Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pristup sudu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje Višeg suda u Beogradu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Pogrešno je tumačenje da je tužilac bio dužan da se obrati Pravobranilaštvu pre tužbe protiv RFPIO, koji je samostalno pravno lice.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1774/2013
05.11.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vere Đekić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbi je, na sednici Veća održanoj 5. novembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Vere Đekić i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 7856/12 od 12. decembra 2012. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 7856/12 od 12. decembra 2012. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužilje izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 7992/12 od 28. maja 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vera Đekić iz Beograda podnela je, 4. marta 2013. godine, preko punomoćnika Branka Franc Butolena, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe ističe da nije ustavnoprihvatljiv stav drugostepenog suda da se pre podnošenja tužbe ona kao tužilac morala obratiti Republičkom javnom pravobraniocu radi mirnog rešavanja spora. Ovo stoga što tužena nije bila Republika Srbija, već Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje koji u upravnim i sudskim postupcima ne zastupa navedeno pravobranilaštvo.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporeno rešenje i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je podnela tužbu protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, sa sedištem u Beogradu, Ul. dr Aleksandra Kostića broj 9, zbog sticanja bez osnova.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 7992/12 od 28. maja 2012. godine, stavom prvom izreke, odbačena je tužba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, podneta 12. aprila 2012. godine, dok je stavom drugim izreke otkazano ročište koje je bilo zakazano za 9. jul 2012. godine.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 7856/12 od 12. decembra 201 2. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno ožalbeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 7992/12 od 28. maja 2012. godine. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da je prvostepeni sud, u smislu člana 193 . ZPP, odbacio tužbu tužilje i otkazao ročište zakazano za 9. jul 2012. godine, s obzirom na to da se tužilja pre podnošenja tužbe nije obratila Republičkom javnom pravobranilaštu radi mirnog rešavanja spora. Ovakav zaključak prvostepenog suda, kao pravilan prihvata i Viši sud, navodeći da iz člana 193 . ZPP nedvosmisleno proizilazi da je kao uslov za dopuštenost pružanja pravne zaštite u parnicama u kojima je država tužena strana, predviđen prethodni postupak radi pokušaja mirnog rešenja spora, što u konkretnom slučaju tužilja nije učinila.

4. Odredbom člana 3 2. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnositeljka poziva, utvrđeno je da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, broj 72/11) je propisano: da je lice koja namerava da podnese tužbu protiv Republike Srbije, dužno da pre podnošenja tužbe Republičkom javnom pravobranilaštvu dostavi predlog za mirno rešavanje spora, osim ako je posebnim propisom predviđen rok za podnošenje tužbe, te da predlog za mirno rešavanje spora mora da sadrži sve podatke iz člana 192. ovog zakona, da će sud odbaciti tužbu kao nedozvoljenu, ako nije podnet predlog iz stava 1. ovog člana, kao i da se odredbe st. 1. do 5. ovog člana shodno primenjuju i u slučaju podnošenja tužbe protiv jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kada se predlog za mirno rešavanje spora podnosi nadležnom pravobranilaštvu, odnosno ovlašćenom zastupniku jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave (član 193. st. 1, 4. i 6.).

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09, 101/10 i 93/12) je propisano: da penzijsko i invalidsko osiguranje obezbeđuje i sprovodi fond, te da je fond pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kome se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđuju sredstva za ovo osiguranje (član 150.) ; da direktor fonda organizuje rad i poslovanje u fondu i odgovara za zakonitost rada u fondu i predstavlja i zastupa fond (član 167. stav 1. tač. 1) i 2)); da upravne, analitičke, finansijske, administrativne, tehničke i druge poslove utvrđene zakonom, statutom i drugim aktima fonda obavljaju zaposleni u fondu koji čine stručnu službu fonda, da fond može ugovoriti da poslove iz stava 1. ovog člana, u celini ili delimično, obavlja druga organizacija, odnosno organ (član 168.).

Statutom Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ("Službeni glasnik RS", br. 31/08 i 37/08) je propisano da je Fond pravno lice koje ima status organizacije za obavezno socijalno osiguranje, sa pravima i obavezama utvrđenim zakonom i ovim statutom i upisuje se u sudski registar, da je Fond nosilac prava, obaveza i odgovornosti u pravnom prometu u odnosu na sredstva kojima raspolaže, kao i da je sedište Fonda u Beogradu, Dr Aleksandra Kostića broj 9.

5. Imajući u vidu navedene ustavnopravne razloge na kojima podnositeljka temelji tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud ukazuje da pravo na pristup sudu, kao segment prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32 . stav 1. Ustava, podrazumeva da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama. Povreda ovog prava sastojala bi se u uskraćivanju stranci prava da se obrati sudu radi ostvarivanja ili zaštite njenih prava, odnosno radi preispitivanja za nju spornih obaveza. Uskraćivanje ovog prava postoji, kako u slučaju potpunog onemogućavanja obraćanja sudu, tako i u slučaju stvaranja uslova za obraćanje sudu koji bi pristup sudu učinili znatno otežan im, u meri da pristup sudu čine nemogućim u značajnom broju slučajeva.

Odredbom člana 193. Zakona o parničnom postupku, kao procesna pretpostavka za dopuštenost tužbe protiv Republike Srbije, bila je propisana obaveza potencijalnog tužioca da pre podnošenja tužbe, Republičkom javnom pravobranilaštvu dostavi predlog za mirno rešavanje spora .

Ocenjujući da li je u predmetnom parničnom postupku došlo do arbitrerne primene procesnog prava na štetu podnositeljke, Ustavni sud je pošao od odredaba propisa kojima je ure đen pravni status Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, i zaključio da navedeni Fond ima svojstvo pravnog lica i da samostalno učestvuje u sudskim postupcima, te da Republičko javno pravobranilaštvo nije zakonski zastupnik tog fonda.

Imajući u vidu navedeno i da je, u konkretnom slučaju, podnositeljka ustavne žalbe podnela tužbu protiv Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, a ne protiv Republike Srbije, Ustavni sud nalazi da je ustavnopravno neprihvatljiv stav drugostepenog suda da je podnositeljka bila u obavezi da pre podnošenja tužbe dostavi Republičkom javnom pravobranilaštvu predlog za mirno rešavanje spora.

U vezi sa napred iznetim, Ustavni sud smatra da je odbij anjem nadležnih sudova da postupaju po tužbi podnositeljke, zbog njene navodne nedopuštenosti, njoj povređeno pravo na pristup s udu, kao jedan od elemenata prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 7856/12 od 12. decembra 2012. godine i odredio da taj sud donese novu odluku o žalbi tužilje izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 7992/12 od 28. maja 2012. godine.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pristup sudu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti