Sudska praksa

Ustavne žalbe radi naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbe bivših zaposlenih i utvrđuje im pravo na naknadu nematerijalne štete od po 800 evra. Povreda prava na suđenje u razumnom roku nastala je u stečajnom postupku koji traje preko deset godina, onemogućavajući naplatu potraživanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás ), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalb ama M . S . iz Niša , V. V . iz Donje g Međurova kod Niša, Z. S . iz Zaplanjske Toponice kod Gadžinog Hana , V. D . iz Medoševca kod Niša , M. S . iz Vrel a kod Niša , Lj. M . iz Medoševca kod Niša, G. J . iz Čapljinca kod Doljevca , S. S . iz Niša , S. C . iz Niša , M. V . iz Trupal a kod Niša , D. B . iz Malošišta kod Doljevca , D. M . iz Niša , Z. V . iz Čečina kod Doljevca , N. N . iz Gornjeg Matejevca kod Niša , M. Ć . iz Niša , S. S . iz Niša , G. M . iz Niša, V. V . iz Donje Vrežine kod Niša , S . P . iz Niša , N. P . iz Niša , B. D .-P. iz Niša , D. S . iz Niša i Lj . U . iz Niša , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sedni ci Veća održanoj 11. jula 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavn e žalb e M . S , V. V, Z. S , V. D , M. S , Lj. M , G. J , S. S , S. C , M. V , D. B , D. M , Z. V , N. N , M. Ć , S. S , G. M, V. V , S . P , N. P , B. D .-P, D . S . i Lj . U . i utvrđuje se pravo podnosilaca ustavnih žalb i na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan ispl ate, umanjenom za iznose koji su podnosiocima ustavn ih žalb i eventualno već isplaćeni po osnovu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 12/19. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

2. Odbacuju se zahtev i podnosilaca ustavnih žalb i za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S . iz Niša i ostal a lica navedena uvodu i izreci ove odluke su u periodu između 8. juna 2022. godine i 24. oktobra 2023. godine , preko punomoćnika D . B, O . M, M. K, D . J . i S . A , advokata iz Niša, na osnovu člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), Osnovnom sudu u Nišu podne li tužb e protiv Republike Srbije – Privrednog suda u Nišu, radi isplate novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ( „Službeni glasnik RS “, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom , te da je odredbom člana 16. stav 3. istog zakona propisano da se tužba za novčano obeštećenje koja je podneta u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom ili izvršnom postupku iz člana 1. ovog zakona, po kojoj nije doneta prvostepena odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom, Osnovni sud u Nišu je dostavio ov e predmet e Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje.

Podnosioci su u predmetnoj tužbi, koj e se u smislu citiranih odredaba Zakona ima ju smatrati ustavn im žalbama (u daljem tekstu: ustavne žalbe) , istakli da su zbog predugog trajanja stečajnog postupka izjavi li prigovor e radi ubrzavanja postupka, koji su usvojen i rešenjima Privrednog suda u Nišu i podnosioc ima je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Podnosioci su istak li da su im u predmetnom stečajnom postupku utvrđen a potraživanj a iz rad nog odnosa koja do dana podnošenja tužb i ni su u celosti isplaćen a. Podnosioci su zahteva li da im na ime novčanog obeštećenja bud u dosuđen i iznos i od 1.000 do 3.000 evra i da im budu isplaćeni troškovi postupka.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

2. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavne žalb e i spise predmeta nadležnog suda, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjima Privrednog suda u Nišu R4St. 707/23 od 5. juna 2023. godine , R4St. 408/23 od 30. marta 2023. godine, R4St. 289/23 od 30. marta 2023. godine, R4St. 2317/21 od 21. januara 2022. godine, R4St. 116/23 od 6. marta 2023. godine, R4St. 298/23 od 10. marta 2023. godine, R4St. 49/23 od 13. marta 2023. godine, R4St. 474/23 od 24. marta 2023. godine, R4St. 179/23 od 28. marta 2023. godine, R4St. 233/23 od 28. marta 2023. godine, R4St. 287/23 od 7. aprila 2023. godine, R4St. 302/23 od 30. marta 2023. godine, R4St. 295/23 od 7. aprila 2023. godine, R4St. 286/23 od 24. marta 2023. godine, R4St. 297/23 od 7. aprila 2023. godine, R4St. 490/23 od 28. marta 2023. godine, R4St. 404/23 od 20. aprila 2023. godine, R4St. 294/23 od 30. marta 2023. godine, R4St. 407/23 od 27. marta 2023. godine , R4St. 117/23 od 15. marta 2023. godine, R4St. 296/23 od 28. marta 2023. godine , R4St. 491/23 od 30. marta 2023. godine i R4St. 288/23 od 7. aprila 2023. godine , usvojeni su prig ovori podnosi laca ustavn ih žalb i i utvrđeno je da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se kod tog suda vodi nad stečajnom masom stečajnog dužnik a Industrija tekstila „N.“ doo Niš- u stečaju, u predmetu St. 12/19, a u kome su podnosi oci prijavi li svoja potraživanja iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku, koja su im u tom postupku priznata. Istim rešenji ma je obavezana Republika Srbija da na ime troškova postupka isplati predlagač ima iznos e od po 9.000,00 dinara.

U obrazloženju ovih rešenja je navedeno da je predmetni postupak stečaja otvoren rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 19/13 od 17. septembra 201 3. godine nad navedenim stečajnim dužnikom , te da je za stečajnog upravnika imenovana Agencija za privatizaciju Republike Srbije – Centar za stečaj . Agencija za privatizaciju je ovlastila punomoćjem broj 10-2103/13-60/02 od 20. septembra 2013. godine Agenciju za stečaj i usluge TD D. T, preduzetnika iz Bora da u ime i za račun Agencije za privatizaciju obavlja poslove i radnje iz nadležnosti Agencije kao stečajnog upravnika . Stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika („Službeni glasnik RS“, broj 89/15), propisano je da Agencija za licenciranje stečajnih upravnika preuzima sva prava i obaveze Agencije za privatizaciju kao stečajnog upravnika. Takođe, navedeno je da utvrđena potraživanj a podnosi laca ni su namiren a, te da predmetni stečajni postupak nesumnjivo traje preko deset godina.

Stečajni dužnik Industrija tekstila „N.“ doo, Niš u stečaju je preduzeće sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a stečajni postupak je i dalje u toku nad stečajnom masom .

3. Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu ( „Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) , koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

Odredbom člana 16. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se tužba za novčano obeštećenje koja je podneta u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom ili izvršnom postupku iz člana 1. ovog zakona po kojoj nije doneta prvostepena odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom .

Odredbom člana 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) je propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku i da su oni hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.

4. Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku stupio na snagu 1. januara 2016. godine i da je njime predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni sud, a ne Ustavni sud. Takođe, iz odredbe člana 26. stav 1. ovog zakona proizlazi da se novčano obeštećenje (neimovinska šteta) zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvaruje pred nadležnim sudovima, i to podnošenjem tužbe protiv Republike Srbije.

Međutim, citiranim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku isključena je primena predmetnog zakona u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, što znači da u ovoj vrsti postupaka sudovi više nisu nadležni za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, već je to postala isključiva nadležnost Ustavnog suda, bez obzira na to da li je predmetni postupak u toku ili je okončan.

Imajući navedeno u vidu, a posebno odredbu člana 16. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da se tužbe podnosilaca u kojima su istaknut i zahtev i za novčano obeštećenje zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, smatraju ustavn im žalbama.

Ustavni sud ukazuje da je podnosioc ima pravnosnažnim rešenjima Privrednog suda u Nišu R4St. 707/23 od 5. juna 2023. godine, R4St. 408/23 od 30. marta 2023. godine, R4St. 289/23 od 30. marta 2023. godine, R4St. 2317/21 od 21. januara 2022. godine, R4St. 116/23 od 6. marta 2023. godine, R4St. 298/23 od 10. marta 2023. godine, R4St. 49/23 od 13. marta 2023. godine, R4St. 474/23 od 24. marta 2023. godine, R4St. 179/23 od 28. marta 2023. godine, R4St. 233/23 od 28. marta 2023. godine, R4St. 287/23 od 7. aprila 2023. godine, R4St. 302/23 od 30. marta 2023. godine, R4St. 295/23 od 7. aprila 2023. godine, R4St. 286/23 od 24. marta 2023. godine, R4St. 297/23 od 7. aprila 2023. godine, R4St. 490/23 od 28. marta 2023. godine, R4St. 404/23 od 20. aprila 2023. godine, R4St. 294/23 od 30. marta 2023. godine, R4St. 407/23 od 27. marta 2023. godine, R4St. 117/23 od 15. marta 2023. godine, R4St. 296/23 od 28. marta 2023. godine , R4St. 491/23 od 30. marta 2023. godine i R4St. 288/23 od 7. aprila 2023. godine , već utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku. Saglasno tome, Ustavni sud je u ovoj ustavnosudskoj stvari, u smislu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučivao o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, odnosno o zahtevu podnosi laca ustavnih žalb i za naknadu nematerijalne štete.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine) , a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane nadležnih sudova, zbog neizvršenja , odnosno kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Dakle, Ustavni sud nalazi da se u situaciji kada je podnosiocu utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno , odnosno utvrđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, o zahtevu podnosioca za naknadu nematerijalne štete mora odlučivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije, a koju prihvata i Ustavni sud.

Primenjujući izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocima povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplat e svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – stečajnog dužnika koji je privredno društvo sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom (videti Odluku Už-12826/2023 od 8. februara 2024. godine), Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavn e žalb e podnosi laca i utvrdio im pravo na naknadu nematerijalne štete , svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su im eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 12/19. Naknada nematerijalne štete isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavne žalb e podnosi laca, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova parničnog postupka koji su pred nadležnim sudom vođen i do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (a koji je nakon toga ustupljen na nadležnost Ustavnom sudu), Ustavni sud najpre ukazuje da je članom 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, zbog čega svakako nema osnova za naknadu troškova po navedenom osnovu, tj. sudske takse. Dalje, imajući u vidu da se tužb e podnosi laca u smislu citiranih izmena Zakona smatraju ustavn im žalbama, Ustavni sud je zahteve podnosi laca za naknadu troškova parničnog postupka, razmatrao u smislu odredaba o troškovima postupka pred Ustavnim sudom iz člana 6. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnim slučajevima ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.).

Iako je u konkretnom slučaju Ustavni sud razmatrao pojedinačne ustavn e žalb e, Ustavni sud primećuje da su punomoćni ci podnosi laca ovih ustavn ih žalb i izjavi li već e broj eve pojedinačnih ustavnih žalbi koje sadrže istovrsne zahteve i koje se tiču istog stečajnog postupka i istog činjeničnog stanja, podnoseći posebne zahteve za svakog od podnosilaca, pri čemu su i ovi zahtevi dodatno fragmentisani tako što su podnošeni posebni zahtevi (tužbe) za naknadu nematerijalne štete i posebni zahtevi (tužbe) za naknadu materijalne štete. Ustavni sud dalje primećuje da ovakvo postupanje punomoćnika ne može doprineti ekonomičnosti, niti efikasnosti odlučivanja u predmetima u kojima stranka već duži vremenski period čeka namirenje svog potraživanja iz radnog odnosa, a što je primarni cilj delotvorne zaštite prava. Istovremeno, ovakvo postupanje dovodi do rasta ukupnog broja sudskih predmeta i može negativno da utiče na organizaciju i opterećenost u radu sudova, a što dalje može dovesti do dužeg trajanja sudskih postupaka uopšte i usporiti proces odlučivanja (videti odluku Evropskog suda u predmetu Alessandro Ferrara protiv Italije i 18 drugih predstavki, predstavke br. 2394/22 i dr, od 16. maja 2023. godine, st. 45-68.).

Ustavni sud, takođe, konstatuje da su podnosioc ima ustavn ih žalb i odluk ama nadležnog suda koj ima su usvojen i njihovi prigovor i radi ubrzavanja postupka pravnosnažno već dosuđen i odgovarajući novčani iznos na ime troškova postupka za zastupanje od strane advokata. Pored toga, Ustavni sud naglašava da je usvojenim izmenama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i ovom odlukom Ustavnog suda obezbeđena delotvorna zaštita prava podnosi laca ustavnih žalb i, koji će u skladu sa poštovanjem principa supsidijarnosti, kao i praksom Evropskog suda, traženu zaštitu prava brže ostvariti u okvirima nacionalnog pravnog sistema.

Imajući navedeno u vidu, Ustavni sud ocenjuje da nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom na ime zastupanja od strane advokata u svakom pojedinačnom predmetu , budući da ti troškovi nisu opravdani, niti nužni. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 2. izreke.

6. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 4 7. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu