Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu u izvršnom postupku. Iako je utvrđena manja procesna povreda, ona nije bila takvog značaja da bi postupak učinila nepravičnim, s obzirom na to da je potraživanje prestalo prebijanjem.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stojše Filipovića iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. aprila 2010. godine, doneo je

 

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Stojše Filipovića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Šapcu Gž. 1145/07 od 11. juna 2007. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Stojša Filipović iz Loznice podneo je 31. decembra 2007. Ustavnom sudu blagovremenu i dopuštenu ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Šapcu Gž. 1145/07 od 11. juna 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je prvostepeni sud postupio suprotno odredbama člana 19. Zakona o izvršnom postupku, kada je rešenjem I. 335/07 od 27. aprila 2007. godine kojim je obustavio predmetni izvršni postupak istovremeno i odbio predlog izvršnih poverilaca, a da pobijano rešenje o izvršenju nije ukinuo. Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je prvostepeni sud prekoračio i zakonska ovlašćenja sadržana u članu 16. Zakona o izvršnom postupku, jer je usvojio žalbu izvršnog dužnika na rešenje o izvršenju, iako je izvršni dužnik propustio da u žalbi navede sve dokaze na kojima se žalba zasniva, te da je sud postupio suprotno i članu 18. stav 3. navedenog Zakona, jer je bio u obavezi da održi ročište za raspravljanje o žalbi pošto je potraživanje poverilaca osporeno. Osporenim rešenjem, prema navodima podnosioca ustavne žalbe, odbijene su kao neosnovane žalbe izvršnih poverilaca i potvrđeno je navedeno prvostepeno rešenje, i to stoga što se sud u predmetnom slučaju ''stavio u ulogu zaštite interesa poznanika i klijenata prijatelja izvršnog sudije, a ne prava i pravde, jer je prethodno usvojeni predlog za izvršenje izvršnih poverilaca samo zbog toga i jedino zbog toga pravnosnažno odbio". Iz navedenih razloga, podnosilac ustavne žalbe smatra da su mu osporenim rešenjem povređena prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u rešenje Opštinskog suda u Loznici I. 335/07 od 27. aprila 2007. godine, osporeno rešenje Okružnog suda u Šapcu Gž. 1145/07 od 11. juna 2007. godine i drugu priloženu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje o osnovanosti podnete ustavne žalbe:

Opštinski sud u Loznici, na predlog izvršnih poverilaca Stojše Filipovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, i Borke Filipović, oboje iz Loznice, radi naplate novčanih potraživanja prema izvršnom dužniku Radovanu Keniću iz Loznice, doneo je rešenje o izvršenju I. 335/07 od 23. marta 2007. godine. Protiv navedenog rešenja izvršni dužnik je blagovremeno izjavio žalbu, navodeći da je predmetno potraživanje koje je ustupljeno izvršnim poveriocima, već izmireno na osnovu ranije izvršene kompenzacije.

Rešenjem Opštinskog suda u Loznici I. 335/07 od 27. aprila 2007. godine usvojena je žalba izvršnog dužnika izjavljena protiv rešenja tog suda I. 335/07 od 23. marta 2007. godine, obustavljen je postupak izvršenja određen tim rešenjem i ukinute su sve do tada sprovedene izvršne radnje, dok je predlog za izvršenje izvršnih poverilaca od 15. marta 2007. godine odbijen kao neosnovan. Protiv navedenog rešenja izvršni poverioci izjavili su žalbe drugostepenom sudu.

Osporenim rešenjem Okružnog suda u Šapcu Gž. 1145/07 od 11. juna 2007. godine odbijene su kao neosnovane žalbe izvršnih poverilaca, a rešenje Opštinskog suda u Loznici I. 335/07 od 27. aprila 2007. godine je potvrđeno. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno da u postupku pred prvostepenim sudom nisu počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje sud pazi po službenoj dužnosti, a koje se shodno primenjuju u postupku izvršenja, kao i da nisu povređena pravila izvršnog postupka. Takođe, navedeno je da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je doneo pobijano rešenje, zbog toga što je nesumnjivo utvrdio da je Dušan Filipović iz Ljubljane navedenim izvršnim poveriocima 12. marta 2007. godine ustupio potraživanje koje u momentu ustupanja nije postojalo, jer je već bilo kompenzovano pismenom izjavom datom od strane izvršnog dužnika Radovana Kenića iz Loznice, koju je Dušan Filipović primio 25. januara 2007. godine. Iz navedenih razloga drugostepeni sud je, primenom člana 387. stav 1. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci osporenog rešenja.

Podnosilac ustavne žalbe i Borka Filipović, kao izvršni poverioci u predmetnom postupku, podneli su protiv navedenih rešenja Opštinskog suda u Loznici i Okružnog suda u Šapcu predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužilaštvu, koje je dopisom GT.I 2408/07 od 19. septembra 2007. godine obavestilo izvršne poverioce da neće podići zahtev za zaštitu zakonitosti. Po dobijanju tog obaveštenja, izvršni poverioci su izjavili zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu Srbije, koji je rešenjem Sgzz. 1017/07 od 13. novembra 2007. godine odbacio zahtev kao nedozvoljen.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće ustavne odredbe:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 36. Ustava je utvrđeno da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.), kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, pored navedenih ustavnih odredaba, od značaja su odredbe Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) i Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04).

Zakonom o obligacionim odnosima je propisano, pored ostalog, da dužnik može prebiti potraživanje koje ima prema poveriocu sa onim što ovaj potražuje od njega, ako oba potraživanja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvoće i ako su oba dospela (član 336.), da prebijanje ne nastaje čim se steknu uslovi za to, nego je potrebno da jedna strana izjavi drugoj da vrši prebijanje, a da se posle izjave o prebijanju smatra da je prebijanje nastalo onog časa kad su se stekli uslovi za to (član 337.).

Zakonom o izvršnom postupku je propisano: da su pravni lekovi u postupku izvršenja i obezbeđenja žalba i prigovor i da se protiv rešenja donetog u prvom stepenu može izjaviti žalba, osim ako je ovim zakonom propisano da žalba nije dozvoljena (član 12. st. 1. i 2.); da je izvršni dužnik dužan da sve razloge pobijanja iznese u žalbi i sve dokaze na kojima se žalba zasniva priloži uz žalbu, a u slučaju da to ne učini gubi pravo da naknadno dostavi dokaze u žalbenom postupku (član 16.); da se žalba protiv rešenja o izvršenju dostavlja izvršnom poveriocu, a da će po prijemu odgovora na žalbu ili po isteku roka za odgovor prvostepeni sud, ako to oceni potrebnim, zakazati ročište za raspravljanje o žalbi (član 18. st. 1. i 3.); da po prijemu odgovora na žalbu prvostepeni sud može, ako oceni da je osnovana, žalbu izvršnog dužnika izjavljenu protiv rešenja o izvršenju u roku, usvojiti, ukinuti rešenje o izvršenju, obustaviti izvršenje u celini ili delimično i ukinuti sprovedene radnje, s tim da se na rešenje doneto u smislu st. 1 i 2. ovog člana može izjaviti žalba drugostepenom sudu (član 19. st. 1. i 3.); da će sud po službenoj dužnosti obustaviti izvršenje ako se u toku izvršnog postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, utvrdi da je potraživanje prestalo usled propasti predmeta izvršenja, smrti, odnosno prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika, prebijanja potraživanja i iz drugih zakonom određenih razloga, kao i da će rešenjem o obustavi izvršenja ukinuti sve sprovedene izvršne radnje, ako se time ne dira u stečena prava trećih lica (član 68. st. 2. i 3).

5. Ocenjujući da li je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ispitivao da li je postupak pred redovnim sudovima koji je prethodio ustavnosudskom postupku bio vođen na način koji je podnosiocu ustavne žalbe obezbedio pravo na pravično suđenje.

U tom smislu Ustavni sud je utvrdio da je pravni osnov za donošenje osporenog rešenje Okružnog suda u Šapcu Gž. 1145/07 od 11. juna 2007. godine, kojim su kao neosnovane odbijene žalbe izvršnih poverilaca i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Loznici I. 335/07 od 27. aprila 2007. godine kojim je obustavljeno predmetno izvršenje, bio taj što je potraživanje izvršnih poverilaca prestalo prebijanjem. Naime, Opštinski sud u Loznici je u postupku po žalbi protiv rešenja o izvršenju I. 335/07 od 23. marta 2007. godine utvrdio da je izvršni dužnik dopisom od 25. januara 2007. godine obavestio pravnog prethodnika izvršnih poverilaca o tome da je saglasan da se izvrši prebijanje njihovih međusobnih potraživanja, a potraživanje za koje je određeno izvršenje ustupljeno je izvršnim poveriocima 12. marta 2007. godine. Kako je sporno potraživanje prestalo pre nego što je ustupljeno izvršnim poveriocima, izvršni dužnik ne može biti obavezan da ga izmiri.

Ustavni sud je utvrdio da su navedena rešenja u predmetnom izvršnom postupku doneta od strane zakonom ustanovljenih sudova, koji su u sprovedenom postupku utvrdili činjenično stanje koje je od značaja za donošenje odgovarajuće odluke i odlučili primenom merodavnih odredaba materijalnog prava. Prema oceni Ustavnog suda, utvrđeno činjenično stanje, koje se zasniva na materijalnim dokazima koje je i sam podnosilac ustavne žalbe priložio uz podnetu ustavnu žalbu, te primena odgovarajućeg materijalnog prava na tako utvrđeno činjenično stanje, kao i obrazloženje pravnog stava sudova u ovoj pravnoj stvari, predstavljaju pravno utemeljen osnov za donošenje rešenja Opštinskog suda u Loznici I. 335/07 od 27. aprila 2007. godine, kao i osporenog rešenja Okružnog suda u Šapcu Gž. 1145/07 od 11. juna 2007. godine.

Sa druge strane, Ustavni sud je ocenio da je u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe učinjena povreda procesnih pravila time što Opštinski sud u Loznici, odlučujući o žalbi protiv rešenja o izvršenju nije u potpunosti postupio u skladu sa odredbom člana 19. stav 1. Zakona o izvršnom postupku. Naime, Opštinski sud u Loznici je u izreci rešenja I. 335/07 od 27. aprila 2007. godine kojim je usvojio žalbu izvršnog dužnika i obustavio predmetni postupak izvršenja, propustio da ukine rešenje o izvršenju, te je umesto toga odbio predlog izvršnog poverioca. Takođe, Okružni sud u Šapcu osporenim rešenjem Gž. 1499/07 od 30. jula 2007. godine nije otklonio navedenu povredu. Međutim, ocenjujući ovu povredu pravila postupka sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, Ustavni sud je utvrdio da ona nije od takvog značaja da čini postupak nepravičnim za podnosioca ustavne žalbe, imajući u vidu da je u toku predmetnog izvršnog postupka utvrđeno da je potraživanje podnosioca ustavne žalbe prestalo usled prebijanja potraživanja, te da je iz tih razloga postupak okončan pravnosnažnim rešenjem o obustavi, a što je zakonska posledica prestanka potraživanja. Pošto se i u drugim slučajevima obustave izvršnog postupka, predviđenim odredbama člana 68. Zakona o izvršnom postupku, postupak okončava rešenjem o obustavi izvršenja kojim se, po pravilu, ne ukida rešenje o izvršenju, iako ono ostaje bez pravnog dejstva, Ustavni sud nalazi da postupanje suda u predmetnom izvršnom postupku, iako suprotno članu 19. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, suštinski nije uticalo na ostvarivanje prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje.

Navodi podnosioca ustavne žalbe o drugim povredama pravila izvršnog postupka su, prema oceni Ustavnog suda, bez osnova. Naime, Ustavni sud je ocenio da je izvršni dužnik, saglasno članu 16. Zakona o izvršnom postupku, u žalbi na rešenje o izvršenju izneo razloge pobijanja i dokaze na kojima se žalba zasniva. Takođe, Ustavni sud smatra da je pitanje održavanja ročišta po žalbi na rešenje o izvršenju, saglasno odredbi člana 18. stav 3. Zakona o izvršnom postupku, stvar procene suda, jer navedena zakonska odredba ne propisuje obavezu zakazivanja ročišta za raspravljanje o žalbi, već daje mogućnost sudu da, ako oceni da je to potrebno, ovo ročište zakaže. Prema oceni Ustavnog suda, navodi podnosioca ustavne žalbe o tome da se sud ''stavio u ulogu zaštite interesa poznanika i klijenata prijatelja izvršnog sudije, a ne prava i pravde'', objašnjavajući da je "prethodno usvojeni predlog za izvršenje izvršnih poverilaca samo zbog toga i jedino zbog toga pravnosnažno odbio", nisu potkrepljeni nikakvim dokazima, te ne mogu predstavljati ustavnopravno prihvatljive razloge koji bi ukazivali na povredu prava.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Okružnog suda u Šapcu nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud nalazi da osporenim rešenjem podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo zajemčeno članom 36. stav 1. Ustava, budući da podnosilac ustavne žalbe nije izneo ustavnopravno prihvatljive razloge za povredu prava na jednaku pravnu zaštitu u postupku pred sudom, niti je dostavio dokaze o drugačijem postupanju suda u istoj pravnoj situaciji. Jednakost zaštite prava građana u sudskom postupku, u smislu odredbe člana 36. stav 1. Ustava, podrazumeva, pored ostalog, jednaku primenu materijalnog prava na određeni sporni odnos kojom se, u skladu sa zakonom, odlučuje o pravu ili na zakonu zasnovanom interesu građana. Polazeći od toga da je donosilac osporenog rešenja dao ustavnopravno prihvatljive razloge na kojima se osporeno rešenje zasniva, Ustavni sud je ocenio da nisu osnovani navodi ustavne žalbe kojima se ukazuje na povredu Ustavom zajemčenog prava na jednaku zaštitu prava u sudskom postupku, zajemčenog članom 36. stav 1. Ustava.

Takođe, prema oceni Ustavnog suda, osporenim aktom nije povređeno ni pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava. Ovo iz razloga što navedeno pravo, pre svega, podrazumeva mogućnost preispitivanja svake odluke državnog organa ili organizacije koja vrši javna ovlašćenja, a kojom je odlučivano o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu nekog lica, od strane višeg organa. Ova garancija podrazumeva da pravni lek bude delotvoran i dostupan, kao i da omogući uklanjanje posledica koje su povredom prava nastale, ali, sa druge strane, ne podrazumeva da će izjavljeno pravno sredstvo biti i usvojeno. Kako je u izvršnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe podnosilac ustavne žalbe protiv prvostepenog rešenja izjavio žalbu, o kojoj je nadležni sud odlučivao, Ustavni sud je ocenio da nisu osnovani navodi podnosioca ustavne žalbe o učinjenoj povredi prava iz člana 36. stav 2. Ustava, što potvrđuje i činjenica da je ustavna žalba upravo podneta protiv pojedinačnog akta donetog u postupku po izjavljenom pravnom sredstvu.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07).

Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić