Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao nedopuštene i neblagovremene

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. Deo žalbe protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda je nedopušten jer se ne radi o odluci o pravima. Deo protiv osuđujućih presuda je neblagovremen, jer je rok istekao nakon dostavljanja drugostepene presude.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodana Murića iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slobodana Murića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Čajetini K. 73/04 od 16. januara 2008. godine, presude Okružnog suda u Užicu Kž. 547/08 od 1. jula 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Kr. 5/10 od 11. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodan Murić iz Užica je 31. marta 2010. godine, preko punomoćnika, advokata Dragoslava Ćetkovića iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Čajetini K. 73/04 od 16. januara 2008. godine, presude Okružnog suda u Užicu Kž. 547/08 od 1. jula 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Kr. 5/10 od 11. februara 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije garantovanog odredbom člana 21. stav 3. Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje garantovanog odredbama člana 32. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporena drugostepena presuda dostavljena nakon proteka zakonskih rokova za uručenje, čime mu je uskraćeno pravo na vanredno pravno sredstvo koje je u međuvremenu zbog izmene zakona ukinuto. Predlaže da Ustavni sud odloži izvršenje kazne zatvora koja mu je izrečena.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj su poverena javna ovlašćenja odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, jer su samo takav akt ili radnja podobni da povrede njegova Ustavom zajemčena prava i slobode.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku izvršio uvid u osporene akte i dokumente priložene uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari:

Podnosilac ustavne žalbe osporava prvostepenu presudu Opštinskog suda u Čajetini K. 73/04 od 16. januara 2008. godine, kojom je oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 139. stav 1. tač. 1) i 5) Krivičnog zakona Republike Srbije (u daljem tekstu: KZ RS) za koje mu je izrečena kazna zatvora od četiri meseca, krivičnog dela iz člana 357. stav 3. u vezi st. 1. i 2. KZ RS za koje mu je izrečena kazna zatvora od 3 meseca, pa mu je izrečena jedinstvena kazna zatvora od šest meseci, u koju kaznu mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 5. maja 2003. godine do 10. jula 2003. godine.

Osporenom drugostepenom presudom Okružnog suda u Užicu Kž. 547/08 od 1. jula 2009. godine odbijena je žalba okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Čajetini K. 73/04 od 16. januara 2008. godine, a delimično je uvažena žalba Opštinskog javnog tužioca u Užicu u pogledu odluke o kazni, pa je preinačena prvostepena presuda u pogledu odluke o kazni tako što je za krivična dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 139. stav 1. tač. 1) i 5) KZ RS i falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi st. 1. i 2. KZ, podnosiocu ustavne žalbe utvrđena pojedinačna kazna zatvora od po deset meseci, a zatim je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora od jedne godine i šest meseci.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Kr. 5/10 od 11. februara 2010. godine odbačeni su kao nedozvoljeni zahtevi branilaca osuđenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, za ispitivanje zakonitosti pravnosnažnih presuda Opštinskog suda u Čajetini K. 73/04 od 16. januara 2008. godine i Okružnog suda u Užicu Kž. 547/08 od 1. jula 2009. godine. U obrazloženju osporenog rešenja se navodi da je podnosilac ustavne žalbe drugostepenu presudu primio 19. oktobra 2009. godine, a da su njegovi branioci zahteve za ispitivanje pravosnažnih presuda podneli 10. novembra 2009. godine i 16. novembra 2009. godine, nakon stupanja na snagu odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku kojima je prestala mogućnost podnošenja navedenog vanrednog pravnog leka, te da je iz tih razloga sud zahteve branilaca osuđenog za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude odbacio kao nedozvoljene.

4. Odredbama Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: Zakonik) („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08 i 20/09), koje su bile na snazi do 10. septembra 2009. godine, bilo je propisano: da okrivljeni koji je pravnosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora može podneti zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude zbog povrede zakona u slučaju predviđenim ovim zakonikom, kao i da se navedeni zahtev podnosi u roku od mesec dana od dana kada je okrivljeni primio pravnosnažnu sudsku presudu (član 428. st. 1. i 2.); da zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude mogu podneti osuđeni i branilac (član 431. stav 1.).

Prema odredbi člana 112. Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'' broj 72/09), koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine, naslov iznad člana 428, kao i tekst čl. 428. do 432. se brišu.

5. Odredbe Zakonika koje uređuju pravo osuđenog i njegovog branioca da podnesu zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude prestale su da važe 11. septembra 2009. godine kao dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, a podnosiocu ustavne žalbe je drugostepena presuda dostavljena nakon stupanja na snagu navedenog Zakona. Kako su pomenutim zakonom odredbe koje su se odnosile na zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude kao vanrednog pravnog sredstva prestale da važe, to branilac podnosioca ustavne žalbe kao ni sam podnosilac nisu imali pravo na podnošenje navedenog pravnog leka. Takođe, osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već je postupajući sud isto odbacio iz procesnih razloga. Navodi podnosioca ustavne žalbe da mu je osporena drugostepena presuda dostavljena nakon proteka zakonskih rokova za uručenje, te da mu je na taj način uskraćeno pravo na vanredno pravno sredstvo koje je u međuvremenu zbog izmene zakona ukinuto i time povređeno pravo na pravično suđenje, mogli su da budu isticani pred ovim Sudom nakon donošenja osporene drugostepene presude, a ne nakon donošenja rešenja po pravnom sredstvu čije podnošenje nije bilo zakonom dozvoljeno već u momentu kada je podnosilac uložio to vanredno pravno sredstvo. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u ovom delu nedopuštena, pa je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud je utvrdio pravni stav da je donošenjem odluke o žalbi na prvostepenu, odnosno na drugostepenu presudu (kada je ona dozvoljena), iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Kako podnosilac nije podneo ustavnu žalbu nakon prijema drugostepene presude, već tek nakon prijema rešenja suda o odbacivanju zahteva za ispitivanje zakonitosti pravosnažne presude, to se rokovi za izjavljivanje ustavne žalbe u odnosu na prvostepenu presudu Opštinskog suda u Čajetini K. 73/04 od 16. januara 2008. godine i drugostepenu presudu Okružnog suda u Užicu Kž. 547/08 od 1. jula 2009. godine u konkretnom slučaju računaju od dana donošenja drugostepene presude, čijim donošenjem su iscrpljena sva pravna sredstva koja su u tom trenutku bila zakonom dozvoljena. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu Okružnog suda u Užicu primio pre 11. februara 2010. godine, kada je Vrhovni kasacioni sud doneo rešenje o odbacivanju zahteva za ispitivanje zakonitosti pravnosnažnih presuda, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao nedopuštene i neblagovremene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti