Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju mere zabrane napuštanja boravišta

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju mere zabrane napuštanja boravišta uz oduzimanje putne isprave. Sud je našao da nisu povređena prava podnosioca, pozivajući se na svoju raniju odluku donetu u istom predmetu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov , dr Milan Škulić i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S . M . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. aprila 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. M . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 5484/17 od 4. novembra 2021. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 5484/17 od 4. novembra 2021. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-2 3-4025/2016 od 7. februara 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M . iz Beograda, preko punomoćnika D. K , advokata iz Beograda, podnela je Ustavnom sudu, 28. decembra 2021. godine, ustavnu žalbu protiv pojedinačnog akta navedenog u tački 1. izreke, zbog povrede načela vladavine prava iz člana 3. Ustava Republike Srbije i povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je pok. B. N. bio upisan u zemljišnoj knjizi kao korisnik 258/1560 idealn ih del ova ranije postojeće katastarske parcele broj … KO Beograd 2 ;

- da je 25. avgusta 2009. godine između podnositeljke i zakonskog naslednika B.N. zaključen ugovor o prenosu prava korišćenja 258/1560 idealnih delova k.p. broj …;

- da je u postupku izlaganja Republički geodetski zavod konstatovao da je predmetna parcela ušla u sastav novoformirane parcele broj … KO Zvezdara, da se ne mogu tačno odrediti udeli upisanih korisnika i da oni moraju biti upisani „sa zajedničkim udelom“;

- da Upravni sud samo „prepisao navedenu rečenicu Republičkog geodetskog zavoda“, ne iznoseći razloge zbog kojih je taj stav prihvatio ;

- da je Republički geodetski zavod u pojedinim slučajevima prihvatao da izvrši ispravku nezakonitog upisa“, a u konkretnom slučaju nije.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i poništi osporenu presudu Upravnog suda.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u osporeni akt i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Zvezdara broj 952-02-21123/2012 o d 15. juna 2016. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnositeljke ustavne žalbe za ispravku greške o upisanim stvarnim pravima na k.p. broj …/1 KO Zvezdara. U obrazloženju rešenja je navedeno da je zahtevom traženo da se na predmetnoj parceli upišu idealni udeli srazmerno površini k.p. broj … KO Beograd 2, na kojoj su bili upisani; da je na osnovu revizije premera iz 1963. godine utvrđeno da je zemljište na k.p. broj … KO Beograd 2 delom ušlo u k.p. br. …/1, 2 i 3 KO Zvezdara; da se „ne mogu tačno odrediti udeli upisanih korisnika, posebno idealni udeli upisani na parcelama“, jer su neke parcele ušle u celini, a neke delom u k.p. br. …/1; da je Komisija za izlaganje primenom odredaba čl. 99. i 100. Zakona o državnom premeru i katastru i člana 42. Pravilnika o izradi i održavanju katastra nepokretnosti izvršila upis na predmetnoj parceli sa zajedničkim udelom za sve korisnike; da nisu ispunjeni uslovi za ispravku greške, jer je izvršeni upis zakonit.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-2 3-4025/2016 od 7. februara 2017. godine odbijena je žalba podnositeljke ustavne žalbe izjavljena protiv predme tnog rešenja prvostepenog organa. Drugostepeni organ je konstatovao da je podnositeljka u žalbi navela da je greška učinjena time što je ona kao nosilac prava korišćenja 258/1560 idealnih delova k.p. broj … prilikom upisa novoformirane k.p. broj …/1 upisana sa zajedničkim udelom na toj parceli i da je nejasno zbog čega se prvostepeni organ pozvao na odredbe čl. 99. i 100. Zakona o državnom premeru i katastru, jer nije sporan upis podnositeljke. U rešenju je dalje navedeno: da Komisija prilikom izlaganja podataka koristi površinu katastarske parcele iz katastra zemljišta, a upis preuzima iz zemljišne knjige; da „kako su u sastav predmetne parcele ušle mnoge katastarske parcele, koje su upisane na različite korisnike u različitim udelima i koje su imale različite površine, nije bilo moguće sračunati adekvatne udele, te je izvršen upis u zajedničkoj svojini“. Drugostepeni organ se pozvao na odredbe člana 66, člana 76. st. 1, 3. i 4. i člana 77. stav 1. Zakon a o državnom premeru i katastru i ocenio neosnovanim žalbene navode, „iz razloga što bi upis nosilaca prava sa suvlasničkim udelima koji nisu tačno i precizno određeni prema celini prava bio u suprotnosti sa odredbom člana 76. stav 3. t og zakona“.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 5484/17 od 4. novembra 2021. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnositeljke ustavne žalbe podneta protiv predmetnog rešenja Republičkog geodetskog zavoda. Upravni sud je prihvatio u svemu razloge tuženog organa za odbijanje žalbe, nalazeći da su navodi tužbe ponovljeni žalbeni navodi koje je drugostepeni organ ocenio.

3.2. Rešenjem Odeljenja za imovinsko-pravne i stambene poslove gradske opštine Zvezdara broj 463-322/2008 od 18. aprila 2008. godine, donetim na osnovu člana 84. stav 3. ranije važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, utvrđeno je pravo korišćenja na ostalom neizgrađenom građevinskom zemljištu zemljišno-knjižnom korisniku B.N. na 258/1560 idealnih del ova k.p. broj … KO Beograd 2. U obrazloženju rešenja je konstatovano da po novom premeru k.p. broj … KO Beograd 2 čini deo k.p. broj … .

Ugovorom o prenosu prava trajnog korišćenja neizgrađenog građevinskog zemljišta, zaključenim 25. avgusta 2009. godine, S.N, kao pravni sledbenik B.N, preneo je na podnositeljku ustavne žalbe , uz naknadu pravo korišćenja 258/1560 idealn ih del ova k.p. broj … KO Beograd 2, koja predstavlja deo k.p. …/1.

Prema podacima na internet stranici Republičkog geodetskog zavoda za k.p. broj …/1 KO Zvezdara, navedena parcela je u vreme podnošenja zahteva podnositeljke ustavne žalbe i do okončanja predmetnog upravnog postupka bila označena kao gradsko građevinsko zemljište – njiva 3. klase, a na dan 20. februar 2024. godine kao zemljište pod zgradom i drugim objektom, čiji vlasnik, odnosno držalac nije utvrđen, sa napomenom da je objekat izgrađen bez građevinske dozvole.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09…96/15), u tekstu koji je bio na snazi na dan donošenja predmetnog rešenja prvostepenog organa, bilo je propisano: da se pravo svojine na nepokretnosti upisuje kao svojina, susvojina ili zajednička svojina (član 76. stav 1.); da se susvojina upisuje u korist suvlasnika sa određenim udelima u odnosu na celinu nepokretnosti ili u skladu sa zakonom kojim se uređuje sticanje prava na građevinskom zemljištu (stav 3.); da se zajednička svojina na nepokretnosti upisuje na ime svih zajedničara (stav 4.); da se u katastarskim opštinama u kojima, pored katastra zemljišta, postoji i zemljišna knjiga, knjiga tapija, odnosno intabulaciona knjiga za imaoca prava svojine na parceli, objektu i posebnom delu objekta upisuje lice koje je poslednje upisano u zemljišnoj knjizi, odnosno knjizi tapija (član 99. stav 1.) ; da će se u slučaju nesaglasnih podataka katastra zemljišta, zemljišne knjige, knjige tapija odnosno intabulacione knjige, upis prava svojine izvršiti u skladu sa odredbama člana 99. ovog zakona, a ostali podaci o nepokretnosti shodno podacima katastra zemljišta (član 100. stav 1.) .

Saglasno odredbi člana 84. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br.47/03 i 34/06), n a neizgrađenom ostalom građevinskom zemljištu u državnoj svojini pravo korišćenja ima raniji sopstvenik, zakonski naslednik, kao i lica na koja je raniji sopstvenik preneo pravo korišćenja, u skladu sa zakonom.

Odredbama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90, „Službeni list SRJ“, broj 29/96 i „Službeni glasnik RS“, broj 115/05) propisano je: da više lica imaju pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih određen srazmerno prema celini - idealni deo (član 13. stav 1.); da slučajevima i pod uslovima određenim zakonom može postojati pravo zajedničke svojine (član 18. stav 1.); da zajednička svojina jeste svojina više lica na nepodeljenoj stvari kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred određeni (član 18. stav 2.). .

Odredbama člana 42. Pravilnika o izradi i održavanju katastra nepokretnosti („Službeni glasnik RS“, br. 46/99) bilo je propisano da se u katastarskim opštinama u kojima je na osnovu podataka premera ili obnove premera ustrojena ili obnovljena zemljišna knjiga, za nosioca prava određuje jedno od sledećih lica - lice koje je poslednje upisano u zemljišnoj knjizi (tačka 1)) ; vlasnik zgrade koja je izgrađena u skladu sa zakonom, za zemljište pod zgradom koje je označeno posebnim brojem parcele (tačka 3)) ; vlasnici zgrade upisani u V list nepokretnosti, bez određivanja udela (ZS - zajedničko pravo korišćenja), za zemljište pod zgradom za kolektivno stanovanje (tačka 4)).

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da je Republički geodetski zavod bio dužan da ispravi grešku učinjenu u postupku osnivanja katastra i upiše je kao suvlasnika sa opredeljenim udelom na spornoj nepokretnosti . Podnositeljka ističe da u osporenoj presudi nisu dati razlozi za prihvatanje stanovišta Republičkog geodetskog zavoda da se nakon formiranja nove katastarske parcele nije mogao izvršiti upis idealnih delova ranijih sukorisnika srazmerno površini nove parcele, već su oni morali biti upisani sa zajedničkim udelom.

Ocenjujući ustavnu žalbu sa stanovišta prava na pravično suđenje garantovanog članom 32. stav 1. Ustava, Sud je konstatovao da se ustavna garancija prava na pravično suđenje, pored ostalog, sastoji u tome da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda.

Ustavni sud podseća da obaveza obrazloženja sudske odluke ne znači da se u odluci moraju dati detaljni odgovori na sve iznete argumente (u tom smislu je i stav Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Van der Hurk protiv Holandije , predstavka broj 16034/90, presuda od 19. aprila 1994. godine, § 61 .). To naročito važi za obrazloženja odluka sudova pravnog leka u kojema su prihvaćeni argumenti izneti u odlukama nižih sudova, odnosno organa uprave. Međutim, za ocenu da li su u tim slučajevima ispunjeni standardi prava na pravično suđenje neophodno je sagledati da li je sud pravnog leka ispitao odlučna pitanja koja su pred njega izneta ili se zadovoljio pukim potvrđivanjem odluke nižeg suda. Ovaj zahtev je utoliko značajniji ukoliko stranka nije bila u mogućnosti da usmeno iznese svoju stvar u toku postupka (reč je o stavu izraženom u odluci Evropskog suda za ljudska prava Helle protiv Finske , broj 157/1996/776/977, od decembra 1997. godine, § 60 .).

Ustavni sud dalje ukazuje na to da se kontrola zakonitosti akata državne uprave u upravnom sporu ne iscrpljuje u pravu stranaka na podnošenje tužbe nadležnom sudu, već se ostvaruje kroz potpunu ocenu tužbenih navoda u cilju eliminisanja iz pravnog poretka nezakonitih akata upravnih organa. Sud, takođe, naglašava da procesna pravila sadržana u Zakonu o opštem upravnom postupku predstavljaju neodvojivi deo procesnih jemstava pravičnog suđenja, zaštićenih Ustavom. Navedeno stanovište Ustavni sud je izrazio, pored ostalih, u odlukama Už-7059/2012 od 9. jula 2015. godine i Už – 3676/2015 od 17. novembra 2016. godine, koje su objavljene na internet stranici: www.ustavni.sud.rs.

Ustavni sud je, polazeći od činjenica utvrđenih u ovom ustavnosudskom postupku, konstatovao da je prvostepeni organ odbijanje predmetno g zahteva obrazložio time da je zemljište na katastarskoj parceli na kojoj je podnositeljka ustavne žalbe stekla pravo sukorišćenja „delom ušlo u k.p. br. …/1, 2 i 3 KO Zvezdara i…da se ne mogu tačno odrediti idealni udeli upisani na parcelama, jer su neke parcele ušle u celini, a neke delom u k.p. br. …/1“. Odluka prvostepenog organ a je zasnovana na odredbama čl. 99. i 100 Zakona o državnom premeru i katastru i člana 42. Pravilnika o izradi i održavanju katastra nepokretnosti izvršila upis na predmetnoj parceli sa zaje dničkim udelom za sve korisnike. Drugostepeni organ se pozvao na odredbe člana 66, člana 76. st. 1, 3. i 4. i člana 77. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru, a Upravni sud je u osporenoj presudi rešenje drugostepenog organa ocenio pravilnim i zakonitim iz razloga koji su navedeni u tom rešenju .

Po oceni Ustavnog suda, u ovom ustavnosudskom sporu kao sporno se postavlja pitanj e da li se nakon obnove premera u katastru nepokretnosti može upisati pravo zajedničke svojine na građevinskom zemljištu u korist lica koje je pre obnove premera bilo upisano kao nosilac prava sukorišćenja u opredeljenom udelu na zemljištu koje je ušlo u sastav novoformirane parcele .

Ustavni sud je konstatovao da iz navedenih odredaba Zakona o državnom premeru i katastru proizlazi da se u katastarskim opštinama u kojima, pored katastra zemljišta, postoji i zemljišna knjiga, za imaoca prava svojine na parceli, upis ivalo lice koje je poslednje upisano u zemljišnoj knjizi, a u slučaju nesaglasnih podataka katastra zemljišta i zemljišne knjige, upis prava svojine vrš io se prema podacima iz zemljišne knjige, a ostali podaci o nepokretnosti upisivani su prema podacima katastra zemljišta . Polazeći od toga da se pr avo svojine na nepokretnosti upisuje kao svojina, susvojina ili zajednička svojina, a imajući u vidu nespornu činjenicu da je podnositeljka ustavne žalbe bila upisana u zemljišnoj knjizi sa opredeljenim udelom na nepokretnosti na kojoj je stekla pravo korišćenja, Ustavni sud je ocenio da iz predmetnog rešenja prvostepenog organa ne proizlazi da su u postupku izlaganja primenjene odredbe čl. 99. i 100. Zakona o državnom premeru i katastru, na koje se pozvao prvostepeni organ . Takođe, saglasno navedenim odredbama Pravilnika o izradi i održavanju katastra nepokretnosti, za nosioca prava određivani su vlasnici zgrade, bez određivanja udela – zajedničko pravo korišćenja, za zemljište pod zgradom za kolektivno stanovanje. Ustavni sud je, s tim u vezi, konstatovao da je podnositeljka ustavne žalbe na osnovu ugovora o prenosu prava korišćenja stekla to pravo u opredeljenom udelu na neizgrađenom građevinskom zemljištu , da na novoformiranoj parceli nije upisana zgrad a za kolektivno stanovanje i da je podnositeljka upisana samo kao nosilac prava na građevinskom zemljištu. Stoga, po nalaženju Ustavnog suda, u postupku izlaganja nisu mogle biti primenjene odredbe člana 42. Pravilnika na koje se pozvao prvostepeni organ.

Iz navedenih odredaba zakona, takođe, proizlazi da se susvojina upisuje u korist suvlasnika sa određenim udelima u odnosu na celinu nepokretnosti ili u skladu sa zakonom kojim se uređuje sticanje prava na građevinskom zemljištu. Ustavni sud je, s tim u vezi, utvrdio da je pravni prethodnik podnositeljke ustavne žalbe na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji stekao pravo korišćenja na 258/1560 idealnih del ova k.p. broj … KO Beograd 2 i to pravo preneo na podnositeljku ugovorom zaključenim 25. avgusta 2009. godine. S druge strane, zajednička svojina podrazumeva da više lica imaju svojinu na nepodeljenoj stvari kada njihovi udeli nisu unapred određeni i to pravo može postojati u slučajevima i pod uslovima određenim zakonom. To dalje znači da stranke ne mogu svojim pravnim poslom da odrede uspostavljanje zajedničke svojine, niti to može sud ili drugi organ svojom odlukom. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu odredaba Zakona o državnom premeru i katastru na koje se pozvao drugostepeni organ, Ustavni sud je našao da u postupku po žalbi nije na ustavnopravno prihvatljiv način odgovoren o na sporno pravno pitanje. Osporena presuda, takođe, ne sadrži jasne i razumljive razloge zbog kojih je ocenjeno da podnositeljka ustavne žalbe ne mo že biti upisana kao nosilac prava sa opredeljenim udelom, iako je parcela na kojoj je stekla pravo sukorišćenja ušla u sastav novoformirane parcele.

S obzirom na to da propusti učinjeni u postupku pred prvostepenim organom nisu otklonjeni u postupku po žalbi, niti u predmetnom upravnom sporu, Ustavni sud nalazi da je u osporenom aktu proizvoljnom primenom materijalnog prava, na štetu podnositeljke ustavne žalbe, ocenjeno da nisu ispunjeni uslovi za ispravku greške u upisu prava na nepokretnostima. Ustavni sud je stoga utvrdio povredu prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava u konkretnom slučaju mogu otkloniti jedino poništavanjem osporene presude Upravnog suda U. 5484/17 od 4. novembra 2021. godine i određivanjem da isti sud donese nov u odluk u o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-23-4025/2016 od 7. februara 2017. godine, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

Budući da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporeni akt, Ustavni sud nije posebno razmatrao ustavnu žalbu sa stanovišta načela i ostalih prava istaknutih u ustavnoj žalbi.

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju mere zabrane napuštanja boravišta

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti