba tuženog-protivtužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, u delu tužbenog zahteva kojim je tražio da sud svojom odlukom utvrdi da tužilac-protivtuženi M.S. nije potpisao ponude za kupovinu poslovnog prostora...; u stavu trećem - odbijen kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da sud svojom odlukom utvrdi da je tuženi-protivtužilac vlasnik po osnovu kupovine južnog dela zgrade...sa pravom korišćenja zemljišta pod ovim delom objekta i za redovnu upotrebu istog, te da se tužilac-protivtuženi M.S. obaveže da tuženom-protivtužiocu ovo pravo prizna i trpi da se tuženi-protivtužilac uknjiži kao vlasnik navedenog dela nepokretne imovine; u stavu četvrtom - obavezan tuženi-protivtužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, da tužiocu-protivtuženiku nadoknadi troškove postupka.
Podnosilac ustavne žalbe smatra da je činjenično stanje nepotpuno i pogrešno utvrđeno i da su počinjene brojne povrede parničnog postupka. U samo jednoj rečenici podnosilac ustavne žalbe obrazlaže povredu prava na suđenje u razumnom roku navodeći „da je postupak do donošenja prvostepene presude dugo trajao i da su u tom periodu provedeni mnogi dokazi, ali da opštinski sud ove dokaze ne ceni niti daje razloge u obrazloženju presude da li je istima poklonio veru, te sa kojih razloga istima nije poklonio veru, kao i zbog čega, što predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. Zakona o parničnom postupku, koju bitnu povredu odredaba parničnog postupka je počinio i Okružni sud rešavajući po žalbi i Vrhovni sud rešavajući po reviziji". Predložio je da Ustavni sud poništi osporene presude i predmet vrati na ponovno suđenje Opštinskom sudu u Negotinu, kao i da odloži izvršenje osporenih presuda.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Prema članu 85. stav 1. Zakona, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži i razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se u postupku po ustavnoj žalbi ispituje samo postojanje povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, dakle ustavna zasnovanost osporenih pojedinačnih akata i radnji.
3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava na koja se žalbom ukazuje. Istovremeno, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe ponavlja identične žalbene razloge već navedene u reviziji izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Negotinu Gž. 156/08 od 13. oktobra 2008. godine, čime zapravo zahteva od Ustavnog suda da kao instancioni sud ispita zakonitost odluka redovnih sudova i da utvrdi da je u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, u suštini, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega je i materijalno pravo pogrešno primenjeno.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom, pa se stoga i razlozi ustavne žalbe moraju zasnivati isključivo na konkretnim navodima kojima se ukazuje na povredu odredaba Ustavom zajemčenih prava, a sa stanovišta njegove Ustavom utvrđene sadržine. Formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava ne čini po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.
Ustavni sud je posebno cenio navod podnosioca ustavne žalbe u delu u kome je istakao da smatra da mu je povređeno i pravo na suđenje u razumnom roku, ali je našao da podnosilac, zapravo, i ovu povredu obrazlaže pogrešno utvrđenim činjeničnim stanjem, iz čega, po oceni Ustavnog suda, sledi da težište njegovog osporavanja nije dužina trajanja postupka, već ocena dokaza u parničnom postupku. Ustavni sud ocenjuje da se istaknuta povreda Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku ne može dovesti u vezu sa datim razlozima i postavljenim zahtevom u predmetnoj ustavnoj žalbi.
Dakle, imajući u vidu da se u podnetoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, već se od Ustavnog suda traži da, ocenjujući zakonitost osporenih presuda donetih u parničnom postupku, postupa kao instancioni sud u odnosu na redovne sudove, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom predviđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe koja zahteva preispitivanje zakonitosti sudskih odluka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti