Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u privrednom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Privrednog apelacionog suda. Navodi žalbe ne ukazuju na povredu prava na pravično suđenje, već izražavaju nezadovoljstvo utvrđenim činjeničnim stanjem i primenom materijalnog prava od strane redovnih sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva "Unikomerc" d.o.o. iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 29. septembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba privrednog društva "Unikomerc" d.o.o. izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž. 3947/10 od 2. marta 2011. godine i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1432/06.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Privredno društvo "Unikomerc" d.o.o. iz Leskovca izjavilo je 21. aprila 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž. 3947/10 od 2. marta 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog istom odredbom Ustava, u postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1432/06.

U ustavnoj žalbi navedeno je: da je prvostepeni sud odbijao osnovane dokazne predloge podnosioca; da su neki dokazi izvedeni van glavne rasprave, bez prisustva stranaka; da je sud neke dokaze pogrešno interpretirao "predstavljajući činjenice u sasvim drugom kontekstu"; da Privredni apelacioni sud u osporenoj presudi "ne pominje" nalaz i mišljenje veštaka ekonomske struke M.T. koji je podnosilac priložio; da je drugostepeni sud iznosio činjenice koje nije iznosio prvostepeni sud i izmenio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom "ne bi li je nekako održao u životu"; da je podnosilac dokazao da mu je druga parnična stranka zakašnjenjem u izvođenju građevinskih radova prouzrokovala štetu u vidu izmakle koristi; da je donosilac osporenog akta "mogao da preformuliše zahtev podnosioca i da mu dosudi tražene iznose i po drugom osnovu - naknadi obične štete", a da podnosilac "na to ne bi imao ništa protiv."; da je podnosiocu ustavne žalbe u predmetnom "maratonskom procesu koji je trajao više od 5 godina" povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je privredno društvo "S. G." d.o.o. 25. oktobra 2006. godine Trgovinskom sudu Leskovcu protiv podnosioca ustavne žalbe podnelo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, radi isplate preostalog iznosa naknade za izvršene građevinske radove, koje podnosilac, kao naručilac iz ugovora o građenju, nije platio; da je dužnik prigovorom osporio zahtev poverioca zbog toga što je poverilac zakasnio sa izvršenjem ugovorenih radova, pa je predmet preveden u parnicu; da je tuženi 5. februara 2007. godine podneo protivtužbu radi naknade štete u parničnom postupku koju mu je tužilac zakašnjenjem sa izvođenjem ugovorenih radova prouzrokovao; da je tuženi-protivtužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, u parnici isticao da zbog kašnjenja tužioca određeno vreme nije mogao da obavlja privrednu delatnost u predmetnom građevinskom objektu, zbog čega mu je izmakla dobit koju bi za to vreme ostvario, i da mu zbog tog kašnjenja preduzeće "O." iz Kraljeva nije besplatno dalo opremu vrednosti 30.000 evra; da je u parnici koja je prethodila izjavljivanju ustavne žalbe, na osnovu veštačenja veštaka građevinske struke, i ekonomsko-finansijske struke N.I, kao i na osnovu veštačenja još jednog veštaka ekonomsko-finansijske struke J.C, koje je izvršeno nakon što je tuženi imao primedbe na nalaz i mišljenje veštaka N.I, utvrđena razlika u vrednosti između građevinskih radova izvršenih od strane tužioca, te vrednosti građevinskog materijala koji je dao tuženi i uplata izvršenih od strane tuženog; da je presudom Trgovinskog suda u Leskovcu P. 1432/06 od 2. jula 2008. godine usvojen tužbeni zahtev i odbijen protivtuženi zahtev; da je Privredni apelacioni sud osporenom presudom odbio žalbu tuženog-protivtužioca izjavljenu protiv navedene prvostepene presude.

Privredni apelacioni sud je ocenio da je protivtužbeni zahtev neosnovan zbog toga što stranke nisu ugovorile izgradnju kompletnog objekta (već samo grube građevinske radove), a tuženi-protivtužilac nije dokazao da je docnja tužioca prouzrokovala kašnjenje u završetku objekta, pa time ni kašnjenje sa otpočinjanjem delatnosti u objektu, kao i zbog toga što se iz ponude preduzeća "O." upućene tuženom-protivtužiocu nije moglo sa sigurnošću utvrditi da će oprema biti besplatno ustupljena, jer je u ponudi bilo navedeno da će odnosi povodom opreme biti regulisani ugovorom.

U toku prvostepenog postupka, Trgovinski sud u Leskovcu je izvršio uvid u internet stranicu Agencije za privredne registre, te je na taj način utvrdio određene činjenice na koje se pozvao tuženi-protivtužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe. Privredni apelacioni sud je, u postupku po žalbi, ocenio da na taj način tuženi-protivtužilac nije onemogućen da raspravlja pred sudom jer su tako potvrđene činjenice koje je on izneo, a ne činjenice koje je on osporio.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama.

Odredbama člana 155. i člana 189. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ" br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni list SRJ" br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) propisano je da je izmakla korist, kao vid materijalne štete, uvećanje nečije imovine koje bi po redovnom toku stvari izvesno nastupilo, a koje je štetnik svojom radnjom ili propuštanjem sprečio.

5. Ustavni sud smatra da podnosilac u ustavnoj žalbi nije izneo ustavnopravne razloge koji ukazuju na povredu prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku. Podnosilac u suštini izražava svoje subjektivno nezadovoljstvo zbog toga što je dužan da izvođaču građevinskih radova plati punu ugovorenu cenu, iako neki građevinski radovi nisu bili završeni u ugovorenom roku.

Ustavni sud ukazuje da je Privredni apelacioni sud kompetentan da oceni pravilnost primene prava i pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog od strane privrednih, odnosno trgovinskih sudova prvog stepena, a da je Ustavni sud nadležan da, u granicama navoda ustavne žalbe, preispita da li je način na koji su sudovi prilikom rešavanja privrednog spora zaključivali, prihvatljiv sa stanovišta prava na pravično suđenje. Prilikom odlučivanja o ustavnoj žalbi ne može se preispitivati pravilnost primene Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS, br. 125/04 i 111/09), kao ni pravilnost činjeničnog stanja, utvrđenog u parničnom postupku, osim ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i dokaza priloženih uz nju ne proizlazi da je zaključivanje suda, u parnici koja je prethodila izjavljivanju ustavne žalbe, bilo očigledno proizvoljno, i da je zbog takvog postupanja, u konkretnom slučaju, moglo doći do povrede prava na pravično suđenje.

Ustavni sud smatra da stavovi Privrednog apelacionog suda, zauzeti u osporenoj presudi, bliže opisani u tački 3. obrazloženja ovog rešenja, ne ukazuju na proizvoljno postupanje i arbitrerno odlučivanje.

Okolnost da je prvostepeni sud prihvatio određene činjenične navode podnosioca, nakon što je van ročišta izvršio uvid u internet stranicu Agencije za privredne registre, ne ukazuje na povredu načela kontradiktornosti na štetu podnosioca. Sa stanovišta prava na pravično suđenje potpuno je suvišno da se stranci, nakon što pismeno iznese činjenične navode koje je sud prihvatio, daje mogućnost da se o tim činjenicama usmeno izjašnjava. Činjenice koje su potvrđene uvidom u internet stranicu Agencije za privredne registre podnosilac je sam izneo, a protivna parnična stranka ih nije osporila, zbog čega nije bilo potrebe da se o tim činjenicama stranke izjašnjavaju na ročištu.

Podnosilac ustavne žalbe svoje navode da je prvostepeni sud neke dokaze pogrešno interpretirao "predstavljajući činjenice u sasvim drugom kontekstu", kao i da je Privredni apelacioni sud iznosio činjenice koje nije iznosio prvostepeni sud i da je izmenio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, nije potkrepio odgovarajućim dokazima. Podnosilac nije ni predložio dokaze kojima bi se ti navodi mogli potvrditi, te zbog toga takvi navodi, u konkretnom slučaju, ne predstavaju ustavnopravne razloge koji ukazuju na povredu prava na pravično suđenje.

Okolnost da sudovi, kao podlogu za svoje odluke, nisu uzeli nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko-finansijske struke koji je sam podnosilac ustavne žalbe priložio, već da su činjenično stanje utvrđivali na osnovu dva veštačenja izvršena od strane veštaka iste struke određenih u parničnom postupku, ne ukazuje na proizvoljnost, niti na povredu prava na dokazivanje. Naime, podnosilac je, kao parnična stranka, u toku dokaznog postupka izneo primedbe na nalaz i mišljenje veštaka N.I, zbog čega je i bilo izvršeno veštačenje od strane drugog veštaka ekonomsko-finansijske struke J.C. Podnosilac je mogao da se izjasni o radu i jednog i drugog veštaka te struke. Nepristrasnost i nezavisnost ovih veštaka se pretpostavlja zbog toga što im je veštačenje poverio sud, a ovu pretpostavku podnosilac u toku parnice nije oborio. Međutim, pretpostavka da je veštak M.T. postupao nepristrasno i nezavisno ne postoji, jer njemu veštačnje nije poverio sud, nego podnosilac ustavne žalbe kao parnična stranka. Suprotna parnična strnka nije mogla da se izjasni o stručnosti, nezavisnosti i nepristrasnosti ovog veštaka pre nego što je on dao nalaz i mišljenje. U ovakvoj situaciji, kada se nalaz i mišljenje jednog veštaka, za koga se ne pretpostavlja da je nepristrasan, jer ga je jedna od stranaka sama angažovala, razlikuje od veštačenje druga dva nepristrasna i nezavisna veštaka, sud za podlogu svoje odluke treba da uzme veštačenja obavljena od strane veštaka određenih u parničnom postupku.

U situaciji kada su sporne činjenice koje se mogu utvrditi uz pomoć lica sa odgovarajućim stručni znanjem, utvrđene na osnovu veštačenja dva veštaka ekonomsko-finansijske i (trećeg) veštaka građevinske struke, izvođenje novog veštačenja od strane Ekonomskog fakulteta u Nišu, na predlog tuženog-protivtužioca, nije neophodno sa stanovišta prava na pravično suđenje. Okolnost da je taj dokazni predlog odbijen, a da su sudovi obrazložili zbog čega, ne ukazuje na povredu prava na pravično suđenje.

Ustavni sud je prilikom odlučivanja imao u vidu da su navodi podnosioca kojima se ukazuje na razlike između nalaza veštaka građevinske struke i onoga što se o sadržini tog nalaza navodi u razlozima prvostepene odluke tačni, ali je zbog toga što je ta nepravilnost otklonjena u postupku po žalbi, ocenio da ti navodi ne ukazuju na povredu prava iz člana 32. Ustava.

Zahtev za naknadu materijalne štete u vidu izgubljene dobiti, može biti usvojen ako bi ta dobit po redovnom toku stvari (gotovo) sigurno nastupila, pod uslovom da ona nije ostvarena zbog štetnikove radnje ili propuštanja, a ne zbog neke druge okolnosti. To je jedan od razloga zašto je u pravnom prometu uobičajeno da se naručilac iz ugovora o građenju, odgovarajućim odredbama kojima se predviđaju ugovorne kazne sa slučaj zadocnjenja, zaštiti. Okolnost da je jedan privredni subjekt propustio da se prilikom ugovaranja na odgovarajući način zaštiti od mogućeg kašnjenja, i da je zbog toga morao da dokazuje činjenice koje je teško dokazati, ne ukazuje na povredu prava na pravično suđenje.

Parnični sud nije vezan pravnim osnovom, odnosno zakonskom odredbom na kojoj tužilac (u konkretnom slučaju podnosilac ustavne žalbe kao protivtužilac) zasniva svoj zahtev, ali je vezan činjenicama na kojima je taj zahtev zasnovan. Privredni apelacioni sud nije mogao, kako se to u ustavnoj žalbi pogrešno navodi, da "preformuliše zahtev podnosioca i da mu dosudi tražene iznose po drugom osnovu - naknadi obične štete", iako podnosilac "ne bi imao ništa protiv", jer zahtev za naknadu stvarne štete i zahtev za naknadu izgubljene dobiti, čak i kad su prouzrokovani istom štetnom radnjom, nikad ne proizlaze iz potpuno istih činjenica. Zahtev za naknadu stvarne štete temelji se na činjenici da je podnosiocu postojeća imovina umanjena, a zahtev za naknadu izgubljene dobiti zasniva se na okolnosti da je sprečeno njeno povećanje.

6. Ispitijući navode ustavne žalbe kojima se ukazuje na obavezu sudova da postupaju u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni konkretni i činjenično utemeljeni razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa postupanjem nadležnih sudova, složenošću predmeta, ponašanjem samog podnosioca i značajem koji predmet spora ima za njega, a što bi moglo predstavljati ustavnopravni razlog koji ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Trajanje osporenog postupka, u kome je odlučeno o tužbenom (kao i o protivtužbenom) zahtevu je, imajući u vidu da je tužba, odnosno predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, podneta 25. oktobra 2006. godine, a protivtužba 5. februara 2007. godine, te da je presuda kojom je postupak pravnosnažno okončan doneta 2. marta 2011. godine, nije takvo da samo po sebi ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku, bez obizira što je podnosilac ovaj postupak okvalifikovao kao "maratonski".

Kako podnosilac ustavne žalbe ne navodi ustavnopravne razloge koji bi mogli ukazivati da mu je povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

7. S obzirom na sve izloženo Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević