Odluka Ustavnog suda o otpisu poreskih obaveza nakon sprovedene reorganizacije

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Poništena je presuda Upravnog suda koja je potvrdila odbijanje poreskog organa da otpiše doprinose za PIO nakon što je podnosilac uspešno sproveo plan reorganizacije.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1792/2016
23.11.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „N.“ a.d. Beograd, iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. novembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „N.“ a.d. Beograd i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 4391/12 od 27. januara 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 4391/12 od 27. januara 2016. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Ministarstva finansija - Poreska uprava - Regionalni centar Beograd broj 4332-4/2012-20 od 20. februara 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „N.“ a.d. Beograd, iz Beograda (sadašnji naziv i sedište), je 4. marta 2016. godine, preko punomoćnika J. D , advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 4391/12 od 27. januara 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na obaveštenost iz člana 51. stav 2. Ustava, kao i člana 145. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je rešenjem Trgovinskog suda u Valjevu St. 4/08 od 19. maja 2009. godine utvrđeno da je Plan reorganizacije u potpunosti izvršen, te da je podnosilac podneo Poreskoj upravi zahtev za usaglašavanjem stanja na dan podnošenja zahteva, odnosno da mu se utvrdi prestanak svih potraživanja koja je Poreska uprava imala prema podnosiocu, ali da je isti pravnosnažno odbijen u delu koji se odnosi na obaveze po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje; da je prvostepeni poreski organ bio u obavezi da sprovede odluku suda, bez obzira na interna uputstva svojih organa; da je pogrešan stav prvostepenog organa da se poreske obaveze koje se odnose na doprinose ne mogu otpisati budući da iste ne zastarevaju; da je Poreska uprava svoja potraživanja prijavila, naplatila i da su obaveze izmirene u potpunosti.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporeni akt i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Trgovinskog suda u Valjevu St. 4/08 od 26. februara 2008. godine otvoren je stečajni postupak nad pravnim prethodnikom podnosioca ustavne žalbe.

Poreska uprava - Filijala Šabac je prijavila potraživanje u ukupnom iznosu od 203.457.511,63 dinara.

Trgovinski sud u Valjevu je 1. jula 2008. godine doneo zaključak o listi utvrđenih potraživanja, kojim je Poreskoj upravi - Filijala Šabac priznato potraživanje u ukupnom iznosu od 157.415.796,22 dinara. Istog dana je Trgovinski sud u Valjevu doneo rešenje St. 4/08 kojim je usvojen Plan reorganizacije, a rešenje je postalo pravosnažno 19. septembra 2008. godine.

Trgovinski sud u Valjevu je 19. maja 2009. godine doneo rešenje St. 4/08 kojim je utvrđeno da je izvršen Plan reorganizacije, obustavljen je stečajni postupak, a nastavljen stečajni postupak nad stečajnom masom.

Presudom Privrednog suda u Valjevu P. 75/10 od 28. aprila 2008. godine i dopunskom presudom tog suda P. 75/10 od 24. maja 2010. godine utvrđeno je potraživanje Poreske uprave - Filijala Šabac prema stečajnoj masi u iznosu od 16.954.368,30 dinara .

Rešenjem Privrednog suda u Valjevu St. 46/10 od 29. novembra 2011. godine zaključen je stečajni postupak nad stečajnom masom.

Podnosilac ustavne žalbe je 12. oktobra 2011. godine podneo zahtev, preciziran 16. decembra 2011. godine, da se utvrdi prestanak i otpis poreskih obaveza prethodnika podnosioca, imajući u vidu da je podnosilac namirio sva potraživanja u skladu sa Planom reorganizacije.

Rešenjem Poreske uprave - Filijala A Šabac broj 433-1-1/11-47-4 od 19. decembra 2011. godine usvojen je zahtev podnosioca u delu kojim je tražio prestanak i otpis poreskih obaveza ranijeg poreskog obveznika, ali je odbijen zahtev u delu kojim je tražio prestanak i otpis doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno: da je direktor Poreske uprave doneo Uputstvo za postupanje Poreske uprave u slučajevima prestanka poreske obaveze usled zastarelosti i drugog zakonom propisanog načina; da obaveze doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje ne zastarevaju, pa se samim tim ne mogu ni otpisati.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Ministarstva finansija - Poreska uprava - Regionalni centar Beograd broj 4332-4/2012-20 od 20. februara 2012. godine. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da, saglasno odredbi člana 64. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, obveznici doprinosa ne mogu biti oslobođeni obaveze obračunavanja i plaćanja doprinosa, da je odredbom člana 65. navedenog Zakona propisano da se u pogledu otpisa doprinosa ne mogu primeniti odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (koji upućuje na primenu zakona kojim se uređuje stečajni postupak kod ispunjenja poreske obaveze u slučaju stečaja poreskog obveznika); da, imajući u vidu da je Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje lex specialis u odnosu na Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji i Zakon o stečajnom postupku, te prethodno navedene odredbe čl. 64. i 65. Zakona, kao i činjenicu da doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje ne zastarevaju, da je pravilno odlučio prvostepeni organ kada je ocenio da nema uslova za otpis doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Podnosilac ustavne žalbe je protiv konačnog upravnog akta podneo tužbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda U. 4391/12 od 27. januara 2016. godine. U obrazloženju ove presude je navedeno: da je neosnovan navod tužbe da je pogrešno primenjeno materijalno pravo; da je pravilno zaključio drugostepeni organ da se u odnosu na obaveze koje se odnose na doprinose za obavezno socijalno osiguranje primenjuju odredbe Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kao posebnog zakona, koji na izričit način propisuje način ostvarivanja prava zaposlenih u pogledu obaveza poslodavca, kao obveznika doprinosa; da je odredbom člana 65. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisano da se obračunavanje i plaćanje doprinosa mora izvršiti na način kako je to propisano odredbama tog zakona i isključena je primena odredaba zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, između ostalog, u odnosu na otpis poreskih obaveza; da, kako je i odredbom člana 64. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisano da obveznici doprinosa ne mogu biti oslobođeni obaveza obračunavanja i plaćanja doprinosa, po oceni suda, na rešavanje ove upravne stvari nije od uticaja činjenica da je, u konkretnom slučaju, rešenjem Trgovinskog suda u Valjevu St. 4/08 od 19. maja 2009. godine izvršen Plan reorganizacije subjekta reorganizacije i obustavljen stečajni postupak i rešenjem istog suda St. 46/10 od 29. novembra 2011. godine zaključen stečajni postupak, jer je u pitanju imperativna zakonska odredba u skladu sa kojom se obračunavanje i plaćanje doprinosa mora izvršiti na način propisan odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Članom 23. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09 i 53/10) bilo je propisano: da poreska obaveza prestaje: 1) naplatom poreza; 2) zastarelošću poreza; 3) otpisom poreza; 4) na drugi zakonom propisani način.

Zakonom o stečajnom postupku („Službeni glasnik RS“ , br. 84/04 i 85/05), bilo je propisano: da se posle usvajanja plana reorganizacije, sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene planom reorganizacije uređuju prema uslovima iz plana reorganizacije; da usvojeni plan reorganizacije ima snagu izvršne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena.; da poslovi i radnje koje preduzima stečajni dužnik moraju biti u skladu sa usvojenim planom reorganizacije (član 133. st. 1. i 2.); da izvršenjem plana reorganizacije kojim je stečajni dužnik ispunio sve obaveze predviđene planom reorganizacije, prestaju sva potraživanja poverilaca iz stečajnog postupka (član 137. stav 2.).

Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“ , br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09 i 52/11) bilo je propisano: da obveznici doprinosa ne mogu biti oslobođeni obaveze obračunavanja i plaćanja doprinosa (član 64.); da se u pogledu utvrđivanja, naplate i povraćaja doprinosa, pravnih lekova, kamate, kaznenih odredbi i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, izuzev odredaba koje se odnose na poreska oslobođenja, olakšice i otpis, primenjuju odgovarajuće odredbe zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukčije uređena (član 65.).

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u pogledu povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje kvalitet zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna.

Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , utvrdio da je osporena presuda doneta od strane zakonom ustanovljenog suda, koji je odlučio na osnovu činjenica utvrđenih u postupku pred poreskim organima. Ustavni sud podseća da se prilikom razmatranja garancija iz člana 32. stav 1. Ustava ne sme zastati na formalnom ispitivanju da li su one poštovane, već se mora ići i korak dalje, tj. osporena odluka se mora sagledati i u svetlu garancija koje nisu izričito predviđene. Jedna od takvih garancija se odnosi na obavezu suda da obrazloži svoju odluku (sa tim u vezi, videti odluku Evropskog suda za ljudska prava Ruiz Torija protiv Španije, od 9. decembra 1994. godine, § 29.). Prilikom davanja odgovora na pitanje da li obrazloženje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, trebalo bi voditi računa o okolnostima konkretnog slučaja i prirodi određene odluke. Obaveza obrazloženja sudske odluke, međutim, ne znači da se u odluci moraju dati detaljni odgovori na sve iznete argumente (u tom smislu i Evropski sud za ljudska prava: Van de Hurk protiv Holandije, od 19. aprila 1994. godine, § 61 .). To naročito važi za obrazloženja odluka sudova pravnog leka u kojima su prihvaćeni argumenti izneti u odlukama nižih sudova. Međutim, za ocenu da li su u tim slučajevima ispunjeni standardi prava na pravično suđenje neophodno je sagledati da li je sud pravnog leka ispitao odlučna pitanja koja su pred njega izneta ili se zadovoljio pukim potvrđivanjem odluke nižeg suda. Ovaj zahtev je utoliko značajniji ukoliko stranka nije bila u mogućnosti da usmeno iznese svoju stvar u toku postupka (reč je o stavu izraženom u odluci Evropskog suda za ljudska prava: Helle protiv Finske, od 19. decembra 1997. godine, § 60.).

Sa druge strane, Ustavni sud konstatuje da rešavanje suda u upravnom sporu ima svoje osobenosti, koje se, između ostalog, ogledaju u načelu zakonitosti i načelu oslanjanja suda na utvrđeno činjenično stanje u upravnom postupku. S obzirom na to da se u upravnom sporu proverava zakonitost konačnog upravnog akta na podlozi činjenica utvrđenih u upravnom postupku, to ne postoji obaveza suda da obrazlaže sve navode tužbe ukoliko su oni već isticani u upravnom postupku koji je prethodio upravnom sporu i u kom postupku su ti navodi ocenjeni.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je u obrazloženju osporene presude, nakon citiranja zakonskih odredbi, ocenjeno da je konačni upravni akt zakonit, u potpunosti je prihvaćeno obrazloženje dato u drugostepenom rešenju, odnosno da je Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje lex specialis u odnosu na Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji i Zakon o stečajnom postupku. U obrazloženju osporene presude je navedeno da je odredbom člana 65. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje isključena primena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u pogledu otpisa poreskih obaveza, a da je odredbom člana 64. navedenog Zakona propisano da obveznici doprinosa ne mogu biti oslobođeni obaveza obračunavanja i plaćanja doprinosa, te da iz tog razloga nije od uticaja činjenica je, u konkretnom slučaju, rešenjem Trgovinskog suda u Valjevu St. 4/08 od 19. maja 2009. godine utvrđeno da je izvršen Plan reorganizacije subjekta reorganizacije.

Ustavni sud ocenjuje da se ni drugostepeni organ uprave, niti Upravni sud nisu uopšte izjasnili o činjenici da, saglasno odredbama člana 23. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji , poreska obaveza može prestati i na drugi zakonom propisani način, pored slučajeva koji su taksativno navedeni u ovim odredbama ( naplatom poreza, zastarelošću poreza, otpisom poreza). Ustavni sud konstatuje, a što je nesporno utvrđeno u upravnom postupku koji je prethodio upravnom sporu, da je podnosilac, saglasno usvojenom i potvrđenom Planu reorganizacije, koji pak, saglasno navedenim odredbama Zakona o stečajnom postupku, predstavlja izvršnu ispravu i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraž ivanja koja su u njemu navedena, Poreskoj upravi isplatio priznata potraživanja u iznosima iz usvojenog Plana reorganizacije. Odredbom člana 137. stav 2. Zakona o stečajnom postupku bilo je propisano da izvršenjem plana reorganizacije kojim je stečajni dužnik ispunio sve obaveze predviđene planom reorganizacije, prestaju sva potraživanja poverilaca iz stečajnog postupka. U obrazloženju osporene presude Upravni sud se poziva na odredbu člana 65. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojom je, između ostalog, propisano da je isključena primena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u pogledu otpisa poreskih obaveza. Međutim, ni organi uprave, niti Upravni sud nisu obrazložili da li je ovom odredbom isključena primena odredaba Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koje se tiču ostalih načina prestanka poreske obaveze, kao u konkretnom slučaju, te dalje i odredaba Zakona o stečajnom postupku.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao elemenat prava na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, dok je u tački 2. izreke poništio osporenu presudu i odredio da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Ministarstva finansija - Poreska uprava - Regionalni centar Beograd broj 4332-4/2012-20 od 20. februara 2012. godine, ne prejudicirajući pri tome konačan ishod predmetnog upravnosudskog postupka.

Ustavni sud je sličan stav zauzeo i u Odluci Už-5849/2015 od 12. oktobra 2017. godine.

6. Ustavni sud nije razmatrao navode podnosi oca o povredi ostalih prava označenih u ustavnoj žalbi, s obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava i odredio način otklanjanja štetnih posledica povrede prava.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o otpisu poreskih obaveza nakon sprovedene reorganizacije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti