Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade nematerijalne štete. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu od 700 evra. Ustavna žalba zbog povrede prava na imovinu odbacuje se kao preuranjena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi S. Đ . iz sela Donje Sinkovce kod Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. novembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. Đ . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 898/20 od 14. januara 20 21. godine podnosi ocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo S. Đ . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presud e Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 898/20 od 14. januara 2021. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3/2011. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba S. Đ . izjavljena zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredb ama člana 58. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3/ 2011.

4. Odbacuje se zahtev S. Đ . za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. Đ . iz sela Donje Sinkovce kod Leskovca izjavio je Ustavnom sudu, 10. februara 20 21. godine, preko punomoćnika I. P , advokata iz Leskovca, ustavnu žalb u protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 898/20 od 14. januara 2021. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava, kao i zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3/2011 .

Ustavnom žalbom osporena je pravnosnažna presuda doneta u parničnom postupku vođenom po tužbi podnosioca ustavne žalbe za isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Osporenom presudom pravnosnažno je obavezana tužena Republika Srbija da podnosi ocu ustavne žalbe na ime naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku isplati iznos od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom.

Podnosilac je ospori o visinu iznosa dosuđene naknade, smatrajući da je naknada prenisko određena i da ne može predstavljati pravično zadovoljenje zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. U vezi sa tim, nave o je da je u odlukama Evropskog suda za ljudska prava, u istim pravnim stvarima, dosuđivan veći iznos naknade nematerijalne štete. Pored toga, istak ao je i da mu je povređeno prav o na imovinu, zbog propusta suda da namiri potraživanja utvrđena u stečajnom postupku protiv dužnika koji ima pretežan društveni kapital.

Predložio je da Us tavni sud usvoji ustavnu žalbu poništi sporne presude i obaveže tuženu na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, kao i da utvrdi da mu je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu. Zbog povrede prava na imovinu istaka o je zahtev za naknadu materijalne štete u visini potraživanja koja su mu priznata u stečajnom postupku. Takođe, postavio je zahtev za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavn u žalb u i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4St. 445 /19 od 21. februara 201 9. godine usvojen je prigovor radi ubrzavanja postupka predlagača, ovde podnosioca ustavn e žalb e, te je utvrđeno da mu je u stečajnom postupku koji se kod tog suda vodi nad stečajnim dužnikom Društvenim preduzećem „J.“ … po Leskovac – u stečaju u predmetu St. 3 /11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, a u kome je predlagač prijavi o svoj a potraživanj a iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku i koj a su mu priznat a, ali nisu namiren a.

Osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 898/20 od 14. januara 2021. godine je tužiocu, ovde podnosioc u ustavn e žalb e, na ime novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku , pravnosnažno dosuđen iznos od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti sa odgovarajućom kamatom, počev od dana prvostepenog presuđenja pa do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev u delu preko dosuđenog do traženog iznosa od 700 evra .

4. Razmatrajući ustavnu žalb u sa aspekta prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud konstatuje da se navodi podnosioca ustavne žalb e zasnivaju na t vrdnji da visina novčanog obeštećenja koja mu je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nije adekvatna.

U vezi sa osnovano šću ovih navoda i tvrdnji podnosi oca ustavne žalb e, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju .

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije, predstavka broj 41285/19, od 19. decembra 2019. godine.

Naime, Evropski sud se u navedenoj odluci prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u ra zumnom roku, dosuđena od strane sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ , Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom osporava presuda kojom je dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da se u primerenom roku naplati prav nosnažno dosuđeno potraživanj e iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda prava na pravično suđenje mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S. J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) , dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocu ustavn e žalb e povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplat i svoj a prav nosnažno dosuđena potraživanj a iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa društvenim kapitalom , Ustavni sud je utvrdio da je podnosi ocu ustavn e žalb e osporen om presudom Višeg suda u Leskovcu, kojom mu je na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 3/2011 prav nosnažno dosuđen iznos od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalb u, odlučujući kao u tački 1 . izreke.

5. Kada je reč o način u otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se takođe poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosioca ustavn e žalb e na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Stoga je Sud, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač ki 2 . izreke, krećući se u granicama zahteva podnosioca ustavne žalbe, utvrdio pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos e isplaćen e po osnovu osporene presud e Višeg suda u Leskovcu, kao i za sve ostale iznose koji su podnosiocu ustavn e žalb e eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3/2011. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i da je odredio način otklanjanja štetnih posledica, Ustavni sud nije posebno ispitivao navode podnosioca o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

7. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kom je istaknuta povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3/2011, Ustavni sud je imao u vidu da je rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4St. 445/19 od 21. februara 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe, kao predlagaču, utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, po prigovoru koji je radi ubrzavanja stečajnog postupka podne o u skladu sa Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15). U vezi sa tim, Ustavni sud, dalje, konstatuje da je odredbom člana 31. navedenog zakona predviđeno da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu nije iskoristi o sva z akonom propisana pravna sredstva za zaštitu svojih prava u redovnom postupku, to je Ustavni sud utvrdio da nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83 .). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti