Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu Ilije Bjelajca i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao preko četrnaest godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1400 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ilije Bjelajca iz Golupca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ilije Bjelajca i utvrđuje da je u parnič nom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Velikom Gradištu u predmetu P1. 394/98, a koji je okončan pred Osnovnim sudom u Požarevcu – Sudskom jedinicom u Velikom Gradištu u predmetu P1. 57 /10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ilija Bjelajac iz Golupca je 1 . aprila 2010. godine, preko punomoćnika Vladimira M. Ilića, advokata iz Velikog Gradišta, podneo Ustavnom sudu ust avnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parnič nom postupku koji je vođen pred O pštinskim sudom u Velikom Gradištu u predmetu P1. 394/98.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo : da je još 1998. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Velikom Gradištu , ali da postupak ni nakon dvanaest godina, koliko traje u vreme podnošenja ustavne žalbe, nije okončan.

Smatra da osporeni par nični postupak predugo traje i da mu je zbog toga povređeno Ustavom garantovano pravo na suđenje u razumnom roku. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i pravo podnosioca na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 , 99/11 i 18/13-Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalb e povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise parnič nog predmeta Opštinskog suda u Velikom Gradištu P1. 394/98 , kasnije Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Velikom Gradištu P1. 57 /10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 10. februara 1998 . godine podneo Opštinskom sudu u Velikom Gradištu tužbu radi poništaja odluke disciplinske komisije kojom mu je izrečen prestanak radnog odnosa i odluke o udaljenju sa rada . Tužilac je podnetom tužbom tražio i naknadu materijalne štete koju trpi počev od udaljenja sa rada, pa sve do vraćanja na rad.

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 128/98.

Opštinski sud u Velikom Gradištu je na osnovu usmene javne rasprave održane 23. marta 1998. godine, u prisustvu tu žioca i odsustvu uredno pozvane tužene, doneo presudu zbog izostanka. Navedenom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca, poništene su navedene odluke tužene - Opšta zemljoradnička zadruga „Golubac“ iz Golupca (u daljem tekstu: OZZ „Golubac“ iz Golupca), obavezana je tužena da tužiocu naknadi celokupnu materijalnu štetu koju je pretrpeo počev od udaljenja sa rada, pa sve do vraćanja na rad i određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Na ročištu od 27. maja 1998. godine, po predlogu tužene, sud je dozvolio povraćaj u pređašnje stanje i ukinuo presudu P. 128/98 od 23. marta 1998. godine.

Predmetu je dodeljen novi broj P. 394/98.

Povodom podnete tužbe tokom sprovedenog postupka Opštinski sud u Velikom Gradištu je donosio tri delimične presude, i to: P. 394/98 od 24. septembra 199 9. godine, P. 394/98 od 9. februara 2005. godine i P1. 394/98 od 17. januara 2008. godine, od kojih su prve dve navedene delimične presude ukinute odgovarajućim drugostepenim rešenjima Okružnog suda u Požarevcu Gž. 307/2000 od 15. marta 2000. godine, Gž. 1896/2000 od 22. marta 2006. godine, a treće navedena delimična presuda je preinačena presudom Okružnog suda u Požarevcu Gž1. 101/2008 od 9. juna 2008. godine. Protiv drugostepen e presude tužena je izjavi la reviziju o kojoj je odlučio Vrhovni sud Srbije presudom Rev. 1507/08 od 15. oktobra 2009. godine. Nakon što je pravnosnažno odlučeno o zakonitosti osporenih odluka tužene, ostalo je da prvostepeni sud odluči i o delu tužbenog zahteva koji se odnosio na naknadu materijalne štete zbog prestanka radnog odnosa tužioca . U pogledu navedenog je odlučio Osnovni sud u Požarevcu – Sudska jedinica u Velikom Gradištu presudom P1. 57/10 od 31. marta 2010. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 5535/10 od 22. marta 2012. godine, a pism eni otpravak navedene drugostepene presude je dostavljen punomoćnicima parničnih stranaka 18. juna i 4. jula 2012. godine.

Nakon sublimirajućeg prikaza trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je, n akon što je rešenjem na ročištu od 27. maja 1998. godine dozvoljen povraćaj u pređašnje stanje, pred prvostepenim sudom zakazano šest ročišta za glavnu raspravu (17. avgusta 1998. godine, 25. marta, 23. aprila, 24. juna, 26. jula i 24. septembra 1999. godine), od kojih je ročište od 25. marta 1999. godine odloženo zbog nedolaska parničnih stranaka. Na održanim ročištima sproveden je dokazni postupak veštačenjem od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke, veštak je , po nalogu suda , dopunio nalaz i mišljenje u odnosu na obavljeno veštačenje, stranke su se izjasnile na nalaze i mišljenja veštaka , saslušani su predloženi svedoci i parnične stranke .

Opštinski sud u Velikom Gradištu je 24. septembra 1999. godine doneo delimičnu presudu P. 394/98 kojom je usvojio tužbeni zahtev tužioca, poništio kao neosnovane navedene odluke tužene OZZ „Golubac“ iz Golupca, kojima je tužiocu izrečen prestanak radnog odnosa i tužilac udaljen sa rada, obavezao tuženu da tužioca rasporedi na poslove radnika u pekari, u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude , i odredio da će o troškovima postupka biti odlučeno uz konačnu presudu.

Pismeni otpravak prvostepene presude je 10. februara 2000. godine dostavljen punomoćnicima parničnih stranaka.

Odlučujući o žalbi tužene, Okružni sud u Požarevcu je rešenjem Gž. 307/2000 od 15. marta 2000. godine ukinuo delimičnu presudu Opštinskog suda u Velikom Gradištu P. 394/98 od 24. septembra 1999. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na dalji postupak. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka , iz člana 354. stav 2. tačka 14 . Zakona o parničnom postupku, te da se ista ne može sa sigurnošću ispitati.

Spisi predmeta su 23. marta 2000. godine vraćeni prvostepenom sudu.

Na ročištu od 4. maja 2000. godine naloženo je veštak u finansijske struke da se izjasni na primedbe punomoćnika stranaka i određeno da se obavi veštač enje od strane veštaka tehnologa.

U podnesku od 15. novembra 2000. godine veštak ekonomsko-finansijske struke je dostavio sudu svoje izjašnjenje.

U podnesku primljenim u sudu 30. maja 2003. godine tužilac je predložio veštaka tehnološke struke.

Opštinski sud u Velikom Gradištu je dopisom od 10. juna 2003. godine pozvao veštaka tehnologa da preuzme spise i obavi predmetno veštačenje.

Nalaz i mišljenje veštaka su 12. marta 2004. godine dostavljeni sudu.

Tokom dalje sprovedenog postupka, do donošenja sledeće delimične presude, održana su ročišta od 13. maja i 20. oktobra 2004. godine i 9. februara 2005. godine, a odložena su ročišta od 1. jula i 18. avgusta 2004. godine, zbog bolesti punomoćnika tužioca. Na održa nim ročištima veštak i stranke su se izjasnili u pogledu obavljenog veštačenja.

Opštinski sud u Velikom Gradištu je doneo delimičnu presudu P. 394/98 od 9. februara 2005. godine kojom je u stavu prvom izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca za poništaj navedenih odluka tužene OZZ „Golubac“ iz Golupca , te obavezao tuženu da tužioca rasporedi na poslove radnika u pekari, u roku od osam dana od dana pravnosnažnosti presude, a u stavu drugom je određeno da će o traženoj isplati naknade štete na ime neisplaćene zarade, kao i uplati svih doprinosa i nadoknadi parničnih troškova , sud odlučiti naknadno po pravnosnažnosti delimične presude.

Pismeni otpravak navedene presude je 18. maja 2005. godine dostavljen punomoćnicima parničnih stranaka.

Odlučujući o žalbi tužene, Okružni sud u Požarevcu je rešenjem Gž. 1896/2005 od 22. marta 2006. godine ukinuo delimičnu presudu Opštinskog suda u Velikom Gradištu P. 394/98 od 9. februara 2005. godine i spise predmeta vratio istom sudu na ponovno odlučivanje. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da se pravilnost delimične presude ne može ispitati, jer je zasnovana na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Spisi predmeta su 3. aprila 2006. godine dostavljeni prvostepenom sudu.

Tokom ponovnog postupka, do donošenja sledeće delimične presude, pred sudom je zakazano i održano osam ročišta za glavnu raspravu (9. juna, 22. avgusta, 20. septembra i 22. novembra 2006. godine, 23. januara, 6. novembra i 11. decembra 2007. godine i 17. januara 2008. godine. Na održanim ročištima je sproveden dokazni postupa k saslušanjem parničnih stranaka i usaglašavanjem datih mišljenja veštaka tehnološke i ekonomsk o-finansijske struke.

Opštinski sud u Velikom Gradištu je delimičnom presudom P1. 394/98 od 17. januara 2008. godine u stavu prvom odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se ponište navedene odluke tužene OZZ „Golubac“ iz Golupca, kojima mu je prestao radni odnos i udaljen sa rada, a u stavu drugom izreke je navedeno da će sud o naknadi štete na ime neisplaćene zarade, uplate doprinosa i naknade parničnih troškova odlučiti uz konačnu odluku.

Pismeni otpravak navedene presude je 19. februara 2008. godine dostavljen punomoćnicima parničnih stranaka.

Odlučujući o žalbi tužioca, Okružni sud u Požarevcu je presudom Gž1. 101/2008 od 9. juna 2008. godine preinačio delimičnu presudu Opštinskog suda u Velikom Gradištu tako što je usvojio tužbeni zahtev tužioca, poništio osporene odluke tužene OZZ „Golubac“ iz Golupca i obavez ao tuženu da tužioca rasporedi na rad u roku od osam dana, po prijemu presude.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 11. i 12. avgusta 2008. godine dostavljen punomoćnicima parničnih stran aka

Tužena je protiv drugostepene presude izjavila reviziju .

Vrhovni sud Srbije je presudom Rev. II. 1507/08 od 15. oktobra 2009. godine u stavu prvom izreke odbacio kao nedozvoljenu reviziju tužene izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Požarevcu Gž1. 101/2008 od 9. juna 2008. godine u delu za poništaj odluke tužene broj 268/97 od 5. decembra 1997. godine i odluke tužene broj 282/97 od 25. decembra 1997. godine u odnosu na udaljenje tužioca sa rada, a u stavu drugom, u preostalom delu je preinačio presudu Okružnog suda u Požarevcu Gž1. 101/2008 od 9. juna 2008. godine , tako što je odbio žalbu tužioca kao neosnovanu i potvrdio delimičnu presudu Opštinskog suda u Velikom Gradištu P1. 394/98 od 17. januara 2008. godine.

Pismeni otpravak navedene presude je dostavljen punomoćnicima parničnih stranaka 22. decembra 2009. godine.

Spisi predmeta su se do 10. marta 2010. godine nalazili u Republičkom javnom tužilaštvu, povodom podnetog predloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne sudske odluke.

Osnovni sud u Požarevcu – Sudska jedinica u Velikom Gradištu je doneo presudu P1. 57/10 od 31. marta 2010. godine kojom je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca prema tuženoj OZZ „Golubac“ iz Golupca kojim je tražio da se tužena obaveže da mu izvrši naknadu materijalne štete koju trpi zbog presta nka radnog odnosa počev od udaljenja sa rada, pa sve do vraćanja na rad i da mu izvrši uplatu svih doprinosa za isti period i obavezao tužioca da tuženoj naknadi troškove spora.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1. 5535/10 od 22. marta 2012. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Požarevcu – Sudske jedinice u Velikom Gradištu P1. 57/10 od 31. marta 2010. godine.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 18. juna i 4. jula 2012. godine dostavljen punomoćnicima parničnih stranaka.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) .

Zakonom o parničnom postupku („ Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku ( član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („ Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine i koji se primenjuje na konkretan postupak propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( član 10. st. 1. i 2.) .

5. Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji ratione temporis spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud takođe smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja ovog parničnog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 10. februara 1998. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Velikom Gradištu, a da je okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1. 5535/10 od 22. marta 2012 . godine, kojom je konačno odlučeno o tužbenom zahtevu u celini, što ukazuje da je postupak traja o preko četrnaest godina.

Prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je našao da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka. Pri tome, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini tra janja postupka, kao i da je imao legitiman interes da sud u razumnom roku okonča predmetni postupak u kojem je tražio da sud poništi odluke tužene o njegovom udaljenju sa rada i da mu naknadi materijalnu štetu nastalu usled prestanka radnog o dnosa.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u osporenom parničnom postupku, Ustavni sud je i u ovom ustavnosudskom sporu konstatovao da je osnovna dužnost suda da obezbedi da se izbegne nepotrebno odugovlačenje i da se preduzimaju one radnje u postupku koje imaju za cilj da se postupak sprovede brzo i efikasno. S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da prvostepeni sud snosi odgovornost za neopravdano dugo trajanje predmetnog parn ičnog postupka. Odgovornost ovog suda se ogleda u činjenici da je odlu čujući o tužbenom zahtevu donosio tri delimične presude, i to: P. 394/98 od 24. septembra 1999. godine, P. 394/98 od 9. februara 2005. godine i P1. 394/98 od 17. januara 2008. godine, od kojih su prve dve navedene delimične presude ukinute odgovarajućim drugostepenim rešenjima Okružnog suda u Požarevcu - Gž. 307 /2000 od 15. marta 2000. godine i Gž. 1896/2000 od 22. marta 2006. godine, zbog povrede pravila postupka, odnosno zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, a treće navedena delimična presuda je preinačena presudom Okružnog suda u Požarevcu Gž1. 101/2008 od 9. juna 2008. godine. Drugu po redu delimičnu presudu P. 394/98 od 9. februara 2005. godine prvostepeni sud je doneo posle skoro pet godina od kada su mu spisi predmeta 22. marta 2000. godine dostavljeni na ponovno odlučivanje. U periodu od 4. maja 2000. godine do 13. maja 2004. godine sud nije održao nijedno ročište, jer su se spisi predmeta nalazili kod veštaka. Između ostalog, prvu delimičnu presudu P. 394/98 od 24. septembra 1999. godine prvostepeni sud je d ostavio punomoćnicima parničnih stranaka tek 10. februara 2000. godine, posle više od četiri meseca. O tužbenom zahtevu u celini je prvi put odlučeno presudom Osnovnog suda u Požarevcu P1. 57/10 od 31. marta 2010. godine, posle dvanaest godina od podnošenja tužbe, 10. februara 1998. godine.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari dovodi do zaključka da u konkretnom slučaju parnica nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je posledica neefikasnog postupanja prvostepenog suda.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom č lana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen pre d Opštinskim sudom u Velikom Gradištu u predme tu P. 394/98 i pred Osnovnim sudom u Smederev u – Sudskom jedinicom u Velikom Gradištu u predmetu P 1. 57/10.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izre ke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 14 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno predmet spora, postupanje sudova i ukupnu dužinu trajanja parničnog postupka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo prevashodno zbog neadekvatnog i neažurnog postupanja sua.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud ukazuje da iz odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu nesumnjivo proizilazi obaveza podnosioca da u svakom konkretnom slučaju dostavi dokaze da je pretrpeo materijalnu štetu zbog postupanja suda, kao i da dostavi dokaze o visini štete i navede činjenice koje potkrepljuju te tvrdnje. Ustavni sud konstatuje da, u konkretnom slučaju, podnosi lac ustavne žalbe nije dokaza o da je pretrpeo materijalnu štetu, zbog dugog trajanja parničnog postupka.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 4 2b stav 1. tačka 1) i člana 4 5. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti