Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga u sporu o raskidu ugovora

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda u sporu radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju. Sud je utvrdio da žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, već zahteva preispitivanje zakonitosti, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Srđana Rajkovića iz Kovina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. decembra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Srđana Rajkovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Kovinu P. 34/06 od 13. aprila 2007. godine, presude Okružnog suda u Pančevu Gž. 1459/07 od 11. novembra 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 565/09 od 17. juna 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Srđan Rajković iz Kovina je, preko punomoćnika Mire Mosurović, advokata iz Beograda, 2. oktobra 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Kovinu P. 34/06 od 13. aprila 2007. godine, presude Okružnog suda u Pančevu Gž. 1459/07 od 11. novembra 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 565/09 od 17. juna 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.
U ustavnoj žalbi se navodi da su osporene presude donete na osnovu pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i uz pogrešnu primenu materijalnog prava. Naime, podnosilac ustavne žalbe smatra da su prvostepeni i drugostepeni sudovi bili dužni da tužbu odbace zbog nedostatka aktivne legitimacije, jer tužioci u predmetnom parničnom postupku, vođenom radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, nisu bili primaoci izdržavanja. U tom smislu podnosilac je osporio i presudu Vrhovnog suda Srbije smatrajući da je pogrešno odbijena kao neosnovana njegova revizija, jer su prvostepena i drugostepena presuda donete uz bitnu povredu odredaba člana 361. st. 1. i 2. tač. 9) i 12) Zakona o parničnom postupku. Podnosilac je detaljno obrazložio činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku, iznoseći pri tome svoju ocenu dokaza.
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je pred Opštinskim sudom u Kovinu vođen parnični postupak, radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, po tužbi R.R. i D.R. protiv tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe. Prvostepeni sud je na osnovu izvedenih dokaza, i to, između ostalog, saslušanjem više svedoka, utvrdio da je tužbeni zahtev osnovan, te je osporenom presudom P. 34/06 od 13. aprila 2007. godine raskinuo ugovor o doživotnom izdržavanju zbog neizvršenja ugovornih obaveza. Prvostepeni sud je ocenio da prigovor tuženog o nedostatku aktivne legitimacije tužilaca nije osnovan.
Osporenom presudom Okružnog suda u Pančevu Gž. 1459/07 od 11. novembra 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv prvostepene presude, a osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 565/09 od 17. juna 2009. godine odbijena je kao neosnovana revizija tuženog.
4. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povreda odredaba Ustava koje su u žalbi označene. Naime, podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporenih presuda.
U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova o izvedenim dokazima ili istaknutim prigovorima (npr. prigovoru nedostatka aktivne legitimacije), ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava.
Po oceni Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe nije naveo razloge koji bi doveli u sumnju pravičnost sprovedenog parničnog postupka u kome su sudovi cenili istaknuti prigovor nedostatka aktivne legitimacije i obrazložili zbog čega smatraju da je taj prigovor neosnovan.
Ustavni sud je takođe konstatovao da ustavna žalba ne sadrži nijedan razlog koji bi se mogao dovesti u vezu sa povredom prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 36. Ustava.
Imajući u vidu da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji su zakonom propisani elemenat za njeno podnošenje, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić