Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u carinskom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu preduzeća „MASTER FRIGO“ d.o.o., utvrdivši da je presudom Vrhovnog suda Srbije povređeno pravo na pravično suđenje. Povreda se ogleda u nedostatku obrazloženja zašto nije cenjen ključni dokazni predlog tužioca u carinskom sporu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1779/2012
19.04.2012.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić , Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković u postupku po ustavnoj žalbi Preduzeća za inženjering, proizvodnju, promet i usluge "MASTER FRIGO" d.o.o. Beograd, iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 19. aprila 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Preduzeća za inženjering, proizvodnju, promet i usluge "MASTER FRIGO" d.o.o. Beograd i utvrđuje da je presudom Vrhovnog suda Srbije U. 6824/07 od 20. maja 2009. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija.

2. Nalaže se Upravnom sudu u Beogradu da, u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda, ponovi postupak po tužbi podnosioca ustavne žalbe.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće za inženjering, proizvodnju, promet i usluge "MASTER FRIGO" d.o.o. Beograd iz Beograda je, preko punomoćnika Tatjane Sudžum, advokata iz Beograda, podnescima od 23. novembra 2009. godine i 13. maja 2010. godine, podnelo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 6824/08 od 20. maja 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 4. Ustava. Ustavna žalba je prvobitno bila zavedena pod brojem Už-2192/2009.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je povređeno načelo pravnosnažnosti rešenja iz člana 13. Zakona o opštem upravnom postupku, jer je pravnosnažno izvršeno carinjenje izmenjeno bez pravnog osnova; da je Vrhovni sud Srbije pogrešno primenio odredbu člana 105. stav 5. Carinskog zakona, odnosno člana 139. stav 1. ranije važećeg Carinskog zakona, jer carinjenje predmetne robe nije izvršeno na osnovu neistinitih ili nepotpunih podataka, što je, po mišljenju podnosioca, neophodno da bi se mogla menjati ranije utvrđena carinska obaveza; da je nepravilno primenjena Carinska tarifa, jer je hlađenje u mašinama za mužu sporedna funkcija dok traje osnovna namena te mašine; da Vrhovni sud Srbije nije cenio nijedan razlog tužbe, a naročito okolnost da carinski organ nije odbio ni prihvatio dokazni predlog tužioca za preduzimanje uviđaja na licu mesta koji, po shvatanju tužioca, ima ključni značaj za utvrđivanja glavne funkcija pomenutih uređaja; da presuda Vrhovnog suda Srbije ne sadrži razloge za odbijanje tužbe. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud poništi osporenu presudu Vrhovnog suda Srbije U. 6824/07 od 20. maja 2009. godine, rešenje Ministar stva finansija Republike Srbije - Uprava carina, Komisija za žalbe Uprave carina Beograd 01/5 broj U/II- 1352/07 od 21. avgusta 2008. godine i rešenje Carinarnice Subotica broj UP-1107/2-05 od 20. avgusta 2007. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Carinarnice Subotica UP-1107/2-05, osporenu presudu i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Carinarnica Subotica je 4. jula 2005. godine donela rešenje UP- 1107/1-05 kojim je određeno da se menjaju podaci u deklaraciji JCI UV-4 broj 16277 od 2. avgusta 2003. godine Carinarnice Subotica , CI Javna skladišta, tako da se kod naimenovanja 01 u rubrici broj 31 "pakovanje i naimenovanje robe" navodi ... ostali uređaji za hlađenje ili zamrzavanje, ostalo, MAŠINE ZA HLAĐENjE MLEKA "FR IGOMILK", u rubrici broj 33 "šifra robe" navodi, ... 8418690090, kd, lb/0 03,1, u rubrici broj 47 piše se ispravna stopa carine 7%, te da se od uvoznika naknadno naplati iznos od 147.243,87 dinara na ime manje plaćenog carinskog duga, a za robu uvozno ocarinjenu po deklaraciji JCI- UV-4 broj 2378 od 26. februara 2005. godine CI Javna skladišta Subotica, naimenovanje 01, sa carinskom vrednosti u iznosu od 2.079.715,74 dinara i razlikom poreske osnovice u iznosu od 124.782,94 dinara.

Rešavajući o žalbi izjavljenoj protiv navedenog rešenja, Ministarstvo finansija Republike Srbije - Uprava carina - Komisija za žalbe je donela rešenje UP/II 1184 od 3. oktobra 2005. godine kojim je žalba odbijena kao neosnovana.

Podnosilac ustavne žalbe je protiv navedenog drugostepenog rešenja podneo tužbu Vrhovnom sudu Srbije, koja je presudom tog suda U. 8246/05 od 29. novembra 2006. godine uvažena, te je poništeno rešenje Ministar stva finansija Republike Srbije - Uprava ca rina - Komisije za žalbe UP/II 1184 od 3. oktobra 2005. godine. Ministarstvo finansija Republike Srbije - Uprava car ina - Komisija za žalbe je donela rešenje U/II- 1184/4-05 od 23. jula 2007. godine kojim je poništeno rešenje Carinarnice Subotica UP- 1107/1-05 od 4. jula 2005. godine i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

U ponovnom postupku, Carinarnica Subotica je donela rešenje UP-1107/2-05 od 20. avgusta 2007. godine kojim je određeno da se m enjaju podaci u deklaraciji JCI UV-4 broj 2378 od 2 2. februara 2005. godine Carinarnice Subotica CI Javna skladišta, tako da se kod naimenovanja 01 u rubrici 31 "pakovanje i naimenovanje robe" navodi ... „ostali uređaji za hlađenje, ostalo, MAŠINE ZA HLAĐENjE MLEKA "FRIGOMILK", u rubrici broj 33 "šifra robe" navodi ... 8418690090, kd, lb/03,1“, u rubrici broj 47 ispravna stopa carine 7% i ispravna poreska osnovica u iznosu od 2.238.295, 84 dinara i da se utvrđuje iznos od 147.243, 87 dinara na ime manje plaćene carine za robu stavljenu u slobodan promet po deklaraciji JCI UV-4 broj 2378 od 2 6. februara 2005. godine CI Javna skladišta, naimenovanje 01, a koji je naplaćen po rešenju Carinarnice subotica broj Up-1107/1-05 od 4. jula 2005. godine na račun Uprave carina, te stoga ovim rešenjem uvoznik "MASTER FRIGO" iz Beograda nije obavezan da naknadno plati razliku manje plaćene carine za robu stavljenu u slobodan promet po navedenoj deklaraciji.

Podnosilac ustavne žalbe je 12. septembra 2007. godine protiv ovog rešenja izjavio žalbu, koja je rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije - Up rava carina - Komisija za žalbe 01/2 broj U/II-1352/07 od 21. avgusta 2008. godine, odbijena kao neosnovana. U obrazloženju ovog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je Odeljenje carinskih istraga 21. maja 2007. godine izvršilo naknadnu kontrolu predmetne deklaracije i tom prilikom je utvrđeno, na osnovu priložene dokumentacije uz deklaraciju i uvidom u katalog proizvođača, da roba nije ispravno svrstana po Carinskoj tarifi, odnosno da se ista ispravno svrstava u tarifni stav 8418.69 00 90 Carinske tarife sa stopom carine 7%, o čemu je sačinjen zapisnik broj D-2/15 /07 od 7. avgusta 2007. godine; da je nalaz dostavljen i punomoćniku žalioca radi izjašnjenja; da se na predmetni zapisnik punomoćnik žalioca izjasnio dopisom od 9. avgusta 2007. godine, ali da tom prilikom nije dostavio nove dokaze koji bi uticali na utvrđivanje drugačijeg činjeničnog stanja u odnosu na ono koje je utvrđeno zapisnikom o naknadnoj kontroli; da je u napomeni 3. uz XVI odeljak Carinske tarife propisano da se "mašine podesne za obavljanje dve ili više funkcija, svrstavaju kao da se sastoje samo od one komponente ili da predstavljaju samo onu mašinu koja obavlja glavnu funkciju", kao i da se prema napomeni 2. uz 84. glavu Carinske tarife "mašine ili uređaji koji odgovaraju naimenovanju iz jednog ili više tarifnih brojeva od 8401 do 8424, a istovremeno odgovaraju naimenovanju iz jednog ili više tarifnih brojeva od 8425 do 8480, svrstavaju u odgovarajuće tarifne brojeve od 8401 do 8424, a ne u tarifne brojeve 8425 do 8480", te da je prvostepeni organ, u skladu sa tim, pravilno utvrdio carinski dug.

Podnosilac ustavne žalbe je 13. oktobra 2008. godine protiv navedenog konačnog upravnog akta podneo tužbu. Vrhovni sud Srbije je na sednici održanoj 20. maja 2009. godine doneo osporenu presudu U. 6824/07 kojom je tužba odbijena kao neosnovana, primenom odredbe člana 41. stav 2. Zakona o upravnom sporovima. U obrazloženju ove presude je, između ostalog, navedeno: da je Carinarnica Subotica, postupajući po primedbama i uputstvima drugostepenog organa, a u vezi naloga iz presude Vrhovnog suda Srbije U. 8246/05 od 29. novembra 2006. godine, u ponovno sprovedenom postupku naknadne kontrole carinskog dokumenta, otklonila propuste omogućivši tužiocu učešće u postupku i utvrdila, uvidom u katalog proizvođača, da roba nije ispravno svrstana po Carinskoj tarifi, odnosno da se ista ispravno svrstava u tarifni stav 8418.69 00 90 Car inske tarife sa stopom carine 7% i pravilno primenila odredbu člana 105. stav 5. Carinskog zakona (koja odgovara odredbi ranijeg člana 139. stav 1. Carinskog zakona) . Vrhovni sud Srbije je u svemu prihvatio razloge koje je izneo tuženi organ u rešenju kojim je odbio žalbu kao neosnovanu.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (58. stav 4.).

Odredbom člana 400. Carinskog zakona ("Službeni glasnik RS", br. 73/03, 61/2005, 85/05, 62/06 i 9/10) bilo je propisano da će carinski postupci koji su započeti pre dana početka primene ovog zakona biti okončani u skladu sa propisima koji su važili do dana početka primene ovog zakona.

Odredbom člana 139. stav 1. Carinskog zakona ("Službeni list SRJ", br. 45/92, 16/93, 50/93, 24/94, 28/96, 29/97, 59/98, 17/99, 23/01, 36/02) bilo je propisano da će, izuzetno od odredaba stava 1. člana 136. ovog zakona, ako su carina i druge uvozne dažbine plaćene u manjem ili većem iznosu zbog toga što podnosilac deklaracije nije u deklaraciji naveo tačne podatke od kojih zavisi obračun carine i drugih uvoznih dažbina, carinarnica u roku od dve godine od dana podnošenja deklaracije doneti rešenje o naplati, odnosno povraćaju carine i drugih uvoznih dažbina.

Odredbom člana 1. Zakona o carinskoj tarifi ("Službeni list SRJ", br. 23/01 i 40/01), koji se primenjivao na dan prihvatanja carinske deklaracije, bilo je propisano da se na robu koja se uvozi u carinsko područje Savezne Republike Jugoslavije plaća carina po stopama utvrđenim u Carinskoj tarifi, koja je odštampana uz ovaj zakon i čini njegov sastavni deo.

Saglasno napomeni 2. odeljka XVI, glave 84. Carinske tarife ("Službeni list SRJ", br. 23/01 i 40/01), mašine i aparati koji odgovaraju naimenovanju iz jednog ili više tarifnih brojeva od 84.01 do 84.24 i istovremeno odgovaraju naimenovanju iz jednog ili više tarifnih brojeva od 84.25 do 84.80, svrstavaju se u odgovarajuće tarifne brojeve 84.01 do 84.24, a ne u tarifne brojeve 84.25 do 84.80, pod uslovom da napomenom 3. uz odeljak XVI nije drukčije propisano; napomenom 3. uz odeljak XVI propisano je da ako iz tarifnih brojeva ovog odeljka ne proizlazi drukčije, da se kombinovane mašine koje se sastoje od dve ili više mašina, spojene tako da obrazuju integralnu celinu, i druge mašine podešene za obavljanje dve ili više dopunskih ili alternativnih funkcija, svrstavaju kao da se sastoje samo od one komponente ili da predstavljaju samo onu mašinu koja obavlja glavnu funkciju.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01) propisano je: da se rešenje protiv koga se ne može izjaviti žalba niti pokrenuti upravni spor (pravnosnažno rešenje), a kojim je stranka stekla određena prava, odnosno kojim su stranci određene neke obaveze može poništiti, ukinuti ili izmeniti samo u slučajevima koji su predviđeni zakonom (član 13).

Odredbama Zakona o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ", broj 46/96), koji je važio u vreme pokretanja postupka, bilo je propisano: da sud rešava spor, po pravilu, na osnovu činjenica koje su utvrđene u upravnom postupku (člana 38. stav 1.); da ako sud nađe da se spor ne može raspraviti na osnovu činjenica utvrđenih u upravnom postupku zbog toga što u pogledu utvrđenih činjenica postoji protivrečnost u spisima, što su one u bitnim tačkama nepotpuno utvrđene, što je iz utvrđenih činjenica izveden nepravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja, ili ako nađe da su u upravnom postupku povređena pravila postupka što je bilo od uticaja na rešavanje stvari, osporeni upravni akt poništiće presudom i u tom slučaju nadležni organ je dužan da postupi onako kako je u presudi određeno i da donese nov upravni akt (član 38. stav 2.); da ako bi poništenje osporenog upravnog akta po stavu 2. ovog člana i ponovno vođenje postupka pred nadležnim organom izazvalo za tužioca štetu koja bi se teško mogla ispraviti, ili ako je na osnovu javnih isprava ili drugih dokaza u spisima predmeta očigledno da je činjenično stanje drukčije od onog koje je utvrđeno u upravnom postupku ili ako je u istom sporu već poništen upravni akt, a nadležni organ nije u potpunosti postupio po presudi, sud može i sam utvrditi činjenično stanje i na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja doneti presudu, odnosno rešenje (član 38. stav 3.).

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u pogledu povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je osporena presuda doneta od strane Ustavom i zakonom ustanovljenog suda, koji je u sprovedenom postupku odlučio na osnovu činjenica utvrđenih u postupku pred carinskim organima. Sud podseća da se prilikom razmatranja garancija iz člana 32. stav 1. Ustava ne sme zastati na formalnom ispitivanju da li su one poštovane, već se mora ići i korak dalje, tj. osporena odluka se mora sagledati i u svetlu garancija koje nisu izričito predviđene. Jedna od takvih garancija se odnosi na obavezu suda da obrazloži svoju odluku (sa tim u vezi, videti odluku Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Ruiz Torija protiv Španije, 9. decembar 1994. godine, § 29.). Prilikom davanja odgovora na pitanje da li obrazloženje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, trebalo bi voditi računa o okolnostima konkretnog slučaja i prirodi određene odluke. Sudska odluka ne može da bude bez ikakvog obrazloženja, niti ono ne sme da bude lapidarnog karaktera (videti odluke Evropskog suda za ljudska prava u predmetima Georgiadis protiv Grčke, od 29. maja 1997. godine, § 43 i Higgins i ostali protiv Francuske, od 19. februara 1998. godine, § 43 .). Obaveza obrazloženja sudske odluke, međutim, ne znači da se u odluci moraju dati detaljni odgovori na sve iznete argumente (u tom smislu je i stav Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Van der Hurk protiv Holandije, odluka od 19. aprila 1994. godine, § 61.). To naročito važi za obrazloženja odluka sudova pravnog leka u kojima su prihvaćeni argumenti izneti u odlukama nižih sudova. Međutim, za ocenu da li su u tim slučajevima ispunjeni standardi prava na pravično suđenje neophodno je sagledati da li je sud pravnog leka ispitao odlučna pitanja koja su pred njega izneta ili se zadovoljio pukim potvrđivanjem odluke nižeg suda. Ovaj zahtev je utoliko značajniji ukoliko stranka nije bila u mogućnosti da usmeno iznese svoju stvar u toku postupka (reč je o stavu izraženom u odluci Evropskog suda za ljudska prava: Helle protiv Finske, 19. decembar 1997. godine, § 60).

Podnosilac je u podnetoj tužbi ukazao da je u pogledu utvrđenih činjenica u postupku izveden nepravilan zaključak u odnosu na činjenično stanj e, kao i da postoje protivurečnosti u osporenom rešenju carinskog organa. Naime, u drugostepenom rešenju nije obrazloženo zašto su neosnovani navodi podnosioca da je u pitanju mašina koja kao glavnu funkciju obavlja mužu. Drugim rečima, pravilno utvrđenje šta je glavna funkcija predmetne mašine predstavlja odlučnu činjenicu čijim postojanjem se opredeljuje v isina uvozne carine od 1% ili 7%. Naknadno tumačenje carinskog organa o glavnoj funkciji uvezene mašine tužilac je osporio stavljanjem dokaznog predloga da se uviđajem stručne komisije carinskog organa na licu mesta neposrednom upotrebom aparata utvrdi da li je njegova glavna funkcija muža ili hlađenje mleka. Iako tužilac smatra da je takav dokaz od ključnog značaja, carinski organ nije dao razloge zbog koji nije prihvatio izvođenje dokaza uviđajem na licu mesta.

Imajući u vidu da je tužbom pobijano drugostepeno rešenje zasnovano isključivo na zapisniku o naknadnoj kontroli čija je istinitost osporena, Ustavni sud je razmotrio da li se neizjašnjavanje Vrhovnog suda Srbije o dokaznom predlogu tužioca može u konkretnom slučaju razumno protumačiti kao prećutno odbijanje predloženog dokaza. Zbog značaja koji je tužilac pridao izvođenju ovog dokaza, kao i u svetlu činjenice da se ni carinski organ nije osvrnuo na ovaj dokazni predlog, teško je razlučiti da li je Vrhovni sud Srbije jednostavno prevideo ovaj tužiočev dokazni predlog ili je smatrao da bi ga trebalo odbiti. U tom slučaju, međutim, otvara se pitanje iz kojih razloga bi predlog tužioca za izvođenjem uviđaja na licu mesta trebalo odbiti (u tom smislu videti odluku Evropskog suda za ljudska prava: Hiro Balani protiv Španije, 9. decembar 1994. godine, § 28.). Na taj način je dovedeno u pitanje pravo tužioca da stvarno uzme učešća u postupku. Naime, stvarno učešće deklaranta u postupku naknadne kontrole ne podrazumeva samo pravo formalnog predlaganja dokaza kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, već i obavezu organa koji postupak sprovodi da obrazloži razloge zbog kojih takvi dokazni predlozi nisu prihvaćeni. Stoga je Ustavni sud ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje i, kao meru otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava, naložio nadležnom sudu da, u roku od 30 dana od dana dostavljanja ove odluke, ponovi postupak po tužbi podnosioca ustavne žalbe, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. i u tački 2. izreke.

Zahtev podnosioca ustavne žalbe kojim je tražio da Ustavni sud utvrdi i povredu prava na imovinu za sada je preuranjen, imajući u vidu da će o tužbi podnosioca ustavne žalbe biti ponovo odlučivano, čime će i eventualna povreda naznačenog prava biti preispitana po navedenom pravnom sredstvu u upravnom sporu pred nadležnim sudom, zbog čega je Sud ustavnu žalbu u ovom delu odbio, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u carinskom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti