Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Rok od 30 dana za podnošenje žalbe računa se od dostavljanja drugostepene odluke. Inicijativa za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ne odlaže početak roka, jer nije delotvorno pravno sredstvo za stranku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1786/2009
12.11.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubomira Trajkovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. novembra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ljubomira Trajkovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Požarevcu K. 414/02 od 20. oktobra 2008. godine, rešenja Okružnog suda u Požarevcu Kž. 10/2009 od 30. januara 2009. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 584/09 od 21. avgusta 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubomir Trajković iz Novog Beograda je 28. septembra 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Požarevcu K. 414/02 od 20. oktobra 2008. godine, rešenja Okružnog suda u Požarevcu Kž. 10/2009 od 30. januara 2009. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 584/09 od 21. avgusta 2009. godine. Podnosilac je naveo da je krivični postupak započeo 17. februara 2000. godine, a da je prvostepena presuda doneta 20. oktobra 2008. godine, čime mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Takođe, naveo je da Opštinski sud u Požarevcu nije imao nameru da utvrdi odlučne činjenice u svojoj odluci, dok je Okružni sud u Požarevcu u osporeno rešenje Kž. 10/09 od 30. januara 2009. godine uneo ''izmišljotinu, da je tužilac-podnosilac ustavne žalbe, zlostavljao svog sina Vladimira, i posle produženja roditeljskog prava nad njim''. S tim u vezi je naveo da je i Republičko javno tužilaštvo ''dalo svoj doprinos, time što nije našlo osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti'', zbog čega su mu povređena prava iz člana 64. st. 1. i 3, člana 65. st. 1. i 2, člana 66. st. 1. i 3. i člana 71. stav 1. Ustava Republike Srbije. Predložio je da Ustavni sud ''poništi osporene akte kao i da naredi ponavljanje krivičnog postupka''.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene akte i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari:
Podnosilac ustavne žalbe navodi da je po optužnici koju je podneo u svojstvu oštećenog kao tužioca vodio krivični postupak protiv S. P. i V. L, oboje iz Kostolca, zbog krivičnog dela oduzimanje maloletnog deteta iz člana 116. stav 1. KZ RS i dr. Osporenim rešenjem Okružnog suda u Požarevcu Kž. 10/09 od 30. januara 2009. godine delimično je ukinuta prvostepena osporena presuda Opštinskog suda u Požarevcu K. 414/02 od 20. oktobra 2008. godine, uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog S. P, i to u pogledu krivičnog dela oduzimanje maloletnog deteta iz člana 116. stav 1. KZ RS, opisanog u stavu 1. tačka 1. izreke pobijane presude, za koje delo je optuženi S. P. oglašen krivim, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena, a žalba oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, odbijena kao neosnovana. Protiv navedene presude Opštinskog suda u Požarevcu i rešenja Okružnog suda u Požarevcu, podnosilac ustavne žalbe je uputio Republičkom javnom tužilaštvu 9. juna 2009. godine predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Republičko javno tužilaštvo je aktom KTZ. 584/09 od 21. avgusta 2009. godine obavestilo podnosioca ustavne žalbe da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih odluka.
4. Saglasno odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07 i 122/08), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se ovo vanredno pravno sredstvo u krivičnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem oštećeni kao tužilac stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ovo iz razloga što oštećeni kao tužilac ne može da utiče na odluku javnog tužioca da li će podići zahtev za zaštitu zakonitosti, bez obzira na lično podnetu inicijativu, niti ima zakonsku mogućnost da samostalno podnese navedeno vanredno pravno sredstvo, ako to ne učini javni tužilac. Pošto zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju oštećenom kao tužiocu, to se ne može smatrati pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe u smislu navedenih odredaba Ustava i Zakona, već se, po oceni Ustavnog suda, u krivičnom postupku donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu presudu, odnosno na drugostepenu presudu kada je ista zakonom dozvoljena, ili po žalbi na rešenje, smatra da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe.
5. Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporenog drugostepenog krivičnog rešenja podnosiocu ustavne žalbe. Podnosilac ustavne žalbe je 29. septembra 2009. godine lično podneo ustavnu žalbu u kojoj je naveo da je osporeno rešenje Okružnog suda u Požarevcu Kž. 10/09 od 30. januara 2009. godine primio 21. marta 2009. godine. Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba podneta po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, kako u odnosu na osporene akte, tako i u odnosu na radnju povrede prava na suđenje razumnom roku u postupku donošenja tih akata.
6. Osporenim aktom Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 584/09 od 21. avgusta 2009. godine obavešten je podnosilac ustavne žalbe da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Opštinskog suda u Požarevcu K. 414/02 od 20. oktobra 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Požarevcu Kž. 10/2009 od 30. januara 2009. godine. Iz navedenog sledi da osporeni akt Republičkog javnog tužilaštva po svojoj prirodi predstavlja obaveštenje, a ne pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama fizičkih ili pravnih lica protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti ustavna žalba. Ustavni sud je, stoga, utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu nedopuštena, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
7. S obzirom da je ustavna žalba, u delu koji se odnosi na osporene odluke Opštinskog i Okružnog suda u Požarevcu neblagovremena, a da je u delu koji se odnosi na osporeni akt Republičkog javnog tužilaštva nedopuštena, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbama člana 36. stav 1. tač. 2) i 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
8. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 2278/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti
• Už 1978/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 2601/2009: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene u krivičnom postupku
• Už 1509/2009: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene u krivičnom postupku
• Už 1678/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene
• Už 1887/2009: Rešenje Ustavnog suda o računanju roka za ustavnu žalbu u krivičnom postupku
• Už 3489/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku