Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedostatka ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu. Deo žalbe koji se odnosi na nižestepene presude odbačen je kao neblagovremen, dok je deo protiv rešenja revizijskog suda odbačen jer podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge, već je osporavao činjenično stanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Đorđa Ivića iz sela Preoce, opština Gračanica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Đorđa Ivića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1313/08 od 5. novembra 2009. godine, presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. broj 2582/03 od 4. marta 2005. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž. broj 17011/05 od 16. avgusta 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Đorđe Ivić iz sela Preoce, opština Gračanica, je 17. marta 2010. godine podneo Prvom osnovnom sudu u Beogradu ustavnu žalbu, koja je prosleđena Ustavnom sudu, protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1313/08 od 5. novembra 2009. godine, zbog "povređivanja i uskraćivanja ljudskih prava i povrede prava na suđenje u razumnom roku".

Podnosilac ustavne žalbe u ustavnoj žalbi ponavlja navode iz tužbe u parničnom postupku koji je vodio protiv preduzeća "ZASTAVA PROMET" Beograd iz Beograda, radi izvršenja ugovora i predlaže da Ustavni sud preinači presude nižestepenih sudova - presudu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 2582/03 od 4. marta 2005. godine i presudu Okružnog suda u Beogradu Gž. 17011/05 od 16. avgusta 2007. godine, uključujući i osporeno rešenje revizijskog suda, tako što će u celini usvojiti tužbeni zahtev ili da iste presude i rešenje ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu. Pored toga, ukazuje da je parnični postupak, u kome su prvostepene odluke više puta ukidane i vraćane na ponovno odlučivanje, trajao punih sedamnaest godina, te da je kod ovakvog stanja stvari nesumnjivo "nastalo povređivanje i uskraćivanje ljudskih prava i sloboda u zaštiti svojih prava i pravnog interesa, gde tužilac protekom dugog vremenskog perioda pored svih javnih isprava ne može da ostvari svoje pravo pred nadležnim sudom na izvršenje ugovora, već se na kraju njegova revizija kao vanredno pravno sredstvo odbacuje kao nedozvoljena".

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

Prema odredbi člana 84. stav 1. navedenog Zakona, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Prema članu 85. stav 1. istog zakona, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da, iako podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da ustavnu žalbu izjavljuje protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1313/08 od 5. novembra 2009. godine, iz zahteva podnosioca i navoda žalbe u celini proizlazi da je ona izjavljena i protiv prvostepene presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 2582/03 od 4. marta 2005. godine i drugostepene presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 17011/05 od 16. avgusta 2007. godine.

4. Ustavni sud je ocenio da podnosilac u ustavnoj žalbi nije naveo ustavnopravne razloge koji bi ukazivali da su mu osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1313/08 od 5. novembra 2009. godine povređena Ustavom zajemčena prava na koja se u žalbi poziva.

Naime, osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije je odbačena kao nedozvoljena revizija tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 17011/05 od 16. avgusta 2007. godine. Na osnovu člana 491. stav 4. važećeg Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), na konkretan slučaj se primenjuju odredbe o reviziji iz Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 59/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90, 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), i to odredbe koje su bile propisane Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku objavljenim u „Službenom listu SRJ“, broj 12 od 6. marta 1998. godine. Prema članu 382. stav 3. tog zakona, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora koju je tužilac naveo u tužbi ne prelazi 15.000 dinara. Prema tome, vrednost spora označena u manjem iznosu u podnesku od strane tužioca, predstavljala je nedostatak koji je izjavljeni vanredni pravni lek činio nedozvoljenim, usled čega je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije revizija odbačena, što je zakonska posledica izjavljivanja nedozvoljene revizije.

Podnosilac ustavne žalbe nije naveo razloge koji bi ukazivali na to da je osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije doneto arbitrernom primenom odredaba Zakona o parničnom postupku. Ustavni sud je konstatovao da podnosilac u ustavnoj žalbi u osnovi ponavlja navode iznete u tužbi kojom je pokrenut parnični postupak i na kojima je zasnivao svoj tužbeni zahtev, o kome su odlučivali prvostepeni i drugostepeni sud. Osporavanje revizijskog rešenja podnosilac zasniva, pre svega, na stavu da su prvostepeni i drugostepeni sud nepravilno presudili kada nisu usvojili njegov tužbeni zahtev, odnosno žalbu, te da je zato neprihvatljivo da njegova revizija bude odbačena.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 1313/08 od 5. novembra 2009. godine, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 2582/03 od 4. marta 2005. godine i Okružnog suda u Beogradu Gž. 17011/05 od 16. avgusta 2007. godine, Ustavni sud je pošao od zauzetog pravnog stava da su donošenjem odluke o reviziji u parničnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, ali samo kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva dozvoljeno zakonom koji uređuje parnični postupak i kada je izjavljeno na način propisan zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe protiv prvostepene sudske odluke, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke drugostepenog suda donete po žalbi. U konkretnom slučaju, kako je revizija podnosioca ustavne žalbe odbačena kao nedozvoljena, blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na osporene nižestepene presude se ima ceniti u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu Okružnog suda u Beogradu Gž. 17011/05 od 16. avgusta 2007. godine primio 22. februara 2008. godine, Sud je utvrdio da je ustavna žalba u odnosu na navedene sudske presude podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona.

Ustavni sud ističe da na ocenu blagovremenosti ustavne žalbe u odnosu na osporene presude ne utiče činjenica da se ustavnom žalbom ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što Zakon dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede navedenog prava izjavi i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle, dok postupak čije se trajanje osporava još nije okončan, ali kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva zakonom dozvoljena pravna sredstva, onda se i blagovremenost ustavne žalbe u pogledu prava na suđenje u razumnom roku ceni u odnosu na dan prijema pojedinačnog akta donetog po poslednjem dozvoljenom pravnom sredstvu, odnosno na isti način kao kada se u ustavnoj žalbi ističe povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedostatka ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti