Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku. Povreda je nastala jer izvršni sud, u periodu od devet meseci pre otvaranja stečaja nad dužnikom, nije zakazao ročište za prodaju popisanih stvari.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1780/2013
14.04.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Milan Stanić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tah irović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Nikolića iz Vršca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. aprila 2016 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragana Nikolića i utvrđuje da je u postupku izvršenja koji je vođen u predmetu Privrednog suda u Beogradu Iv. 25714/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Nikolić iz Vršca podneo je, 4. marta 2013. godine, preko punomoćnika Mirjane Preradović Radosavljević, advokata iz Vršca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku izvršenja koji je vođen u predmetu Privrednog suda u Beogradu Iv. 25714/10, kao i zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je interpretiran tok izvršnog postupka koji je prethodio ustavnosudskom. Podnosilac ustavne žalbe je tražio i naknadu materijalne štete u iznosu određenom u izvršnoj ispravi.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom po stupku, uvidom u spise predmeta Privrednog suda u Beogradu Iv. 25714/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Izvršni poverilac Dragan Nikolić, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 17. avgusta 2010. godine Privrednom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „FPM BEOGRAF“ a.d, radi namirenja novčanog potraživanja i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Privredni sud u Beogradu je rešenjem Iv. 25714/10 od 20. avgusta 2010. godine odredio predloženo izvršenje.

Radnja popisa i procene pokretnih stvari izvršnog dužnika izvršena je 19. januara 2011. godine.

Privredni sud u Beogradu je rešenjem Iv. 25714/10 od 18. marta 2011. godine odredio veštačenje popisane pokretne stvari izvršnog dužnika.

Nalaz sa mišljenjem sudskog veštaka je dostavljen sudu 13. juna 2011. godine.

Izvršni poverilac je podneskom od 16. juna 2011. godine obavestio sud da nema primedbi na nalaz i mišljenje sudskog veštaka.

Izvršni dužnik je podneskom od 1. jula 2011. godine osporio nalaz i mišljenje sudskog veštaka.

Privredni sud u Beogradu je rešenjem St. 248/12 od 12. marta 2012. godine otvorio stečaj nad izvršnim dužnikom.

Privredni sud u Beogradu je zaključkom Iv. 25714/10 od 16. januara 2013. godine odredio ročište za prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika usmenim javnim nadmetanjem.

Sudski veštak se podneskom od 23. januara 2013. godine izjasnio na primedbe dužnika.

Privredni sud u Beogradu je rešenjem Iv. 25714/10 od 23. januara 2013. godine obustavio izvršni postupak nad izvršnim dužnikom.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) , koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.); da se prodaja popisanih stvari sprovodi po pravosnažnosti rešenja o izvršenju, osim ako izvršni dužnik predloži ili na predlog izvršnog poverioca pristane da se prodaja izvrši ranije, ili ako su u pitanju stvari koje su podložne brzom kvarenju ili ako postoji opasnost od znatnog smanjenja cene popisanih stvari i da između dana popisa i dana prodaje mora proteći najmanje 15 dana (član 83. st. 1. i 2.); da ako se stvar nije mogla prodati na drugom ročištu za javno nadmetanje ili neposrednom pogodbom u roku koji je odredio sud, na predlog izvršnog poverioca, sud će dosuditi stvar izvršnom poveriocu (član 90. stav 1.).

Odredbama Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11) (u daljem tekstu: ZIO) , koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1 .); da veštačenje u postupku izvršenja nije dozvoljeno (član 30. stav 4.); da se p rodaja popisanih stvari sprovodi po pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, osim ako izvršni dužnik predloži ili na predlog izvršnog poverioca pristane da se prodaja izvrši ranije ili ako su u pitanju stvari koje su podložne brzom kvarenju ili ako postoji opasnost od znatnog smanjenja vrednosti popisanih stvari, kao i ako izvršni poverilac pruži jemstvo za štetu koju izvršni dužnik može pretrpeti zbog prodaje pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju i da između dana popisa i dana prodaje može da protekne najmanje 15 dana, a najviše 30 dana (član 95. st. 1. i 2.); da a ko na prvom nadmetanju nije došlo do prodaje sud, odnosno izvršitelj će konstatovati da prva prodaja nije uspela i na licu mesta će zakazati novu prodaju koja se mora održati u roku od najmanje 15 dana, a najviše 30 dana i da ako na ponovljenom nadmetanju nije došlo do prodaje sud, odnosno izvršitelj će konstatovati da prodaja nije uspela i pozvati poverioca da se odmah, a najkasnije u roku od pet radnih dana izjasni da li predlaže prodaju neposrednom pogodbom ili namirenje dosuđenjem stvari u skladu sa članom 102. ovog zakona (član 97. st. 2. i 4.); da ako se stvar nije mogla prodati na drugom ročištu za javno nadmetanje ili neposrednom pogodbom u roku koji je odredio sud, na predlog izvršnog poverioca, sud ili izvršitelj će dodeliti stvar izvršnom poveriocu (član 102. stav 1.); da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (358. stav 1.).

Zakonom o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09, 99/11 i 71/12-Odluka US), koji je počeo da se primenjuje 24. januara 2010. godine, je propisano: da pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nastupaju početkom dana isticanja oglasa o otvaranju postupka na oglasnoj tabli suda (član 73. stav 1.); da se od dana otvaranja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka, a da se postupci iz stava 1. ovog člana koji su u toku obustavljaju (član 93. st. 1. i 2.).

5. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre ukazuje da izvršni postupak, kao posebna vrsta sudskog postupka, predstavlja jedinstvenu celinu i pokreće se podnošenjem predloga za izvršenje (u konkretnom slučaju navedeni predlog je podnet 17. avgusta 2010. godine), a završava se zaključenjem ili obustavom izvršnog postupka (u konkretnom slučaju izvršenje je okončano obustavom izvršenja od 23. januara 2013. godine) . Znači, izvršni postupak je formalno trajao dve i po godine. Navedeno trajanje postupka izvršenja, koji je po sebi hitan, može ukazivati da nije okončan u okviru standarda razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, te je Sud i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje izvršnog postupka.

Međutim, Ustavni sud ukazuje da je zakonski cilj postupka izvršenja - (prinudno) namirenje potraživanja izvršnog poverioca. Poštovanje prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, koje se na nivou izvršne procedure javlja u vidu načela hitnosti, treba da dovede do efikasnog i ekspeditivnog namirenja potraživanja izvršnog poverioca. Imajuću u vidu navedeno, sveukupni cilj postupka izvršenja jeste namirenje potraživanja izvršnog poverioca efikasno i u razumnom roku. Stoga su radnje nečinjenja izvršnog suda koje dovode do prolongiranja, odnosno onemogućavanja čina namirenja potraživanja izvršnog poverioca, ujedno uzroci povrede navedenog ustavnog prava. Znači, mora da postoji uzročno-posledična veza između radnje nečinjinjenja suda i nenamirenja potraživanja izvršnog poverioca. Uloga suda kao državnog organa svodi se na to da razumno pomogne izvršenju presude u korist stranke koja je spor dobila, ali ne i da garantuje izvršenje u svim okolnostima (vidi presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Fuklev protiv Ukrajine , br oj 71186/01, od 7. juna 2005. godine, st. 84 -86.).

U vezi sa nevedenim, Ustavni sud nalazi da je za utvrđenje povrede navedenog ustavnog prava u postupku izvršenja od značaja ne samo formalni trenutak okončavanja ove vrste postupka, već i kada je suštinski prestalo pravo izvršnog poverioca da ostvaruje svoje potraživanje u postupku izvršenja. Polazeći od navedenog, Ustavni sud ukazuje da je razlog za obustavu izvršenja, u smislu člana 93. stav 2. Zakona o stečaju, nastao 12. marta 2012. godine , kada je doneto rešenje Privrednog suda u Beogradu St. 248/12 o otvaranju stečaja nad izvršnim dužnikom. Od trenutka otvaranja stečaja nad izvršnim dužnikom, po samom Zakonu o stečaju, prestala je obaveza izvršnog suda da dalje sprovodi radnje izvršenja (ostala je samo formalna obaveza da donese rešenje o obustavi izvršenja), i time je istovremeno prestalo zakonsko pravo podnosioca ustavne žalbe da namiruje svoje potraživanje u postupku izvršenja. Rešenje o obustavi izvršenja zbog stečaja predstavlja samo formalizaciju zakonske posledice i tim aktom se konstatuje procesno stanje koje je već ustanovljeno po samom zakonu. Pri tom e, navedeni akt ne predstavlja procesni uslov za prijavu potraživanja u postupku stečaja, niti predstavlja zakonski vid obaveštenja potencijalnih stečajnih poverilaca o pokrenutom postupku stečaja. Stoga radnja izvršnog suda - donošenje rešenja o obusta vi izvršenja nakon deset meseci od nastanka razloga za obustavu, predstavlja formalni propust suda, ali se ta radnja ne može tretirati kao uzrok povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Dakle, vremenski period koji se može suštinski posmatrati u kontekstu povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju jeste period od godinu dana i sedam meseci (od trenutka podnošenja predloga za izvršenje , 17. avgusta 2010. godine, do donošenja rešenja Privrednog suda u Beogradu St. 248/12 od 12. marta 2012. godine o otvaranju stečaja nad izvršnim dužnikom).

Međutim, Ustavni sud ocenjuje da radnja nečinjenja izvršnog suda koja je u uzročno-posledičnoj vezi sa nenamirenjem potraživanja podnosioca ustavne žalbe u izvršnom postupku jeste nezakazivanje ročišta za prodaju popisanih pokretnih stvari. Izvršni sud je imao zakonsku mogućnost, ali i zakonsku obavezu, da pristupi prodaji popisanih pokretnih stvari po pravnosnažnosti rešenja o izvršenju (član 83. stav 1. ZIP i član 95. stav 1. ZIO). Od trenutka kada je nalaz sa mišljenjem sudskog veštaka na okolnost vrednosti popisane pokretne stvari dostavljen sudu, 13. juna 2011. godine, nisu postojale nikakve smetnje za zakazivanja ročišta za prodaju popisane pokretne stvari. Međutim, izvršni sud od 13. juna 2011. pa do 12. marta 2012. godine (kada je otvoren stečaj nad izvršnim dužnikom), dakle devet meseci, uopšte nije zakazao ročište za prodaju popisane pokretne stvari izvršnog dužnika. Ustavni sud ocenjuje da je ovakva radnja nečinjenja nedopustiva u postupku izvršenja koji je po svojoj prirodi hitan i u kome su rokovi za prodaju popisane pokretne stvari kratki, te je ova radnja suda sama po sebi dovoljan uzrok za utvrđenje povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku (vidi i praksu Evropskog suda za ljudska prava zauzetu u presudi Plazonić protiv Hrvatske, broj 26455/04, od 6. marta 2008. godine, st. 60-63.). Takođe, Ustavni sud ukazuje da se ovde ne radi samo o nezakazivanju ročišta za prodaju popisane pokretne stvari, već i o sprečavanju nastupanja zakonske izvesnosti u pogledu delimičnog namirenja izvršnog poverioca -dodeljivanjem popisane pokretne stvari poveriocu u slučaju da se stvar nije mogla prodati na drugom ročištu za javno nadmetanje (član 102. stav 1. ZIO).

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu Privrednog suda u Beogradu Iv. 25714/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. U delu ustavne žalbe, kojim se ističe povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu i shvatanje Evropskog suda za ljudska prava prema kome se država ne može smatrati odgovornom za obaveze privatnih subjekata, niti se Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda može tumačiti na način da prisiljava državu da zauzme mesto privatnih pojedinaca ili privrednih subjekata koji više ne mogu plaćati svoje dugove (vidi presudu Evropskog suda za ljudska prava Bobrova protiv Rusije, od 17. novembra 2005. godine, broj 24654/03, stav 16.). Prema tome, iako je zadatak suda u izvršnom postupku da preduzme sve potrebne radnje usmerene na sprovođenje izvršenja, izvršni sud ne može biti odgovoran i za namirenje potraživanja prema fizičkom licu odnosno privatnom licu kao izvršnom dužniku (ovakav stav je Ustavni sud već zauzeo u svojoj Odluci Už-1110/2009 od 25. oktobra 2012. godine). Takođe, Ustavni sud ukazuje da je nad izvršnim dužnikom rešenjem Privrednog suda St. 248/12 od 12. marta 2012. godine otvoren stečaj, te da podnosilac ustavne žalbe ima mogućnost naplate svog potraživanja u stečajnom postupku. Stoga je Ustavni sud u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, te je rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je i zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete odbacio kao preuranjen, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, i rešio kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti