Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu Nebojše Radmanovca zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku. Zbog neefikasnosti suda, izvršni dužnik je prestao da postoji, čime je naplata onemogućena. Dosuđena je i materijalna i nematerijalna šteta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1797/2010
03.10.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetkovi ć, Milan Stanić, mr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nebojše Radm anovca iz Lepenca, Brus, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nebojše Radmanovca i utvrđuje d a je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu I. 12/08 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku - Sudska jedinica u Guči da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Guči I. 12/08 od 22. januara 2008. godine . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Nebojša Radmanovac iz Lepenca, Brus, je 6. aprila 2010. godine, preko punomoćnika Bojana Lazarevića, advokata iz Brusa, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede pr ava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinski m sudom u Guči u predmetu I. 12/08.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je podneo predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Guči 22. januara 2008. godine i da do dana podnošenja ustavne žalbe sud nije sproveo izvršenje. P redložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da je postupanjem Opštinskog suda u Guči u predmetu I. 12/08 povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku, naloži Osnovnom sudu u Čačku da sprovede predmetno izvršenje i odluku objavi u „ Službenom glasniku Republike Srbije“.

Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 23. decembra 2011. godine istakao zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Guči I. 12/08 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnosilac ustavne žalbe je 22. januara 2008. godine podneo Opštinskom sudu u Guči predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Preduzeće za proizvodnju i preradu plastičnih masa i ambalaže „Milan Blagojević - Hemija“ iz Lučana, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Brus u P1. 95/07 od 30. novembra 2007. godine, kojom je obavezan tuženi da tužiocu plati na ime duga iz radnog odnosa odgovarajući nov čani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18. novembra 2002. godine pa do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka. Predloženo je da se izvršenje sprovede zaplenom sredstava sa računa izvršnog dužnika .

Opštinski sud u Guči je 22. januara 2008. godine doneo rešenje o izvršenju I. 12/08, kojim je usvojio predlog za izvršenje i odredio troškove izvršenja u odgovarajućem novčanom iznosu.

Izvršni poverilac je podneskom od 16. aprila 2008. godine obavestio sud da je nad izvršnim dužnikom, odlukom Agencije za privatizaciju od 28. juna 2007. godine, okončan postupak restrukturiranja, zahtevajući da se postupak izvršenja okonča, tj. da se rešenje o izvršenju od 22. januara 2008. godine dostavi Narodnoj banci Srbije – Odsek za prinudnu naplatu u Kragujevcu .

Izvršni poverilac je podneskom od 4. juna 2008. godine ponovo zahtevao da sud dostavi rešenje o izvršenju Narodnoj banci Srbije - Odsek za prinudnu naplatu u Kragujevcu .

Opštinski sud u Guči je dopisom od 20. septembra 2008. godine dostavio rešenje o izvršenju Narodnoj banci Srbije - Odsek za prinudnu naplatu u Kragujevcu.

Narodna banka Srbije - Odsek za prinudnu naplatu u Kragujevcu je dopisom od 26. septembra 2008. godine obavestila sud da broj tekućeg računa izvršnog poverioca nije tačan , te da je potrebno da se otkloni navedeni nedostatak.

Izvršni poverilac je podneskom od 30. oktobra 2008. godine dostavio sudu tačan broj svog tekućeg računa.

Izvršni poverilac je p odneskom od 21. jula 2009. godine obavestio sud da postupak izvršenja nije sproveden, jer je račun i zvršnog dužnika u blokadi, pa je predložio da se izvršenje sprovede popisom i prodajom pokretnih stvari, odnosno prodajom nepokretnih stvari. U istom podnesku je navedeno da izvršni poverilac nema saznanja o imovini izvršnog dužnika, te je predložio da sud donese rešenje kojim će naložiti izvršnom dužniku da dostavi izjavu o imovini, u skladu sa odredbama čl. 92. do 94. Zakona o izvršnom postupku.

Izvršni poverilac je podneskom od 8. decembra 2009. godine ponovo zahtevao da sud naloži izvršnom dužniku da dostavi izjavu o imovini u skladu sa odredbama čl. 92. do 94. Zakona o izvršnom postupku.

Privredni sud u Čačku je 11. aprila 2011. godine doneo rešenje St. 83/11, kojim je godine otvoren i zaključen stečajni postupak nad stečajni m dužnikom.

Izvršni dužnik je 23. avgusta 2011. godine brisan iz registra privrednih subjekata.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Članom 6. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", br. 31/ 11 i 99/11 ) propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da izvršni postupak još uvek nije okončan, jer izvršenje nije sprovedeno, niti je izvršni sud doneo odluku o obustavljanju predmetnog izvršnog postupka, s obzirom na to da je izvršni dužnik prestao da postoji, jer je brisan iz registra privrednih subjekata.

Ustavni sud, i u ovom predmetu, konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju okončanja postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak radi prinudne naplate novčanog potraživanja koje je pravnosnažno utvrđeno pod nosiocu ustavne žalbe otpočeo 22. januara 2008. godine i da još uvek nije formalno okončan. Iz navedenog sledi da do odlučivanja Ustavnog suda o podnetoj ustavnoj žalbi izvršni postupak traje preko četiri godine.

Po oceni Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe nije u značajnijoj meri doprineo trajanju izvršnog post upka, već je, u cilju ubrzanja postupka, više puta podnosio urgencije kako bi se izvr šenje donetog rešenja i sprovelo. Jedini doprinos koji bi se podnosiocu mogao staviti na teret ogleda se u tome da je podnosilac dostavio netačan broj svog tekućeg računa, te je , postupajući po dopisu Narodne banke Srbije od 26. septembra 2008. godine, podneskom od 30. oktobra 2008. godine otklonio navedeni nedostatak.

Nesprovođenje izvršenja u periodu od preko četiri godine ima za posledicu da podnosilac ustavne žalbe neće moći da naplati potraživanje koje mu je pravnosnažno utvrđeno, jer je 23. avgusta 2011. godine izvršni dužnik brisan iz registra privrednih subjekata. Ustavni sud smatra da je tome u velikoj meri doprinelo nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Guči, koje se ogleda u sledećem: da iako je rešenje o izvršenju doneto u zakonom propisanom roku, izvršni sud ga je dostavio na naplatu Narodnoj banci Srbije tek nakon devet meseci, 20 . septembra 2008. godine; da se podnosilac ustavne žalbe podnescima od 21. jula i 8. decembra 2009. godine obraćao sudu zahtevom da naloži izvršnom dužniku da dostavi podatke o pokretnoj i nepokretnoj imovini kako bi poverilac promenio sredstvo izvršenja, ali se sud oglušio o ove zahteve.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu I. 12/08 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu da je izvršni dužnik brisan iz registra privrednih subjekata, a da izvršni sud, saglasno odredbama člana 76. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, nije doneo rešenje o obustavi predmetnog izvršnog postupka, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku - Sudska jedinica u Guči da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

6. Razmatrajući način pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kojom je propisano da će odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud odlučiti i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen.

Podnosilac ustavne žalbe je istakao zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete u posebnom podnesku koji je dostavljen Ustavnom sudu nakon jedne godine i osam meseci od podnošenja ustavne žalbe. Međutim, Ustavni sud nije odbacio ovaj zahtev kao neblagovremen, imajući u vidu da izvršni postupak još uvek nije obustavljen, a da je podnosilac mogao saznati za postojanje štete i njenu visinu tek nakon okončanja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom u toku 2011. godine.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju , a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu domaćih sudova, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je ocenio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u potpunosti može ostvariti samo ako se usvoji ovaj zahtev podnosioca, odnosno utvrdi pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Guči I. 12/08 od 22. januara 2008. godine. Ustavni sud najpre konstatuje da se podnosilac u ustavnoj žalbi nije formalno pozvao na povredu prava na imovinu zajemčenog odredbama člana 58. Ustava. Međutim, Ustavni sud ukazuje da propust izvršnog suda da izvrši pravnosnažnu i izvršnu presudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine koju predstavlja potraživanje utvrđeno tom presudom. Podnosilac ustavne žalbe je pružio dokaze da mu je neizvršenjem pravnosnažne sudske presude pričinjena materijalna šteta, čije postojanje i visina su utvrđeni u ustavnosudskom postupku na osnovu činjenica i okolnosti ovog slučaja. Naime, Ustavni sud još jednom ukazuje da upravo zbog propusta izvršnog suda podnosilac ustavne žalbe neće moći da naplati potraživanje koje mu je pravnosnažno utvrđeno, a koje proističe iz radnog odnosa, jer je 23. avgusta 2011. godine izvršni dužnik brisan iz registra privrednih subjekata. Opštinski sud u Guči je rešenje o izvršenju dostavio na naplatu Narodnoj banci tek nakon devet meseci od donošenja. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu i druge propuste izvršnog suda u postupku izvršenja, Ustavni sud nalazi da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog povrede njegovog Ustavom zajemčenog prava , pored utvrđenja prava na naknadu nematerijalne štete , može u potpunosti ostvariti ako se podnosiocu utvrdi i pravo na naknadu pretrpljene materijalne štete. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Guči I. 12/08 od 22. januara 2008. godine.

Povodom zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred ovim sudom snose svoje troškove.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti