Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u imovinskom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju, koji traje preko 12 godina i još nije okončan. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog rada suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1782/2009
20.09.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenik predsednika Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Gorane Bašić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. septembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Gorane Bašić i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3225/00 (sada predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 18709/11) povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde.

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Gorana Bašić iz Beograda, preko punomoćnika Jovice Kosića, advokata iz Beograda, podnela je 28. septembra 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3225/00.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je predmetni parnični postupak pokrenuo brat podnositeljke, radi utvrđenja ništavosti, odnosno poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju, koji je podnositeljka zaključila sa njihovom majkom, a da je posle njegove smrti postupak preuzela njegova supruga; da je nakon podno šenja tužbe, tužilac izvršio zabeležbu spora u zemljišnim knjigama, na osnovu rešenja od 18. avgusta 2000. godine; da je posle devet godina raspravljanja sud konačno doneo presudu i usvojio privremenu meru kojom se podnositeljki zabranjuje raspolaganje određene nepokretnosti; da je pismeni otpravak presude ekspedovan tek nakon tri i po meseca od donošenja. Takođe je navedeno da je samim činom dužne trajanja postupka i okolnošću da je izvršena zabeležba spora bez valjanog pravnog osnova podnositeljka ograničena u svojim imovinskim pravima i mogućnosti da slobodno raspolaže svojom imo vinom punih devet godina, a neizvesno je koliko će postupak još da traje, a od Ustavnog suda traženo da utvrdi da povredu prav a na suđenje u razumnom roku, kao i da utvrdi pravo podnositeljke na naknadu štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 18709/11 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Protiv podnositeljke ustavne žalbe, kao tužene, njen brat D.B. podneo je 18. avgusta 2000. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu tužbu, kojom je tražio da sud utvrdi da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju koji je tužena, kao davalac izdržavanja, zaključila 1996. godine sa njihovom majkom, kao primaocem izdržavanja, se aneks om tog ugovora, zaključen im 1997. godine, odnosno da sud poništi navedeni pravni posao, zbog nedostatka aleatornosti. Predmetnim ugovorom o doživotnom izdržavanju primalac izdržavanja je davaocu izdržavanja preneo pravo svojine, između ostalog, na 15/144 idealnih delova opisane zgrade (što, zapravo, predstavlja ½ jednog od stanova u toj zgradi, površine 200 kvadratnih metara), dok je aneksom ugovora preneto, između ostalog, i drugih 15/144 idelanih delova opisane zgrade, koliko je ukupno bila vlasnik. Povodom ove tužbe form iran je predmet P. 3225/00.

U toku predmetnog parničnog postupka, do donošenja prvostepene presude zakazano je 21 ročište za glavnu raspravu, od kojih je 12 održano. Od devet neodržanih ročišta, jedno ročište (zakazano za 4. jul 2007. godine) nije održano jer punomoćnik tužene nije mogao da pristupi zbog bolesti, a pet – zbog sprečenosti postupajuće sudije. U periodu od 10. aprila 2003. godine, kada je na ročištu određeno izvođenje dokaza veštačenjem putem veštaka medicinske struke, koji je nalaz sa mišljenjem dostavio 1. marta 2004. godine, pa do 20. juna 2006. godine, nije zakazano ni jedno ročište, ali to ročište nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Četvrti opštinski sud u Beogradu, nakon što je zaključio glavnu raspravu, doneo je presudu P. 3225/00 od 10. marta 2009. godine, kojom je u prvom stavu odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud utvrdi da je predmetni ugovor sa aneksom ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo , a u drugom stavu usvojio eventualni tužbeni zahtev tužioca i poništio označeni ugovor sa aneksom. Istovremeno, doneto je i rešenje kojim je određena priv remena mera zabrane raspolaganja tužene opisanim stanom. Protiv navedene presude i rešenja tužena je izjavila žalbu 20. avgusta i 24. septembra 2009. godine.

Apelacioni sud u Beogradu, odlučujući o navedenim žalbama, doneo je rešenje Gž. 7454/10 od 13. jula 2011. godine, kojim je ukinuo presudu i rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3225/00 od 10. marta 2009. godine i predmet vratio Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje, odnosno postupak.

U ponovnom postupku predmet je dobio broj P. 18709/11, a do dostavljanja spisa Ustavnom sudu, zakazano je tri ročišta, od kojih jedno nije održano.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakon o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/1977, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se, saglasno odredbi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) i dalje primenjuje, bilo je propisano da stranka ima pravo da sud oduči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom od podnošenja tužbe Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu 18. avgusta 2000. godine, pa do podnošenja ustavne žalbe 28. septembra 2009. godine trajao devet godina i jedan mesec, kao i da predmetni parnični postupak još nije okončan.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja parničnog postupka, od njegovog pokretanja podnošenjem tužbe, pa do danas.

Navedeno trajanje parničnog postupka od sada već više od 12 godina ukazuje da postupak nije okončan u okviru granica razumnog roka. Međutim, pojam razumnog trajanja postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja za podnosioca prava o kome se u postupku odlučuje, koji se moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

Analizirajući navedene kriterijume, Ustavni sud je osporeni parničn i postup ak bio od značaja za podnositeljku ustavne žalbe, s obzirom na to da je odlučivano o ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju po osnovu koga je ona stekla pravo svojine, između ostalog, na određenom stanu. Ustavni sud je ocenio i da podnositeljka nije doprinela navedenoj trajanju postupka.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je predmetni parnični postupak bio složenijeg činjeničnog stanja, s obzirom na to da je trebalo utvrditi da li postoje razlozi za utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, ili za njegov poništaj, zbog čega je trebalo izvršiti veštačenje preko veštaka medicinske struke.

Međutim, prema oceni Ustavnog suda, navedeno trajanje postupka ne može da bude opravdano opisanom složenošću tog postupka. Ustavni sud je imao u vidu da je prvostepeni sud doneo presudu nakon devet godina od pokretanja postupka, pri čemu tri godine nije zakazao ni jedno ročište, kao i da se osporeni postupak, nakon što je ta presuda ukinuta u postupku po žalbi, i posle 12 godina trajanja i dalje vodi pred prvostepenim sudom.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je neefikasnim radom suda podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pavičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava, učinjenu neefikasnim postupanjem parničnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

S obzirom na to da predmetni parnični postupak još nije okončan, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke naložio nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se taj postupak okončao u najkraćem roku.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b. stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u imovinskom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti