Odbijanje predloga za izvršenje zbog neurednosti i nedostatka dokaza

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, nalazeći da redovni sudovi nisu povredili pravo na pravično suđenje kada su odbili predlog za izvršenje. Podnosilac nije dokazao da je lice označeno kao izvršni dužnik u predlogu zaista dužnik iz verodostojne isprave.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi D.O.O. „Benni plus“ iz Niške Banje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba D.O.O. „Benni plus“ izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Negotinu Iv. 975/09 od 9. novembra 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Negotinu Gž. 1011/09 od 15. decembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D.O.O. „Benni plus“ iz Niške Banje, preko punomoćnika Milana Pavlovića, advokata iz Niša, podnelo je Ustavnom sudu 6. aprila 2010. godine ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe se istovremeno pozvao i na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je predlog podnosioca ustavne žalbe za izvršenje koji je podnet na osnovu verodostojne isprave odbijen, jer je podnet protiv lica koje nije označeno kao dužnik u verodostojnoj ispravi, a podnosilac ustavne žalbe kao izvršni poverilac nije na nesumnjivi način dokazao da je obaveza dužnika preneta ili prešla na lice koje je označeno u predlogu. Podnosilac ustavne žalbe smatra da nije bio u obavezi da dokaže navedenu okolnost jer se radi o činjenici koja se može lako utvrditi uvidom u registar Agencije za privredne registre, kao i da je redovni sud bio dužan da zatraži od podnosioca da naknadno dostavi potrebnu dokumentaciju za izvršenje. Dalje, navodi da je prvostepeni sud pogrešio kada je odbio predlog za izvršenje, jer se neuredan predlog može samo odbaciti. Podnosilac ustavne žalbe je istakao da je Opštinski sud u Negotinu u drugim predmetima usvajao predloge za izvršenje iste sadržine koji ima i odbijeni predlog u ožalbenom predmetu.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe, preko punomoćnika iz reda advokata, podneo predlog za izvršenje protiv Seada Džetića, kao izvršnog dužnika, radi naplate novčanog potraživanja po osnovu verodostojne isprave koja glasi na „Sani-sani tur“ Radujevac, Negotin.

Opštinski sud u Negotinu je osporenim rešenjem Iv. 975/09 od 9. novembra 2009. godine odbio predlog za izvršenje izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, jer podnosilac ustavne žalbe nije pružio dokaz da je označeni izvršni dužnik Sead Džetić bio vlasnik „Sani-sani tur“ Radujevac, Negotin.

Odlučujući o žalbi izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, Okružni sud u Negotinu je osporenim rešenjem Gž. 1011/09 od 15. decembra 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio osporeno prvostepeno rešenje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 35. stav. 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave.

Ustavni sud ukazuje da zaštitu prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije pruža i odredba člana 32. stav 1. Ustava, pa se eventualna povreda prava na pravično suđenje ceni sa aspekta navedene odredbe Ustava

5. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava. Samo formalno pozivanje na povredu određenih ustavnih prava ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Po oceni Ustavnog suda, navodima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporenih sudskih odluka, niti je ukazano na arbitrernost i proizvoljnost u donošenju osporenih sudskih odluka.

Ustavni sud ukazuje da su navodi podnosioca ustavne žalbe da nije bio dužan da dokaže da je izvršni dužnik Sead Džetić bio vlasnik „Sani-sani tur“ Radujevac, Negotin, koji je označen u verodostojnoj ispravi, kao i da je prvostepeni sud bio dužan da od podnosioca ustavne žalbe zatraži da dostavi potrebnu dokumentaciju za izvršenje, razmatrani pred drugostepenim sudom i da osporeno drugostepeno rešenje sadrži jasno i detaljno obrazloženje ovih navoda.

Ustavni sud konstatuje da je Opštinski sud u Negotinu u izreci osporenog rešenja Iv. 975/09 od 9. novembra 2009. godine, odbijanjem predloga za izvršenje, učinio procesni propust. Naime, prema pravilima procesnog prava, neuredan predlog za izvršenje se odbacuje, a ne odbija. Međutim, Ustavni sud ukazuje da navedeni procesni propust nije imao za posledicu drugačiji krajnji ishod izvršnog postupka povodom podnetog neurednog predloga za izvršenje, niti je podnosilac ustavne žalbe bio onemogućen u ostvarivanju svojih prava u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe.

Ustavni sud ukazuje da je neosnovano pozivanje podnosioca ustavne žalbe na prvostepena rešenja o izvršenju dostavljena uz ustavnu žalbu, kao dokaz da je Opštinski sud u Negotinu u drugim predmetima usvajao predlog za izvršenje koji je iste sadržine kao i odbijeni predlog u ožalbenom predmetu, jer zauzeto pravno stanovište u odlukama prvostepenog suda protiv kojih je dozvoljen redovan pravni lek ne predstavlja dokaz o različitom postupanju redovnog suda u istoj pravnoj stvari.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu ili uskraćivanje prava na pravično suđenje podnosioca ustavne žalbe pred sudovima, a samim tim i na povredu prava na naknadu štete. Stoga je Sud ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) navedenog Zakona.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijanje predloga za izvršenje zbog neurednosti i nedostatka dokaza

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti