Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka u krivičnom postupku. Žalba protiv pravnosnažne presude je neblagovremena, dok rešenje o vanrednom ublažavanju kazne ne predstavlja pojedinačni akt u smislu Ustava, protiv kojeg se može izjaviti ustavna žalba.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodana Ivanovića iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slobodana Ivanovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Kraljevu K. 552/01 od 24. jula 2008. godine, presude Okružnog suda u Kraljevu Kž. 660/08 od 7. maja 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Kzu. 4/10 od 16. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodan Ivanović iz Kraljeva, preko punomoćnika Veroslava V. Garića, advokata iz Kraljeva, podneo je 6. aprila 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Kraljevu K. 552/01 od 24. jula 2008. godine, presude Okružnog suda u Kraljevu Kž. 660/08 od 7. maja 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Kzu. 4/10 od 16. februara 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 33. st. 4. i 5. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Prema odredbi člana 84. stav 1. istog Zakona, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio: da je osporenom prvostepenom presudom Opštinskog suda u Kraljevu K. 552/01 od 24. jula 2008. godine, u krivičnom postupku vođenom protiv više okrivljenih, okrivljeni Slobodan Jovanović, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi sa stavom 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 i 107/05) (u daljem tekstu: KZ), osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci i izrečena mu je mera bezbednosti zabrana vršenja dužnosti u trajanju od jedne godine; da je osporenom presudom Okružnog suda u Kraljevu Kž. 660/08 od 7. maja 2009. godine, u stavu četvrtom izreke, odbijena kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv osporene prvostepene presude; da je branilac okrivljenog 1. jula 2009. godine izjavio zahtev za ispitivanje zakonitosti navedenih pravnosnažnih presuda; da je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kzp. 503/09 od 29. septembra 2009. godine odbijen kao neosnovan podneti zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažnih presuda; da je branilac okrivljenog 1. jula 2009. godine izjavio zahtev za vanredno ublažavanje kazne izrečene osporenom prvostepenom presudom; da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Kzu. 4/10 od 16. februara 2010. godine odbijen kao neosnovan izjavljeni zahtev za vanredno ublažavanje kazne.

4. Prema pravnom stavu Ustavnog suda, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe protiv odluka donetih u krivičnom postupku počinje da teče danom dostavljanja drugostepene presude kojom je krivični postupak vođen protiv podnosioca ustavne žalbe pravnosnažno okončan. Ustavni sud je, odlučujući o ustavnoj žalbi u delu u kome je osporena presuda Opštinskog suda u Kraljevu K. 552/01 od 24. jula 2008. godine i presuda Okružnog suda u Kraljevu Kž. 660/08 od 7. maja 2009. godine utvrdio da je osporena drugostepena presuda podnosiocu ustavne žalbe dostavljena najkasnije 1. jula 2009. godine, kada je on, preko branioca u tom postupku, izjavio dva vanredna pravna leka: zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude i zahtev za vanredno ublažavanje kazne. Pretpostavka za korišćenje vanrednog pravnog leka protiv pravnosnažne presude je dostavljanje te presude licu koje pravni lek izjavljuje, odnosno u konkretnom slučaju, podnosiocu ustavne žalbe. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena 6. aprila 2010. godine, dakle po isteku prekluzivnog roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog Zakona.

5. Prema odredbi člana 415. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09) (u daljem tekstu: ZKP) bilo je dozvoljeno ublažavanje pravosnažno izrečene kazne koja nije izvršena, odnosno izdržana, kad se po pravosnažnosti presude pojave okolnosti kojih nije bilo kad se izricala presuda ili sud za njih nije znao iako su postojale, a one bi očigledno dovele do blaže osude.

Odredbama člana 417. ZKP bilo je, pored ostalog, propisano: da o zahtevu za vanredno ublažavanje kazne rešava sud određen zakonom (stav 1.); da se zahtev za vanredno ublažavanje kazne podnosi sudu koji je doneo presudu u prvom stepenu (stav 2.); da će prvostepeni sud izvideti da li postoje razlozi za ublažavanje, pa će po pribavljenom mišljenju javnog tužioca, ako se postupak vodio po njegovom zahtevu, spise sa svojim obrazloženim predlogom dostaviti sudu nadležnom za odlučivanje o zahtevu za vanredno ublažavanje kazne (stav 4.); da će sud rešenjem zahtev odbiti ako nađe da nisu ispunjeni zakonski uslovi za vanredno ublažavanje kazne, a ako zahtev usvoji, sud će presudom preinačiti pravnosnažnu presudu u pogledu odluke o kazni (stav 6.).

Iz navedenih odredaba ZKP proizlazi da zahtev za vanredno ublažavanje kazne predstavlja vanredni pravni lek u krivičnom postupku kojim se traži da kazna, koja je okrivljenom izrečena pravosnažnom osuđujućom presudom, bude blaže odmerena u granicama istog krivičnog zakona, zbog okolnosti kojih nije bilo u vreme izricanja presude ili za koje sud nije znao iako su postojale, a očigledno bi dovele do blaže osude. Usvajanje zahteva za vanredno ublažavanje kazne ima za posledicu preinačenje pravosnažne presude u pogledu odluke o kazni, ali ne i odluke o utvrđenoj krivičnoj odgovornosti osuđenog lica.

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi u delu u kome je osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Kzu. 4/10 od 16. februara 2010. godine, Ustavni sud je ocenio da se postupak po zahtevu za vanredno ublažavanje kazne ne odnosi na prava, obaveze ili krivičnu odgovornost podnosioca ustavne žalbe. U konkretnom slučaju o krivičnoj optužbi protiv podnosioca ustavne žalbe odlučivano je u krivičnom postupku koji je pravosnažno okončan osporenom presudom Okružnog suda u Kraljevu Kž. 660/08 od 7. maja 2009. godine. Osporenim rešenjem Vrhovni kasacioni sud je odlučivao samo o tome da li su ispunjeni zakonski uslovi za vanredno ublažavanje kazne, te ishod takvog postupka ne može biti izmena odluke o krivičnoj odgovornosti podnosioca ustavne žalbe, niti u konkretnom slučaju može dovesti do povrede njegovih ustavnih prava označenih u ustavnoj žalbi. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izrazio u više ranijih odluka (Videti: Rešenje Už – 1246/2009 od 17. septembra 2009. godine).

Ustavni sud je iz navedenih razloga ocenio da osporeno rešenje kojim je odbijen zahtev za vanredno ublažavanje kazne ne predstavlja pojedinačni akt u smislu člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu protiv koga se može izjaviti ustavna žalba, pa je podnetu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) istog zakona, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

7. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti