Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog neizvršenja pravnosnažne presude

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku. Višegodišnje neizvršenje pravnosnažne presude za isplatu zarada, prekinuto otvaranjem stečaja nad dužnikom, predstavlja povredu ustavnog prava podnosilaca.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1795/2010
18.09.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Gojka Stošića, Jagode Jančić, Predraga Stamenkovića, Dobrile Stanković i Stane Stanković, svih iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. septembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Gojka Stošića, Jagode Jančić, Predraga Stamenkovića, Dobrile Stanković i Stane Stanković i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu predmetu I. 2014/09, I. 2009/09, I. 2082/09 i I. 2012/09 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1, kada se za to steknu uslovi, okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Gojko Stošić, Jagoda Jančić, Predrag Stamenković, Dobrila Stanković i Stana Stanković, zajedno sa drugim licima, podneli su Ustavnom sudu, 31. marta 2010. godine, preko punomoćnika Milene Dedović Marjanović, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu , zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na rad, zajemčen ih članom 32. stav 1. i članom 60. stav 4. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku u predmetima P1. 1414/06, P1. 670/07, P1. 2813/07, P1. 2814/07, P1. 3305/07 i izvršnom postupku I. 2014/09, I. 2009/09, I. 2082/09 i I. 2012/09 koji se se vodili pred Opštinskim sudom u Leskovcu.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da su podnosioci ustavne žalbe podneli tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv tuženog „Leteks“ D.O.O. iz Leskovca, radi isplate minimalnih zarada; da su im pravnosnažnom presudom dosuđeni određeni novčani iznosi; da su nakon toga pokrenuli pred istim sudom izvršne postupke; da su im neizvršavanjem navedene pravnosnažne presude Opštinskog suda Leskovcu povređena označena ustavna prava. Podnosioci su istakli zahtev za naknadu nematerijalne štete i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

Imajući u vidu da je Evropski sud za ljudska prava 28. maja 2013. godine doneo presudu u predmetu „Anđelić i drugi protiv Srbije“ (broj predstavke 57611/10), koji se odnosi na isti izvršni postupak, Ustavni sud je razdvojio postupak po ustavnoj žalbi u predmetu Už-1795/2010, saglasno odredbama člana 42. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), tako što su po ustavnoj žalbi podnosilaca na koju se ne odnosi navedena presuda Evropskog suda formirani posebni predmeti.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama Ustava na čije se povrede pozivaju podnosioci ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, te da se niko tih prava ne može odreći (član 60. stav 4.).

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe , i uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Leskovcu I. 2014/09, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

M. S. iz Leskovca je, kao izvršni poverilac, podnela 17. novembra 2008. godine protiv izvršnog dužnika „Leteks“ D.O.O. iz Leskovca Opštinskom sudu u Leskovcu (u daljem tekstu: Opštinski sud) predlog za izvršenje, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda P1. 1414/06, P1. 670/07, P1. 2813/07, P1. 2814/07 i P1. 3305/07 od 18. aprila 2008. godine. Predložila je da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika. Predlog za izvršenje je zaveden pod brojem I. 3766/08.

Rešenjem Opštinskog suda I. 3766/08, 3768/08, I. 3792/08, I. 3794/08, I. 3769/08, I. 3798/08, I. 3800/08, I. 3802/08 i I. 3804/08 od 29. januara 2009. godine, u stavu prvom izreke, postupku u predmetu I. 3766/08 spojeni su postupci u drugim navedenim predmetima po predlozima za izvršenje drugih izvršnih poverilaca, između ostalih i ovde podnosilaca ustavne žalbe, protiv istog izvršnog dužnika, dok su u stavu drugom izreke odbijeni predlozi za izvršenje izvršnih poverilaca kao neosnovani. U obrazloženju rešenja je navedeno da nepokretnost navedena u predlozima za izvršenje nije u svojini izvršnog dužnika.

Postupajući po žalbi izvršnih poverilaca, Okružni sud u Leskovcu je rešenjem Gž. 758/09 od 21. maja 2009. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda I. 3766/08, 3768/08, I. 3792/08, I. 3794/08, I. 3769/08, I. 379808, I. 3800/08, I. 3802/08 i I. 3804/08 od 29. januara 2009. godine, u stavu drugom izreke, i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Opštinski sud je rešenjem I. 2014/09, I. 2009/09, I. 2082/09 i I. 2012/09 od 12. oktobra 2009. godine, u stavu prvom izreke, spise predmeta I. 2009/09, I. 2082/09 i I. 2012/09 spojio sa spisima predmeta I. 2014/09 i odredio izvršenje prema izvršnom dužniku upisom rešenja u javnu knjigu, utvrđivanjem vrednosti i prodajom nepokretnosti. Protiv ovog rešenja izvršni poverioci su izjavili žalbu Okružnom sudu u Leskovcu.

Viši sud u Leskovcu je rešenjem Gž. 509/10 od 7. aprila 2011. godine, donetim nakon ustanovljenja nove mreže sudova u Republici Srbiji, odredio vraćanje spisa predmeta Osnovnom sudu u Leskovcu, radi donošenja odluke o prekidu postupka.

Osnovni sud u Leskovcu je rešenjem I. 2014/09, I. 2009/09, I. 2082/09, I. 2012/09 od 28. aprila 2011. godine prekinuo postupak izvršenja, jer je rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 47/10 od 25. januara 2011. godine nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak.

Postupak stečaja nad stečajnim dužnikom „Leteks“ D.O.O. iz Leskovca u predmetu St. 47/10 do trenutka odlučivanja po ustavnoj žalbi nije okončan, niti je doneto rešenje o glavnoj deobi.

4. Ustavni sud je utvrdio da su drugi izvršni poverioci u izvršnom postupku koji je predmet ispitivanja ove ustavne žalbe, podneli 29. septembra 2010. godine predstavku Evropskom sudu za ljudska prava, a kojom su osporili dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka. Evropski sud za ljudska prava je 28. maja 2013. godine doneo presudu u predmetu „Anđelić i drugi protiv Srbije“ (broj predstavke 57611/10), kojom je utvrđeno da je podnosicima predstavke povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u predmetnom postupku i obavezao Republiku Srbiju da aplikantima na ime naknade nematerijalne štete i troškova isplati određene novčane iznose. U obrazloženju ove presude je, između ostalog, navedeno „da je Sud već utvrdio povredu člana 6. Konvencije i člana 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju u sličnim okolnostima, te da ne nalazi nijedan razlog da odstupi od te sudske prakse u predmetnom slučaju“.

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da se podnosioci ustavne žalbe samo formalno pozivaju na povredu tog ustavnog prava u parničnom postupku koji je prethodio izvršnom postupku, bez navođenja razloga kojima bi obrazložili povredu prava. Stoga je Ustavni sud cenio samo navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na suđenje u razumnom roku u osporenom izvršnom postupku.

Imajući u vidu utvrđene činjenice konkretnog slučaja, navedenu presudu Evropskog suda za ljudska prava, kao i dosadašnju praksu Ustavnog suda u pogledu neizvršenja pravnosnažnih presuda protiv društvenih preduzeća u stečaju, Ustavni sud nalazi da je, u konkretnom slučaju, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu predmetu I. 2014/09, I. 2009/09, I. 2082/09 i I. 2012/09. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke, a u tački 3. izreke, kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede prava, naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da se predmetni izvršni postupak okonča u najkraćem roku, kada se za to steknu zakonski uslovi.

6. U vezi sa istaknutom povredom prava na rad iz člana 60. stav 4, Ustavni sud je ocenio da podnosioci ustavne žalbe nisu naveli ustavnopravne razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom da im je u osporenom izvršnom postupku povređeno navedeno ustavno pravo.

Polazeći od izloženog, Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je imao u vidu sve okolnosti od značaja, a prevashodno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Razmatrajući zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka podnošenja ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

9. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog neizvršenja pravnosnažne presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti