Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Izvršni sud je proizvoljno primenio pravo kada je odbio zahtev za otklanjanje nepravilnosti, odbijajući da primeni odluku Ustavnog suda o neustavnosti konformne metode obračuna kamate u tekućem izvršnom postupku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda dr Goran P. Ilić, zamenik predsednika Veća , i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „ IRMOVO“ a.d. iz Stepanovićeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. decembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „IRMOVO“ a.d. i utvrđuje da je rešenjima Osnovnog suda u Novom Sadu I. 2743/10 od 7. decembra 2012. godine i IPV(I). 73/13 od 5. februara 2013. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu IPV(I). 73/13 od 5. februara 2013. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja toga suda I. 2743/10 od 7. decembra 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „IRMOVO“ a.d. iz Stepanovićeva je , 4. marta 2013. godine, preko punomoćnika Zorana Ristića, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu I. 2743/10 od 7. decembra 2012. godine i IPV(I). 73/13 od 5. februara 2013. godine. U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnosiocu ustavne žalbe, u smislu Ustava Republike Srbije, povređeno pravo na sudsku zaštitu od neustavnih i nezakonitih akata, što ukazuje na isticanje povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, koji nije izričito označen, pri čemu je Ustavni sud imao u vidu i sadržinu same ustavne žalbe.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je osporenim rešenjima izvršnog suda pravnosnažno odbijen zahtev podnosioca za otklanjanje nepravilnosti; da je podnosilac ustavne žalbe kao izvršni dužnik, u skladu sa odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, zahtevom za otklanjanje nepravilnosti tražio od izvršnog suda da zakonsku zateznu kama tu na glavni dug obračuna primenom proporcionalne metode (prostog interesnog računa) , kako bi dobrovoljno izmirio tako utvrđeno potraživanje izvršnog poverioca; da podnosilac ustavne žalbe ne oseća ni moralnu ni zakonsku obavezu da u tekućem izvršnom postupku isplati novčano potraživanje poveriocu sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom po konformnoj metodi, koja je proglašena neustavnom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uz nju priložene dokumentacije, utvrdio sledeće:

Osnovni sud u Novom Sadu je rešenjem I. 2743/10 od 19. maja 2010. godine utvrdio da je pravno lice "NICCO" d.o.o. Beograd pravni sledbenik ranije označenog poverioca radi namirenja iznosa preostalog, neizmirenog dela potraživanja u odnosu na izvršnog dužnika – privredno društvo „ IRMOVO“ a.d, ovde podnosioca ustavne žalbe.

U toku sprovođenja izvršenja, izvršni sud je rešenjem od 27. aprila 2012. godine odredio (definisao) visinu preostalog nenamirenog novčanog potraživanja izvršnog poverioca, a u odnosu na koju je izvršni dužnik podneo zahtev za otklanjanje nepravilnosti iz člana 74. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, s obzirom na to da je zakonska zatezna kamata na glavnicu duga obračunata primenom konformne metode koja je Odlukom Ustavnog suda proglašena neustavnom.

Osnovni sud u Novom Sadu je osporenim rešenjem I. 2743/10 od 7. decembra 2012. godine odbio predlog izvršnog dužnika za otklanjanje nepravilnosti u radu, kao i predlog da se naloži stručnom licu iz ekonomsko-finansijske oblasti da uradi dopunski izveštaj radi iskazivanja preostalog, nenamirenog dela potraživanja poverioca .

Osnovni sud u Novom Sadu je osporenim rešenjem IPV(I). 73/13 od 5. februara 2013. godine odbio kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe i potvrdio rešenje sudije pojedinca. U obrazloženju rešenja je navedeno: da je prigovor izvršnog dužnika neosnovan jer je prvostepeni sud pravilno utvrdio preostalo nenamireno potraživanje izvršnog poverioca prema rešenju Trgovinskog suda u Nišu posl. br. L. 1/07; da je predmetnim rešenjem utvrđena i visina preostalog novčanog potraživanja; da suprotno navodima izvršnog dužnika, pravilno prvostepeni sud utvrđuje da Odluka Ustavnog suda na koju se izvršni dužnik poziva ne može biti od uticaja na dalji tok postupka, pošto je visina nenamirenog dela potraživanja definisana odlukom Trgovinskog suda u Nišu posl. br. L. 1/07, koju izvršni dužnik ne može pobijati u ovom izvršnom postupku, niti zakonitost i pravilnost iste može ceniti sud u izvršnom postupku, budući da isti postupa shodno načelu formalnog legaliteta, kao osnovnom načelu izvršnog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) propisano je: da kada Ustavni sud utvrdi da zakon, statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, drugi opšti akt ili kolektivni ugovor nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorom, taj zakon, statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, drugi opšti akt ili kolektivni ugovor prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije" (član 58. stav 1.); da se zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni (član 60. stav 1.); da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto - obustaviće se (član 60. stav 3.).

Zakonom o visini stope zatezne kamate kamate ("Službeni list SRJ", broj 9/01) bilo je propisano da se obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši tako da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. ovog zakona, primenom konformne metode (član 3. stav 1.).

Odredbama člana 74. Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11) (u daljem tekstu: ZIO) propisano je: da stranka i učesnik mogu podneskom zahtevati od suda, odnosno izvršitelja da otklone nepravilnosti učinjene u toku i povodom sprovođenja izvršenja (stav 1.); da ako izvršitelj ne postupi po zahtevu iz stava 1. ovog člana u roku od pet radnih dana, stranka ili učesnik u postupku će se obratiti nadležnom sudu (stav 2.); da zahtev za otklanjanje nepravilnosti ne zadržava sprovođenje izvršenja (stav 3.); da kada je podnet zahtev iz stava 2. ovog člana, izvršitelj će nadležnom sudu dostaviti original spisa predmeta i sprovođenje izvršenja nastaviti na osnovu kopije tih spisa (stav 4.); da su troškovi u vezi sa postupanjem po zahtevu iz stava 2. ovog člana troškovi izvršnog postupka (stav 5.); da ako nađe da je zahtev iz stava 1. ovog člana osnovan, sud će rešenjem utvrditi, a ako je to moguće otkloniti, odnosno naložiti otklanjanje nepravilnosti nastalih odlukama i radnjama sudskog izvršitelja ili izvršitelja (stav 6.).

Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja je i Odluka IUz-82/2009 od 12. jula 2012. godine u kojoj je Ustavni sud, pored ostalog, ocenjivao ustavnost odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate ("Službeni list SRJ", broj 9/01) . U navedenoj Odluci, Sud je, pored ostalog, u tački 1. izreke utvrdio da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate, u delu koji glasi : „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom. Navedena Odluka objavljena je u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73/12 od 27. jula 2012. godine.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instanciono viši sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrarna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog odnosno procesnog prava. Na ovakav zaključak upućuje i stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) izražen u presudi Khamidov protiv Rusije, od 15. novembra 2007. godine (broj aplikacije 72118/01, stav 170.), u kojoj je taj sud konstatovao da nije njegov zadatak da donosi odluku umesto domaćih sudova koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, Sud neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitrarne ili očigledno neosnovane.

Ustavni sud najpre ukazuje da se ustavnom žalbom osporavaju rešenja izvršnog suda kojima je pravnosnažno odbijen zahtev podnosioca ustavne žalbe za otklanjanje nepravilnosti iz člana 74. ZIO. Pored odredbi navedenog člana procesnog zakona, koji izričito reguliše ovo pravno sredstvo, treba navesti i to da je zahtev za otklanjanje nepravilnosti, kao specifično pravno sredstvo izvršne procedure koje može da se izjavi tokom sprovođenja izvršenja, postao univerzalni supstitut žalbe. Zamišljen kao mogućnost da se ospori (pobija) faktička radnja suda ili izvršitelja, postao je jedini zakonom jasno dozvoljeni način na koji izvršni dužnik i izvršni poverilac mogu da izraze svoje protivljenje , odnosno nezadovoljstvo načinom na koji se odvija izvršni postupak . Njime se u sudskoj praksi pobijaju i rešenja i zaključci suda, i zaključci izvršitelja i faktičke izvršne radnje koje preduzimaju kako sud tako i izvršitelj. Sud rešenjem odlučuje o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti, shodno članu 74. stav 5. ZIO. U navedenom članu Zakona nije predviđena mogućnost izjavljivanja prigovora protiv donetog rešenja. Donetom od lukom može biti nezadovoljan kako podnosilac zahteva, tako i suprotna strana, zbog čega je neophodno obezbediti kontrolu zakonitosti takvog rešenja, tako što će se dozvoliti pravo na prigovor protiv donetog rešenja. U suprotnom, postupak bi se sprovodio uz povredu prava na pravično suđenje i prava na pravni lek koja su garantovana članom 32. i članom 36. stav 2. Ustava . Imajući u vidu navedeno, a prvenstveno da je u konkretnom slučaju podnosilac zahtevom za otklanjanje nepravilnosti pobijao radnju izvršnog suda kojom je tokom postupka veštačenjem utvrđena visina njegovog duga, Ustavni sud ukazuje da osporeni akti mogu biti predmet razmatranja u postupku po ustavnoj žalbi i da takvim aktima mogu da se povrede Ustavom zajemčena prava i slobode podnosioca ustavne žalbe, kao stranke u postupku.

Ustavni sud zatim ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni dužnik , zahtevom za otklanjanje nepravilnosti osporio faktičku radnju izvršnog suda kojom je utvrđen iznos preostalog nenamirenog potraživanja jer je zakonska zatezna kamata na glavni dug (koja je ulazila u sastav ukupnog novčanog potraživanja poverioca ) obračunata primenom konformne metode koja je proglašena neustavnom. Istovremeno je predložio da se naloži stručnom licu iz ekonomsko-finansijske oblasti da uradi dopunski izveštaj radi pravilnog iskazivanja preostalog, nenamirenog dela potraživanja poverioca u pogledu pripisa pripadajuće kamate na glavnicu duga, kako bi isto potom i izmirio.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje na to da je Odluka Ustavnog suda IUz-82/2009, kojom je utvrđeno da metod obračuna zakonske zatezne kamate primenom konformne metode nije u saglasnosti sa Ustavom, objavljena 27. jula 2012. godine, kada je, u skladu sa član om 58. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službenik glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), prestala da važi odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate. Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto - obustaviće se. S obzirom na to da je predmetni izvršni postupak koji se vodi radi namirenja novčanog potraživanja koje u sebi sadrži, osim glavnice, i zakonsku zateznu kamatu obračunatu po metodi koju je Ustavni sud proglasio neustavnom - i dalje u toku (tj. da nije pravnosnažno okončan), to je izvršni sud bio dužan da se pozove na imperativnu zakonsku odredbu iz člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu i da obustavi izvršenje u delu koji se odnosi na namirenje novčanog potraživanja poverioca u pogledu zakonske zatezne kamate obračunate primenom neustavn e konformne metode . Međutim, izvršni sud se u konkretnom slučaju uopšte nije pozvao na navedeni zakonski član, niti je argumentovano obrazložio zašto nema mesta primeni odredaba Zakona o Ustavnom sudu na izvršni postupak koji i dalje teče, što je imalo za posledicu povredu prava na pravično suđenje podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud takođe ukazuje da izvršni sud ne samo da se nije pozvao na odredbu člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, već je taj sud konstatovao da je prethodno navedena Odluka Ustavnog suda bez značaja na dalji tok postupka izvršenja, pošto je visina preostalog nenamirenog potraživanja utvrđena likvidacionom odlukom Trgovinskog suda u Nišu koju podnosilac ustavne žalbe ne može da pobija u izvršnom postupku, niti zakonitost i pravilnost te odluke može da ceni izvršni sud, a u smislu načela formalnog legaliteta. Povodom ovog pravnog zaključka izvršnog suda, Ustavni sud ocenjuje da se u konkretnom slučaju nije postavilo pitanje primene i poštovanja načela formalnog legaliteta, već pitanje otklanjanja štetnih posledica koje bi nastale usled primene ranije zakonske odredbe o načinu (metodu) obračuna zatezne kamate na glavnicu potraživanja, a koja je u međuvremenu proglašena neustavnom. Otklanjanje štetnih posledica na nivou pojedinačnog akta ogleda se u tome da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto – obustaviće se, upravo u smislu odredbe člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu. Dakle, navedena zakonska odredba, u cilju otklanjanja štetnih posledica, u sebi sadrži sui generis razlog za makar delimičnu obustavu izvršenja koje je u toku , i to u onom delu u kome je izvršna isprava (kao pravnosnažni pojedinačni akt) donet a na osnovu neustavnog propisa , odnosno neustavne zakonske odredbe.

Ustavni sud, pritom, ukazuje i na pravna shvatanja Vrhovnog kasacionog suda od 20. novembra 2012. i 2. aprila 2013. godine, prema kojima će, s obzirom na pravne posledice Odluke Ustavnog suda IUz-82/2009, ako izvršna isprava glasi na novčani iznos u kome je glavnici pripisana dospela kamata obračunata konformnom metodom, sud po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje i novi obračun kamate izvršiti tako što će do 3. marta 2001. godine primeniti konformni metod, od tada do 17. maja 2011. godine metod prostog interesnog računa, a od tada pa nadalje će se obračun vršiti prema odredbama čl . 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjima Osnovnog suda u Novom Sadu I. 2743/10 od 7. decembra 2012. godine i IPV(I). 73/13 od 5. februara 2013. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede ustavnog prava mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu IPV(I). 73/13 od 5. februara 2013. godine i određivanjem da nadležno veće Osnovnog sud a u Novom Sadu ponovo odluči o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja izvršnog sudije Osnovnog suda u Novom Sadu I. 2743/10 od 7. decembra 2012. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

Slični dokumenti

• Už 3243/2013: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi u privrednom sporu
• Už 3720/2012: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o visini otpremnine
• Už 3512/2013: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 8092/2012: Povreda prava na pravično suđenje zbog neobrazložene odluke o obračunu kamate
• Už 2267/2013: Povreda prava na pravično suđenje zbog neobrazložene odluke o obračunu kamate
• Už 5728/2014: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku
• Už 10120/2013: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku