Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje arbitrernom primenom prava

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje, jer je Vrhovni sud Srbije proizvoljno primenio procesno pravo. Spor o raskidu ugovora o doživotnom izdržavanju pogrešno je tretiran kao imovinski spor sa cenzusom za reviziju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ili ć, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nikolete Janković iz Kučeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. februara 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nikolete Janković i utvrđuje se da je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1891/09 od 24. juna 2009. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnom sudu da u roku od 60 dana od dana dostavljanja Odluke Ustavnog suda ponovi postupak po reviziji podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1807/08 od 12. januara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nikoleta Janković iz Kučeva je 25. septembra 2009. godine, preko punomoćnika, advokata Staniše Paunovića iz Kučeva, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1891/09 od 24. juna 2009. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe ističe da je Vrhovni sud Srbije odbacio kao nedozvoljenu njenu reviziju izjavljenu protiv drugostepene presude, prenebregavajući odredbu člana 394. stav 4. tačka 1) Zakona o parničnom postupku prema kojoj je navedeni vanredni pravni lek uvek dozvoljen u parnicama o pravu na izdržavanje. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije i “naredi tom sudu da meritorno odluči o reviziji“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Tužilja Draginja Blagojević je 23. decembra 2005. godine podnela Opštinskom sudu u Kučevu tužbu protiv tužene Nikolete Janković, ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi poništaja ugovora o poklonu i raskida ugovora o doživotnom izdržavanju.

Prvostepeni sud je 30. oktobra 2007. godine doneo presudu P. 462/05, kojom je: u stavu prvom izreke usvojio tužbeni zahtev tužilje i utvrdio da ugovor o poklonu zaključen između parničnih stranaka i overen pred istim sudom pod Ov. 1100/05 od 15. jula 2005. godine, predstavlja simulovani pravni posao, te da je između parničnih stranaka zaključen disimulovani pravni posao – ugovor o doživotnom izdržavanju; u stavu drugom izreke raskinuo navedeni ugovor o doživotnom izdržavanju; u stavu trećem izreke naložio Geodetskom zavodu Kučevo da izvrši brisanje prava vlasništva tužene na nepokretnosti koja je bila predmet navedenog ugovora, te da uknjiži tužilju kao ranijeg vlasnika; u stavu četvrtom izreke odbio predlog za određivanje privremene mere; u stavu petom izreke obavezao tuženu da naknadi tužilji troškove parničnog postupka.

Odlučujući o žalbi tužene, Okružni sud u Požarevcu je doneo presudu Gž. 1807/08 od 12. januara 2009. godine, kojom je: u stavu I izreke odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom i drugom izreke; u stavu II izreke ukinuo prvostepenu presudu u stavu trećem i petom izreke, te je u navedenom delu vratio predmet Opštinskom sudu u Kučevu na ponovno postupanje i odlučivanje.

Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem Rev. 1891/09 od 24. juna 2009. godine odbacio kao nedozvoljenu reviziju tužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1807/08 od 12. januara 2009. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je tužena podnela reviziju protiv pravnosnažne drugostepene presude, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i da je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena; da je tužba radi poništaja ugovora o poklonu i raskida ugovora o doživotnom izdržavanju podneta 23. decembra 2005. godine i da je u tužbi označena vrednost spora u iznosu od 100.000,00 dinara; da se prema prirodi spora u ovoj parnici ima primeniti odredba člana 394. stav 3. Zakona o parničnom postupku, prema kojoj revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500.000,00 dinara; da je imajući u vidu da je vrednost predmeta spora označena u tužbi manja od granične vrednosti za dozvoljenost revizije, Vrhovni sud ocenio da je navedeni vanredni pravni lek nedozvoljen.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 394. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji se primenjivao na postupak po reviziji u predmetnom parničnom postupku, je propisano: da protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude (stav 1.); da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi 500.000 dinara (stav 2.); da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500.000 dinara (stav 3.); da je izuzetno, i kad se radi o tužbenom zahtevu iz st. 2. i 3. ovog člana, revizija uvek dozvoljena u parnicama o pravu na izdržavanje ili o pravu na ukidanje izdržavanja , u sporovima o pravu na naknadu štete zbog izgubljeno g izdržavanja usled smrti davaoca izdržavanja, u imovinskim sporovima koji nastanu iz protivustavnih i protivzakonitih p ojedinačnih akata i radnji kojim se pravna ili fizička lica zavisno od sedišta, odnosno prebivališta stavljaju u neravnopravan položa j na jedinstvenom tržištu ili na drugi način narušava jedinstvo tržišta, uključujući i parnice o naknad i štete, koje se tim prouzrokuje, u sporovima zbog povrede autorskih prava, zaštite i upotrebe pronalaska i tehničkih unapređenja, uzoraka, modela i žigova, firme ili naziva, kao i u sporovima iz nelojalne utakmice i monopolističkih ponašanja kad se ne odnose na imovinskopravni zahtev (stav 4.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, broj 72/11), koji je stupio na snagu 1. februara 2012. godine, je propisano: da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno okončan može po predlogu stranke ponoviti, pored ostalog, ako je Ustavni sud, u postupku po ustavnoj žalbi, utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u parničnom postupku, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke (član 426. tačka 12)); da se predlog za ponavljanje postupka podnosi u roku od 60 dana i to u slučajevima iz člana 426. tač. 7), 8), 11) i 12) ovog zakona, od dana kada je stranka mogla da upotrebi pravnosnažnu odluku koja je razlog za ponavljanje postupka (član 428. stav 1. tačka 4)).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta citiranih odredaba Ustava i zakona , Ustavni sud je ocenio da je osporenim revizijskim rešenjem povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje.

U parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe je, pored ostalog, pravnosnažno usvojen tužbeni zahtev za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. Parnični postupak je započet tužbom koju je 23. decembra 2005. godine podnela primalac izdržavanja Draginja Blagojević protiv davaoca izdržavanja, ovde podnositeljke ustavne žalbe. U konkretnom slučaju, Vrhovni sud Srbije je zaključio da ova parnica spada u imovinsko – pravne sporove iz člana 394. stav 3. Zakona o parničnom postupku u kojima je revizija dozvoljena ako vrednost predmeta spora prelazi iznos od 500.000 dinara, te je našao da je revizija podnositeljke ustavne žalbe nedozvoljena jer je vrednost predmeta spora označena u tužbi bila manja od propisanog novčanog cenzusa za izjavljivanje navedenog vanrednog pravnog leka. Međutim, imajući u vidu odredbu člana 394. stav 4. tačka 1) Zakona o parničnom postupku i prirodu spora koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, Ustavni sud smatra da parnica za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju između primaoca izdržavanja i davaoca izdržavanja ima karakter spora o pravu na izdržavanje ili o pravu na ukidanje izdržavanja u kome je revizija uvek dozvoljena, bez obzira na vrednost predmeta spora. Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da je Vrhovni sud Srbije izveo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak kada je ocenio da je nedozvoljena revizija podnositeljke ustavne žalbe, te da je revizijski sud morao u meritumu odlučiti o ovom vanrednom pravnom leku.

S obzirom na iznete razloge, a uzimajući u obzir da se odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pored ostalog, garantuje i zaštita stranaka u parničnom postupku od arbitrerne primene prava od strane sudova, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1891/09 od 24. juna 2009. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), i odlučio kao u izreci.

6. Imajući u vidu da je povreda Ustavom zajemčenog prava podnositeljke takve prirode da je to očigledno moglo biti od uticaja na donošenje povoljnije odluke za nju u parnici povodom koje je podneta ustavna žalba, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, naložio nadležnom sudu da u roku od 30 dana od dana dostavljanja ove odluke ponovi postupak po reviziji podnositeljke izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1807/08 od 12. januara 2009. godine , odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje arbitrernom primenom prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti