Usvajanje ustavne žalbe zbog proizvoljnog odbacivanja revizije u radnom sporu o poništaju aneksa

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu, utvrdivši da je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio procesno pravo. Opšte pravilo o dozvoljenosti revizije kada drugostepeni sud preinači prvostepenu presudu važi i za radne sporove, a ne samo za sporove o prestanku radnog odnosa.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. R. iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. marta 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. R. i utvrđuje da je stavom drugim izreke rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1988/21 od 3. septembra 2021. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1988/21 od 3. septembra 2021. godine, u stavu drugom izreke, i određuje da Vrhovni sud o reviziji podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 3537/20 od 14. aprila 2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. R. iz Novog Sada podnela je Ustavnom sudu, 27. decembra 2021. godine, preko punomoćnika D. K, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1988/21 od 3. septembra 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava.

Podnositeljka ustavne žalbe osporava pravnu ocenu Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije koju je podnela na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, kao i neprihvatanje Vrhovnog kasacionog suda da o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. navedenog zakona. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeni akt.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 24. decembra 2018. godine, u svojstvu tužilje, podnela Osnovnom sudu u Novom Sadu tužbu protiv tuženog JKP „L.“ Novi Sad, radi poništaja aneksa ugovora o radu broj 08-0811/3-18 od 24. oktobra 2018. godine i obavezivanja tuženog da je rasporedi na poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu njene stručne spreme, kao i radnom iskustvu.

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1. 1114/20 od 22. oktobra 2020. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila poništaj aneksa ugovora o radu, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Odlučujući o žalbi tuženog, Apelacioni sud u Novom Sadu je doneo presudu Gž1. 3537/20 od 14. aprila 2021. godine, kojom je prvostepena presuda preinačena, tako što je tužbeni zahtev tužilje u celini odbijen kao neosnovan.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1988/21 od 3. septembra 2021. godine, u stavu prvom izreke, nije prihvaćeno odlučivanje o reviziji tužilje kao posebnoj (izuzetno dozvoljenoj), a u stavu drugom izreke je revizija odbačena kao nedozvoljena.

U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je Vrhovni kasacioni sud našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer u konkretnom slučaju ne postoji nijedan od razloga navedenih u odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku; da ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena; da su odredbama glave XXIX Zakona o parničnom postupku propisana posebna pravila za postupak u parnicama iz radnih odnosa, dok se ostale odredbe tog Zakona primenjuju kada odredbama navedene glave nije drugačije određeno; da je članom 441. Zakona o parničnom postupku propisano da je revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa; da je predmet spora u ovoj parnici poništaj aneksa ugovora o radu, na osnovu kojeg je tužilja raspoređena na druge poslove i utvrđena joj je zarada na tim poslovima; da se tužbeni zahtev, dakle, ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku, pa zato revizija tužilje nije dozvoljena; da nije od značaja ni to što je pobijanom drugostepenom presudom preinačena prvostepena presuda, jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koja reguliše postupak u radnim sporovima, propisana dozvoljenost revizije samo u slučajevima iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, iz kog razloga se ne primenjuje pravilo o dozvoljenosti revizije u slučaju preinačenja prvostepene presude, u smislu člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku; da je, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu drugom izreke.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 403. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20) (u daljem tekstu: ZPP) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (stav 1.), da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka (stav 2. tačka 2)).

Za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu od značaja su i odredbe ZPP, a koje su navedene u odlukama Ustavnog suda Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine i Už-4885/2017 od 21. marta 2019. godine (videti na veb-stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

5. Razmatrajući navode podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud konstatuje da ona svoje navode zasniva na tvrdnji da je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio odredbe merodavnog procesnog prava prilikom odlučivanja o dozvoljenosti revizije u parnici u sporu iz radnog odnosa.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Vrhovni kasacioni sud odluku o nedozvoljenosti revizije, u konkretnom slučaju, zasnovao na stanovištu da se radi o sporu iz radnog odnosa, ali ne o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa u kome je revizija, saglasno članu 441. ZPP, uvek dozvoljena.

Ustavni sud ukazuje da ZPP predviđa u kojim parnicama iz radnog odnosa je revizija uvek dozvoljena, ali ne isključuje pravo stranke da i u drugim sporovima iz radnog odnosa u kojima se odlučuje o nekom pravu ili obavezi zaposlenog, izjavi reviziju, ako su za to ispunjeni zakonski uslovi. Ovakva ocena Ustavnog suda utemeljena je na odredbi člana 436. ZPP, kojom je predviđeno da će se u parnicama iz radnog odnosa, ako u delu ZPP kojim je uređen ovaj poseban parnični postupak ne postoje posebne odredbe, primenjivati ostale odredbe ovog zakona. U tom smislu, izmenama ZPP, koje su stupile na snagu 31. maja 2014. godine, dakle pre podnošenja tužbe u konkretnom slučaju, dopunjena je odredba člana 403. stav 2. ZPP, tako što je predviđeno da je revizija uvek dozvoljena i u situaciji kada je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, odnosno kada je taj sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (odredbe tač. 2) i 3) stava 2. člana 403. ZPP). Prema pravnom stavu Ustavnog suda, izraženom u Odluci Už-7147/2015 od 19. jula 2018. godine, od ovog pravila postoji izuzetak, a koji se odnosi na sporove male vrednosti, budući da je odredbom člana 479. stav 6. ZPP izričito propisano da revizija nije dozvoljena u postupku u sporovima male vrednosti. S obzirom na to da se, prema odredbi člana 469. ZPP, sporovi iz radnih odnosa ne smatraju sporovima male vrednosti, Ustavni sud, s obzirom na prethodno izloženo, nalazi da stanovište Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije izjavljene protiv drugostepene presude kojom je preinačena prvostepena presuda, tako što je tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe, u parnici u sporu iz radnog odnosa, odbijen u celini kao neosnovan, nije utemeljeno na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog zakona. Ovakvo stanovište Ustavni sud je već iskazao u svojim odlukama Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine i Už-4885/2017 od 21. marta 2019. godine.

Sledom svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe stavom drugim izreke osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1988/21 od 3. septembra 2021. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja u označenom delu i određivanjem da Vrhovni sud novu odluku o reviziji podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 3537/20 od 14. aprila 2021. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Nakon što je podnositeljki utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio da se štetne posledice otklone ponovnim odlučivanjem o predmetnoj reviziji, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u delu kojim se osporava stav prvi izreke rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1988/21 od 3. septembra 2021. godine, te je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Takođe, Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava iz člana 36. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i odredio način otklanjanja štetnih posledica.

8. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog proizvoljnog odbacivanja revizije u radnom sporu o poništaju aneksa

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti