Povreda prava na pristup sudu zbog pogrešne primene procesnih odredaba

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu Udruženja manjinskih akcionara, poništio rešenja Vrhovnonog kasacionog suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Vrhovni kasacioni sud je proizvoljnom primenom prava negirao pravni subjektivitet udruženja i time mu uskratio pristup sudu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1791/2017
04.04.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik a Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. J, Z. J, J . J, M . D . i T . D, svih iz Beograda, kao i Udruženja manjin skih akcionara „M.“ a.d, sa sedištem u Beogradu, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. aprila 201 9. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Udruženja manjinskih akcionara „M.“ a.d. i utvrđuje da je rešenjima Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 175/2016 od 9. decembra 2016. godine i Uzp. 181/2016 od 9. decembra 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništavaju se rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 175/2016 od 9. decembra 2016. godine i Uzp. 181/2016 od 9. decembra 2016. godine i određuje da isti sud donese nove odluke o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za preispitivanje rešenja Upravnog suda U. 2266/12 od 10. decembra 2015. godine i rešenja Upravnog suda – Odeljenje u Nišu Uv. 5/16 od 23. februara 2016. godine.

3. Odbacuje se ustavna žalba B. J, Z. J, J . J, M . D . i T . D . izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 175/2016 od 9. decembra 2016. godine i Uzp. 181/2016 od 9. decembra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. J, Z. J, J . J, M . D . i T . D, svi iz Beograda, kao i Udruženje manjin skih akcionara „M.“ a.d, sa sedištem u Beogradu, podneli su Ustavnom sudu, 3. marta 2017. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 175/2016 od 9. decembra 2016. godine i Uzp. 181/2016 od 9. decembra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na pravnu ličnost iz člana 37. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Ustavna žalba je dopunjena podneskom od 24. marta 2017. godine.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje navedenog suda Uzp. 175/2016 od 9. decembra 2016. godine, kojim je odbačen kao izjavljen od neovlašćenih lica zahtev podnosilaca za preispitivanje rešenja Upravnog suda U. 2266/12 od 10. decembra 2015. godine, a kojim je odbačena njihova tužba podneta protiv Komisije za hartije od vrednosti zbog „ćutanja uprave“, odnosno zbog nedonošenja odluke po zahtevu za utvrđivanje obaveze i objavljivanje ponude za preuzimanje akcija.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 181/2016 od 9. decembra 2016. godine, u stavu I dispozitiva, odbačen je, kao izjavljen od neovlašćenih lica, zahtev za preispitivanje rešenja Upravnog suda – Odeljenje u Nišu Uv. 5/16 od 23. februara 2016. godine, kojim su u stavu I dispozitiva odbijeni njihovi prigovori izjavljeni protiv rešenja Upravnog suda U. 2266/12 od 10. decembra 2015. godine, dok je stavom II dispozitiva pobijanog rešenja odbačen njihov prigovor izjavljen protiv dopunskog rešenja Upravnog suda U. 2266/12 od 5. januara 2016. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporene akte, kao i u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjima Vrhovnog kasacionog suda odbačen je kao nedozvoljen zahtev podnosilaca za preispitivanje rešenja Upravnog suda U. 2266/12 od 10. decembra 2015. godine, a potom i rešenja Upravnog suda – Odeljenje u Nišu Uv. 5/16 od 23. februara 2016. godine, u oba slučaja primenom odredbe člana 53. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/ 09), kojom je propisano da će nedozvoljen ili neblagovremen zahtev ili zahtev koji je podnelo neovlašćeno lice, Vrhovni kasacioni sud odbaciti rešenjem. Zahtevi podnosilaca su odbačeni osporenim rešenjima Vrhovnog kasacionog suda, sa obrazloženjem da je odredbom člana 50. stav 2. Zakona o upravnim sporovima bilo propisano da se kada je stranka fizičko lice, zahtev predaje preko punomoćnika iz reda advokata, a što prema navodima Vrhovnog kasacionog suda podnosioci nisu učinili, jer su u oba predmeta zahtev potpisala fizička lica . Vrhovni kasacioni sud je u obrazloženju osporenih rešenja takođe konstatovao da kako udruženje akcionara nije pravno lice, to se zahtev, saglasno navedenom propisu, podnosi pre ko punomoćnika iz reda advokata. Imajući prethodno navedeno u vidu, Vrhovni kasacioni sud je u oba slučaja našao da nisu ispunjeni uslovi za podnošenje zahteva za preispitivanje sudske odluke.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnositeljka ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako lice ima pravnu sposobnost (član 37. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je: u kojim slučajevima je dozvoljeno podnošenje zahteva za preispitivanje sudske odluke (član 49.); da se kada je stranka fizičko lice, zahtev predaje preko punomoćnika iz reda advokata (član 50. stav 2.); da će Vrhovni kasacioni sud nedozvoljen ili neblagovremen zahtev ili zahtev koji je podnelo neovlašćeno lice odbaciti rešenjem (član 53. stav 1.).

Zakonom o udruženjima ( „Službeni glasnik RS“, br. 51/09 i 99/11 -dr. zakon) propisano je da u druženje stiče status pravnog lica danom upisa u registar (član 4. stav 2.) .

5. Podnosioci u ustavnoj žalbi ukazuju na to da su im osporenim rešenjima Vrhovnog kasacionog suda povređena Ustavom zajemčena prava na pravično suđenje, na pravnu ličnost i na imovinu. U prilog svojoj tvrdnji, navode kako Vrhovni kasacioni sud osporenim rešenjima negira Udruženju pravnu sposobnost, tvrdeći da nije pravno lice, mada je isto registrovano u skladu sa Zakonom o udruženjima.

Ustavni sud najpre ukazuje na to da pravo na pristup sudu, iako nije izričito utvrđeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, predstavlja sastavni i neodvojivi deo prava na pravično suđenje, kao nužni uslov da bi ovo pravo uopšte moglo da se ostvari. Ovo stoga što je preduslov odlučivanja o nečijim pravima i obavezama vođenje postupka u kome će se o tim pravima i obavezama raspraviti i odlučiti (videti npr. Odluku Ustavnog suda Už-152/2009 od 14. jula 2011. godine).

Pored navedenog, Ustavni sud i ovom prilikom podseća na praksu Evropskog suda za ljudska prava, odnosno na neke od pravnih principa koje je usvojio taj sud, a to su: da član 6. Evropske konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija) garantuje svakome pravo da zahtev koji se odnosi na njegova građanska prava i obaveze iznese pred sud ili tribunal. Na taj način je navedenim članom Evropske konvencije obuhvaćeno i „pravo na sud“, pri čemu je pravo na pristup sudu, odnosno pravo da se pred sudom ili tribunalom pokrene postupak, zapravo samo jedan deo prava na pravično suđenje, odnosno jedan njegov aspekt (videti presudu u predmetu Golder protiv Ujedinjenog Kraljevstva, broj 4451/70, od 21. februara 1975. godine, par. 38.). Sud je takođe naglasio da pravo na pristup sudu nije apsolutno pravo i to pravo može podleći legitimnim ograničenjima, bez zadiranja u suštinu samog prava (videti takođe presudu Golder protiv Ujedinjenog Kraljevstva, par. 38. i presudu Arlewin protiv Švedske, broj 22302/10, od 1. marta 2016. godine, par. 67.), kao i da Evropska konvencija ne obavezuje ugovorne strane da uspostavljaju apelacione ili kasacione sudove. Međutim, tamo gde takvi sudovi postoje, garancije člana 6. Evropske konvencije moraju biti poštovane, na način da garantuju učesnicima u postupku „efektivno pravo na pristup sudu“, kako bi se odlučilo o njihovim građanskim pravima i obavezama ( videti presudu u predmetu Annoni Di Gussola i dr. protiv Francuske, br. 31819/96 i 33293/96, od 14. novembra 2000. godine, par. 54.) .

U konkretnom slučaju, osporenim rešenjima Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 175/2016 od 9. decembra 2016. godine i Uzp. 181/2016 od 9. decembra 2016. godine odbačen i su kao nedozvoljeni zahtev i podnosilaca za preispitivanje rešenja Upravnog suda U. 2266/12 od 10. decembra 2015. godine i rešenja Upravnog suda – Odeljenje u Nišu Uv. 5/16 od 23. februara 2016. godine, sa obrazloženjem da zahtevi nisu podnet i preko punomoćnika iz reda advokata, uz napomenu da Udruženje akcionara nije pravno lice i da , kao takvo, saglasno Z akonu o upravnim sporovima, iste treba da podnese preko punomoćnika iz reda advokata.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu praksu Ustavnog suda, kao i pravne principe izgrađene kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud ocenjuje da nije ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje dato u osporenim rešenjima Vrhovnog kasacionog suda, posebno imajući u vidu citirane odredbe zakona, odnosno da je odredbom člana 50. stav 2. Zakona o upravnim sporovima izričito propisano da kada je stranka fizičko lice, u tom slučaju se zahtev Vrhovnom kasacionom sudu predaje preko punomoćnika iz reda advokata, kao i da je odredbom član 4. stav 2. Zakona o udruženjima, propisano da udruženje stiče status pravnog lica danom upisa u registar. Iz navedenog proizlazi da Zakonom o upravnim sporovima nije izričito propisana obaveza u odnosu na pravna lica, da se u tom slučaju zahtev za preispitivanje sudske odluke predaje Vrhovnom kasacionom sudu preko punomoćnika iz reda advokata.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja doneta proizvoljnom primenom merodavnog prava, što je onemogućilo podnosiocu ustavne žalbe – Udruženju manjin skih akcionara „M.“ a.d. raspravljanje i odlučivanje pred sudom o postavljenom zahtevu. Ovim je, po oceni Ustavnog suda, a bez obzira na pravnu utemeljenost zahteva koji je navedeni podnosilac ustavne žalbe podneo, povređeno njegovo pravo na pristup sudu, kao sastavni deo prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Kao meru otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporena rešenja Uzp. 175/2016 od 9. decembra 2016. godine i Uzp. 181/2016 od 9. decembra 2016. godine i odredio da Vrhovni kasacioni sud donese nove odluke o zahtevima podnosioca za preispitivanje rešenja Upravnog suda U. 2266/12 od 10. decembra 2015. godine i rešenja Upravnog suda – Odeljenje u Nišu Uv. 5/16 od 23. februara 2016. godine.

7. Ustavni sud nije posebno razmatrao ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na navode podnosioca da su mu osporenim pojedinačnim aktima povređena i druga Ustavom zajemčena prava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporena rešenja Vrhovnog kasacionog suda, te da je određeno da taj sud ponovo odluči o zahtevima podnosioca.

8. U odnosu na podnosioce ustavne žalbe B. J, Z. J, J . J, M . D . i T . D, Ustavni sud je ocenio da su obrazloženja Vrhovnog kasacionog suda, koja su data u osporenim rešenjima Uzp. 175/2016 od 9. decembra 2016. godine i Uzp. 181/2016 od 9. decembra 2016. godine, u tom delu u svemu ustavnopravno prihvatljiva, pa je u tački 3. izreke odbacio ustavnu žalbu u odnosu na navedene podnosioce, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

9. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na pristup sudu zbog pogrešne primene procesnih odredaba

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti