Odbijanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Iako je postupak trajao skoro šest godina, sud je ocenio da je njegova složenost, koja je zahtevala više veštačenja, opravdala dužinu trajanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1798/2021
27.06.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan , dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. C . iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 2024. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba A. C . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu K. 254/19 (ranije u predmetu istog suda K. 89/15), dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. C . iz Leskovca , podneo je Ustavnom sudu, 12. februara 2021. godine, preko punomoćnika V. P , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu K. 254/19 od 10. septembra 2020. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 895/20 od 23. decembra 2020. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i prava iz člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda . Takođe, podnosilac smatra da mu je povređeno i pravo na su đenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. s tav 1. Ustava, u postupku koji je vođen u predmetu K. 254/19 Osnovnog suda u Leskovcu (ranije u predmetu istog suda K. 89/15).

Kako se prava garantovana označenim odredbama navedene Evropske konvencije sadržinski ne razlikuje od prava zajemčenih Ustavom, to Ustavni sud postojanje njihove povrede ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da su osporene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka; da je izreka presude protivrečna razlozima presude; da „okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, ne može odgovarati za težu posledicu, odnosno za nastupanje smrti pacijenta, jer ne postoji nesporna uzročno-posledična veza između njegove radnje, odnosno eventualnog propusta u lečenju i teže posledice, odnosno smrti pacijenta“; da je u konkretnom slučaju pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje; da Apelacioni sud u Nišu nije cenio najvažnije žalbene navode podnosioca, čime je podnosilac lišen prava na delotvoran pravni lek; da je suđenje podnosiocu trajalo neprimereno dugo.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, zatim da utvrdi da su osporenim presudama podnosiocu povređena označena ustavna prava, te da poništi presudu Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 895/20 od 23. decembra 2020. godine i naloži tom sudu da ponovo odluči o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv prvostepene osporene presude.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta K. 254/19 Osnovnog suda u Leskovcu, utvrdio da su oštećeni D.M. i M.M. 20. novembra 2013. godine podneli krivičnu prijavu protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i M.P.

Postupak preduzimanja dokaznih radnji protiv okrivljenih se vodio pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Leskovcu u predmetu Kt. 2772/13. U tom postupku, saslušani su okrivljeni, ispitano je više svedoka, obavljeno je veštačenje, a Zavod za sudsku medicinu je dao i dopunski nalaz veštačenja postupka lečenja pokojne A.M.

Osnovno javno tužilaštvo u Leskovcu je 11. februara 2015. godine podnelo optužni predlog Kt. 2772/13 Osnovnom sudu u Leskovcu protiv okrivljenog A. C . i okrivljenog M.P, zbog postojanja opravdane sumnje da su učinili po jedno krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 4. u vezi člana 251. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09).

Postupak se vodio u predmetu K. 89/15 Osnovnog suda u Leskovcu. Naredbom istog suda K. 89/15 od 14. juna 2016. godine određeno je dopunsko veštačenje uzroka smrti pokojne A.M.

Do donošenja naredbe K. 89/15 od 21. decembra 2017. godine, a kojom je određeno veštačenje uzroka smrti pokojne A.M, glavni pretres je održan pet puta, dok je odložen 11 puta. M. fakultet U . u Beogradu je 20. avgusta 2018. godine dostavio nalaz i mišljenje postupajućem sudu.

Do donošenja presude Osnovnog suda u Leskovcu K. 89/15 od 4. decembra 2018. godine glavni pretres je jednom održan dok je jednom odložen. Navedenom presudom, stavom prvim izreke, podnosilac ustavne žalbe je oglašen krivim da je učinio krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 4. u vezi člana 251. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i izrečena mu je uslovna osuda; stavom drugim izreke okrivljeni M.P. je oslobođen od optužbe da je učinio krivično delo koje mu je stavljeno na teret.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 222/19 od 9. aprila 2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu, a presuda Osnovnog suda u Leskovcu K. 89/15 od 4. decembra 2018. godine je u stavu drugom izreke potvrđena. Takođe, drugostepenom presudom je usvojena žalba okrivljenog A . C, te je ukinuta prvostepena presuda u stavu prvom izreke.

Krivični postupak protiv okrivljenog se nastavio u predmetu K. 254/19 pred Osnovnim sudom u Leskovcu. Navedeni sud je 13. februara 2020. godine doneo naredbu K. 254/19 kojom je odredio dopunsko veštačenje uzroka smrti pokojne A.M. Do donošenja naredbe glavni pretres je održan tri puta, dok je odložen četiri puta. M. fakultet U . u Beogradu je 8. juna 2020. godine dostavio dopunski nalaz. Nakon toga, glavni pretres je jednom održan, dok je jednom odložen.

Osporenom presudom Osnovnog suda u Leskovcu K. 524/19 od 10. septembra 2020. godine okrivljeni je oglašen krivim za delo koje mu je optužnim aktom stavljeno na teret i izrečena mu je uslovna osuda.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 895/20 od 23. decembra 2020. godine usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu, te je preinačena prvostepena presuda samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud podnosioca osudio na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, a koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda je potvrđena u nepreinačenom delu.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac, je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.), kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Odredbama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) propisano je: da lekar koji pri pružanju lekarske pomoći primeni očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja ili ne primeni odgovarajuće higijenske mere ili uopšte očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine (član 251. stav 1.); da ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine (član 251. stav 3.), kao i da ako je usled dela iz člana 251. stav 3, 255. stav 2, 256. stav 3, 257. stav 2. i 258. stav 2. ovog zakonika nastupila smrt, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina (član 259. stav 4.).

5. U odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni krivični postupak trajao pet godina i 10 meseci, računajući od 11. februara 2015. godine, kada je podnošenjem optužnog predloga Kt. 2772/13 nadležnom sudu krivični postupak pokrenut, do 23. decembra 2020. godine , kada je Apelacioni sud u Nišu doneo o sporenu presudu Kž.1. 895/20 kojom je postupak pravnosnažno okončan. Navedeno trajanje postupka može ukazivati da isti nije okončan u razumnom roku.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak čije se trajanje osporava, prvobitno vođen protiv podnosioca ustavne žalbe i okrivljenog M.P . Postupak se vodio zbog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 4. u vezi člana 251. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, koje po svojoj pravnoj prirodi spada u teža krivična dela i zahteva sprovođenje određenog dokaznog postupka. U toku postupka obavljena su dva veštačenja i više dopuna veštačenja uzroka smrti pokojne A.M. Od ukupno 27 puta zakazanog glavn og pretresa , isti nije održan 17 puta. Ustavni sud primećuje da podnosilac i njegov branilac nisu doprineli trajanju osporenog krivičnog postupka. Takođe, postupajući sud svojim radnjama nije doprineo trajanju osporenog postupka. Ustavni sud je naročito imao u vidu činjenicu da je Osnovni sud u Leskovcu dva puta meritorno presudio, pri čemu je Apelacioni sud u Nišu svojom odlukom Kž.1. 222/19 od 9. aprila 2019. godine ukinuo presudu K. 89/15 od 4. decembra 2018. godine u stavu prvom izreke, a predmet vratio na ponovno suđenje. Po oceni Ustavnog suda, sve napred navedeno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da ukazuju na složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da predstavljaju opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka.

Polazeći od napred navedenog, Ustavni sud je ocenio da ukupna dužina trajanja postupka, kao jedinstvena celina, ne izlazi iz okvira razumnog roka, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja.

S obzirom na napred izloženo, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu K. 254/19 (ranije pred istim sud om u predmetu K. 89/15) nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23), odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Podnosilac smatra da su mu osporenim presudama Osnovnog suda u Leskovcu K. 254/19 od 10. septembra 2020. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 895/20 od 23. decembra 2020. godine povređena prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava. Ustavni sud je utvrdio da ustavnu žalbu u ovom delu treba odbaciti.

Prvo, u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Sud najpre konstatuje da se u ustavnoj žalbi ističu u osnovi identični činjenični i pravni razlozi koje je podnosilac isticao u krivičnom postupku u kome su donete osporene presude , a koji su bili predmet sadržajne i veoma detaljne ocene u osporenim presudama.

Stoga je Ustavni sud, polazeći od prethodno navedenog, odnosno činjenice da su sva ukazivanja podnosioca o povredi procesnih garancija prava iz člana 32. stav 1. Ustava, već jasno, precizno i razumljivo obrazložena i ocenjena kao neosnovana od strane prvostepenog i žalbenog suda, našao da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao relevantni i utemeljeni ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost os porenih presuda.

Drugo, Ustavni sud je ocenio da se tvrdnje podnosioca ustavne žalbe u vezi istaknute povrede prava iz člana 36. stav 2. Ustava, isključivo zasnivaju na istaknutoj povredi prava na pravično suđenje. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti