Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog ratione materiae

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojim je odbijen optužni predlog oštećenog kao tužioca zbog nedostatka dokaza. Sud je zaključio da se oštećeni ne može pozivati na povredu prava na pravično suđenje, jer suđenja nije ni bilo.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milete Petrovića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milete Petrovića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Čačku Kž. 742/08 od 22. decembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mileta Petrović iz Čačka je 4. februara 2009. godine godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Čačku Kž. 742/08 od 22. decembra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadrži odredbu istovetne sadržine kao član 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Čačku Kž. 742/08 od 22. decembra 2008. godine odbijena kao neosnovana žalba punomoćnika oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Čačku K. 321/08 od 17. oktobra 2008. godine. U obrazloženju osporenog rešenja se, pored ostalog, navodi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je odbio optužni predlog oštećenog kao tužioca protiv D.J, zbog krivičnog dela davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 1. Krivičnog zakonika, jer je našao da nema dovoljno dokaza da je okrivljeni osnovano sumnjiv za krivično delo koje je predmet optužbe i za to dao dovoljne i jasne razloge koje prihvata i drugostepeni sud.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), (u daljem tekstu: Zakonik) koji je važio u vreme donošenja osporenog rešenja, ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Članom 441. stav 1. Zakonika bilo je propisano da će sudija odbiti optužni predlog ili privatnu tužbu ako nađe da postoje razlozi za obustavljanje postupka predviđeni u članu 274. stav 1. tač. 1. do 3. ovog zakonika, a ako su sprovedene istražne radnje - i iz razloga predviđenog u tački 4. tog člana.

Članom 274. stav 1. tačka 4) Zakonika bilo je propisano da će rešavajući o prigovoru protiv optužnice, veće odlučiti da nema mesta optužbi i da se krivični postupak obustavlja ako ustanovi da nema dovoljno dokaza da je okrivljeni osnovano sumnjiv za delo koje je predmet optužbe.

Iz navedenih odredaba Zakonika proizlazi, s jedne strane, da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela koje se stavlja na teret okrivljenom, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i o optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen, a, sa druge strane, da će sud, nakon sprovedenih istražnih radnji, odbiti optužni predlog ako ustanovi da nema dovoljno dokaza da je okrivljeni osnovano sumnjiv za delo koje je predmet optužbe. Dakle, krivični postupak se može pokrenuti ako postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se optužbom stavlja na teret. Zbog toga se oštećeni kao mogući tužilac ne može pozivati na to da je rešenjem kojim je odlučeno da se odbije njegov optužni predlog zbog nedostataka dokaza da je okrivljeni osnovano sumnjiv da je izvršio delo koje je predmet optužbe, povređeno njegovo pravo na pravično suđenje, kao ni suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, jer suđenja nije ni bilo.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer je ustavna žalba nespojiva ratione materiae sa odredbom Ustava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, te ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog ratione materiae

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti